Kolo

Кашдар могшшаЈе

НЕДЕЉА, 1 НОВЕМБАР. Прича н јм комшија како то изгпеда кад је жена несмотрена; а то је изгледапо овако (на: ј равно у цашем комшилуку): Зазвонио телефои наше лепе сусетке и јавио се муж: — Апо, јеси ли ти срце моје? — Ја сам! А, ко је тамо? ПЕНЕДЕЉАК, 2 НОВЕМБАР. 0\| Л ^ уче на Јвсењој из771 пожби разговарају двоје. Он и она. Она припада „бољем друштву". — Ово је биста од Мајзнера! — рећи ће он. — Што говориш глупости! — рећи ће она, прекорно. — То је од гипса! V ТОРАК, 3 НОВЕМБАР. Чита синоћ гос'н комшија госпа комшиници наглас, дело неког познатог природњака, па ће рећи: — Нојеви не виде ништа, и сваре све што прогутају! — То би бипи идеални мужеви! V дахнула госпа комшиница... С . 3 ЕДА, 4 НОВЕМБАР. Онај мали комшијинсинчић што слабо учи, никако да савлада и научи разпомке. Комшија му узео и учитеља да га поучава. И јуче, спушамо из суседне собе пекцију; учитељ објашњава: — Пази... Твоја мама је умесипа погачу. За стопом сте: твоја мама, твој тата, сестра и ти. На копико ће депова поделити твоја мама погачу? — На четири депа!

За сваки случај

— Шта ће ти толико сатова? ■— Јсдаи зе за летње време, други аа аи,мско, а трећи за мспе да зпам, брате, колико је сати.

— Тако је. Врло добро. Али, пази сада. У том тренутку наиђе твоја тетка, и сад вас је петоро. На колико ће делова онда поделити погачу твоја мама? — Неће је делити, него ће је сакрити у орман... ЧЕТВРТАК, 5 НОВЕМБАР. Био гос'н комшија опет у суду па нам прича. Бипо суЂење једном „мондену", и судија га пита: — Оптужени јесте ли ударили шамар тужиоцу? — Јесам! — А, зашто? „ — Зато што ми је рекао да имам маркантну главу ... — Па то није увреда... Напротив... — Е, то онда нисам знао, па сам га ошамарио за сваки случај, док се не распитам... ПЕТАК, 6 НОВЕМБАР. Синоћ се онај наш сусед професор (о чијој је претераној расејаности већ било речи у календа- —, | ру) узео да похвапи пред целим комши- Ј| луком па рекао жени: — Видиш, Милка, да нисам данас заборавио кишобран! — Ла ниси га данас ни понео! одвратила му госпа Милка и прекрстила се... СУБОТА, 7 НОВЕМБАР. Ево како изгледа кад су пријатељице пакосне: — ЗнашдасеМила верипа? ј \ — Е, а с ким? — С неким њеним другом из детињства... — Шта кажеш? Зар се решиладасе веже с тако маторим човеком? М-ћ

ЕНЕРГИЈА ЗВЕЗДА везде претстављају огромне, скоро несхватљиве изворе енергије. угдавноме топлотне. Љихово врачеље топлоте и светлости тражи истовремено велике количине звездане материје. Многи астрономи сматрају да Суние на овај начин губи сваког секунда 4,000.000 тона своје материје. Оно би, према томе, свакога дана било лакше ва 350.000 милнона тона. Многе звезде губе 8рачељем још веЈцг количину материје, ма да постоји велнкн број пиновских авезда које губе маау масу своје материје. Код неких је матернја толико збијена, да ови џиновски губитци остају н кроз изв;гнредно дуго време сасвим неприметни. Тако, например, ввезда Сириусов пратилад нма око 300.000 пута више материје од Земље, ма да је само 30 пута већа од н>е. Густнна материје на Сиријусовом пратиоду толика је да би, како то каже један чувенн остроном, на овој звезди у једпу обитну дуванску кутију могло да се абпје 10 вагона дувана. Енгргија коју ослобађа Супне по сваком квадратпом саптиметру своје новригине износи око 8,5 коњскихснага. лк извесне џиновске звезде, или оне с г великом гуетином материје, могу ослобађати чак и енергпју од 8000 нољских снага по квадратном сантиметру. НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈА ДИАМАНТСКА ПОЉА НаЈинтересантнија днјамаптска пол,а налазе се у Немачкој Југозанадној Африди у области тешко п?оЈгазне и безводне пуститг.е Намиб, затим у узаној атлантској обалској зо-

ни. Испод навејапог пустињског песка ту се налазе стари речни шљунковн у којима има, међу валуцима разних стсна, често врло крушшх кристала дијаманата. На неким местима ветар је сасвим развејао песак и открио дијамапте. тако да они леже у малим удолиницама. Према мишљењу раз.них стручњака који су испитивали ову област. западни крајеви пустиње Намиб све до атлаитске обале претстављају данас дијамантима најбогатији крај на свету, пошто су јужноафрпчка н бразилијанока лежишта давно већ највећим делом исцрпљена. ОТКАДА СУ ПОЗНАТА ОГЛЕДАЛА Огледала су људима позната већ одавио, само што нису прављена на исти начин као даиас, већ од глачаног метала. За њих су знали Кинези пре више хиљада годнпа, као и стари Вгипћани, у чијим су гробницама нађена огледала од глачане бронзе са дрвепим или металним дршкама. У Грчкој су се појавила огледала пре отпрнлике 2.500 година. Римљани, који су мпого полагали на луксуз, правили су их од злата. Било их је и тако великих да се цео човек у њима могао огледатн. Међутим, ова. металпа огледаЛа^имала су тај педостатак што су брзо тампела, па су се морала е времепа па време поново глачати. Да би ово отклопили, Рнмљани су дошли па идеју да ик покрију тапком стаклепом плочом. Доцније су се правила огледала од танких металних листова, нарочито калајних, залепљених на стаклене плоче. Али на тај начин нису се могла добити велика огледала. Покушано је да се растопљено олово прелије преко стаклене плоче, али је то тешко успевало, јер је стакло услед врелипе прскало. Најзад је у XV веку пропађепо да се амалгам калаја може и хладап Ленити на стаклену плочу, а да при то-

ме задржи свој сјај. Тада су се почела правити огледала каква и ми данас употребљавамо. ПЧЕЛЕ И АЛКОХОЛ Већ је познато да се уједом пчела лечи реуматизам. Али сада су сасвим случајно лекари једне париске болнице проиашли да су убоди тих ипсеката врло ефикасан лек против алкохолизма. Пет људи од којих су четворица били неизлечиве пијанице су лечени од хроничиог реуматизма. Лекари су у ту сврху примењибали убоде пчела и констатовали неочекиванн ефекат. Четири пијанице су се нагло опоравили и уз то изгубили еваку л>убав према флаши. Алкохол који је раније код њих био тако омиљен сад је нзазивао гађење. Прошло је чак више месеци док су могли да прогутају ма и једну његову капљу. Зачуђен овим, медицински переонал је почео са систематским екснериментима који су досад дали изврсне резултате. ВЕЛИКЕ ОЧИ КОЈЕ МАЛО ВИДЕ Очи неких мекушада, — за разлику од човечјих које су само једап мали део тела, имају неки пут четвртину или чак половину тежине животин>е. Упркос тога, ти мекушци имају врло слаби вид и пе могу да разликују добро ствари веће од једиог динара. Свака ствар која прелази те димеизије задаје им огроман страх, јер те ствари њихове очи виде у облику једног облака. ДА ЛИ ДРВЕЋЕ МОЖЕ ДА СЕ ОПИЈЕ? Као што је позпато, постоји извеспа веза измећу органских функција у биљке и човека. Између осталог, нримећено је да реагирају скоро исто тако као ми кад им се убризгавају у стабло узбуђујуће или умирујуће супстанце. Прве могу знатно да убрзају

рашћеље и дветање биљака, док под дејством другим оне падају у неку врсту сна, за време кога њихове органске Функције бивају парализоване. Недавно је покушано да се биљке изложе дејству алкохола. Помоћу нарочитих инструмеиата је контролисан цео процес кружења лимфе који је постајао неправилаи са брзим наглим надолажељем и дугачким наузама. Скоро исте појаве које проузрокују нијанство у крвотоку човека. СТРЕЛЕ КОЈЕ ЗВИЖДЕ ЈГук и стрела скоро су исто толико стари као и човек. Ово оружје улотребл>авано је за напад и за одбрану, као и за лов, и било је позиато још у преисториско време. Па и данас, када је замељеио мпого савршенијим оружјем, одржало се у спорту, а налазимо га још п код неких дивљих племена, којима слузки за иету сврху као и у давна времена. Облик лука и стреле мало се мељао кроз векове, па је баш стога заиимљива једна измена која је извршепа у Кини нре више стотнна година. Тада су начИњене стреле које прилнком лета звнжде. Зашто је то учињено, није се могло објасиити, јер стреле које звижде нису добро оружје, пошто га ненрнјатељ лако запази и склања се на време. Стреле које звижде умале су завршетак начињен као звиждаљка и у току лета пуштале су дуг продоран звук, који је привлачио пажњу. За ову стрелу употребљаван је лук чудна Облнка, назван — изврнутн лук. Прича се да је такве стреле уиотребљавао Џингнс-кан. Главни уредник Мирпслав Стсванопић (на путу) * Уредник Мића Димитријекић * За фотографиЈе Александар Симић * Цртач Ђорђе Лобапев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 81. Телефов 25-010 * Власник и издавач: Орпеко изпавачко предузеће А. Д. Јовав Таповић * Адмвнистрација Дечанска 81. Веограа. Тел. 24-001—10: штампа „ШтампариЈа Веограп" А. Д.. Дечанска 81. Тромесечна претплата 53— дин.