Kolo

•>0СУШУИСЗА'-1Ш'Ј> ДА ЛИ "ВЕ СЕ МОЂИ УНРОТИТИ ВЕЗУВ? Ко зна колико су пута већ научници доеада покушавали да искористе енергију Везува. Међутим, све до сада њима није вошло за руком да укроте овај вулкан. Научници имају циљ да искористе енергију топлих гасова, који су до сада бескорисно одлазили у ваздух. Сматра се да је у тим врелим гаеовима скривена огромва енергијаНеки чак верују да би се таквим радовима убудуће локализовале и нове вулканске ерупције. Наравно, још се не зна да ли ће научницима поћи за руком да »зведу овај велики подухват. БИЉКА КОЈА КАШЉЕ Пре кратког времена у тропским крајеЈ?има пронађена је једна биљка која се разликује од оеталих по томеТпто зна да кашље. Ова биљка веома много личи на пасуљ. г Али има то преимућство што на необичан начин уме да се заштити од прашине. Када и најмаља количина прашине падне ва њене листове, напну се неке ћелиде у И»оЈ, а одмах затим сплаену, па се тако ?чују неки шумови као да биљка заиста кашље. У крајевима где ове биљке расту у изобиљу може сЗ каткад чути прави „концерт" у — кашллњу. И то увек када на биљке падне прашина. Ј10СЛЕ АУТОМОБИЛСКЕ КАТАСТРОФЕ ПРОМЕНИО ДИЈАЛЕКТ Пре неколико месеци неком Мариу Луго, »з околине Вероне, догодила се аутомобилека несрећа. Приликом судара, он је тешко повређен по глави, па је одмах превесен у једну веронску болницу, где је Подвргнут операцији. Операција је уепела. Међутим, када је дошао до свести, Марио Луго изненадио је све евоје пријатеље евојим говором. До те катастрофе оп је товорио веронским дијалектом, а после операције изражавао се, искључиво, на чисто тосканском дијалекту. иако пре тога никада није био у Тоскани, нити је икада аруговао са људима из те покрајине.

Лекари, испочетка, мислили су да Је у питању каква шала. Али касније заинтересовали су се за цео случај и утврдили да је Маријева мајка некада у својој ранијој младости говорила тосканским дијалектом. Они се сада питају да ли то може имати некакве везе са променом која се догодила у Марију, који је заборавио да говори веронски и сада се изражава само тосканским дијалектом. НОВИНЕ ПРЕТВОРЕНЕ У КАМЕН Изгледа невероватно, али је истинито: постоје новине које су се претвориле у камен. Када је познати немачки археолог г. Адолф Шпенглер, прослављао седамдесетогодишњицу свога живота добио је читаву гомилу разних поклона од многобројних пријатеља, сарадника и поштоваоца, а нарочито од својих колега научника из Немачке. Најоригиналнији поклон биле су новине које су се претвориле у камен. Оне су се претвориле у камен на тај начин што их је пре неколико десетина година један рудар заборавио у руднику. У току година на новине је са стена капала вода помешана еа кречом. Вода се претворила у пару, али је креч остао на папиру тако да су се новине просто скамениле. Занимљиво је да се штампана слова могу веома добро да читају. МИШ КОЈИ ПЕВА Једна сељанка из Ниевена, у ХоландиЈи, дошла је- до необичног открића: пронашла је миша тсоји пева. О томе су писали опширно листови у Холандији. Овој еељанци једне вечери, док је седела и шила, учинило се одједном да чује необичан звук који је долазио из рупе на зиду. Изгледало јој је да нека птица цвркуће. Потражила је по соби и у рупи на зиду нашла малог белог миша. Лако га је ухвашла, а миш је и даље цвркутао као птица. Када се вест рашчула, заинтересовали су се за цео овај случај холандски новинари и, пола у шали пола озбиљно, почели да пишу о мишу који пева. Један природњак изјавио је да миш болује од неке болести, неке врсте астме, и да звуци који личе на птичију песму долазе, уствари, као последица те болеста. НАПОЛЕОН КАО РОМАНСИЈЕР Француски часопис „Реви де моид" објавио је незавршени роман који је наиисао лично француски цар Наполеон I. Овај роман Бонапарта је почео да пише када је имао 26 година и док је био вереник младе и лепе девојке Дезире Клари, која се после удала за Бернадота. Целог свог живота Наполеон је пажљиво чувао овај свој рукопис, који има свега 13 страна. Занимљиво је да га је чак понео и кад је отишао у прогонство, на острво Свете Јелене. НАЈСТАРИЈЕ ДРВО НА СВЕТУ У научном свету сматра се да је најстарије дрво на свету палма „Велики Петар", која расте у ноднолсју Тамборинских планина. Крај овог дрвета, које је, кажу, старо преко петнаест хиљада година, расту и друге палме, које су никле из земље, по митил^ењу иаучника, још пре три до осам хиљада година. Пре извесног времена неко је оштетио ову најстарију палму на свету па је постојала опасност да ће се цело дрво осупшти. Међутим. дрво се убрзО опоравило и верује се да ће промшвети још много и много година. РОГАТИ ЉУДИ ЈБуди који су имали рогове^на челу ивазивали су радозналост и интересовање многих генерација. Франсоа Тровилов, рогати човек из Мезијера, остао је до данас најчувенији, иако је умро још 1698 године. У Ласи, у Тибету, живи човек коме су из чела израсли рогови у дужини од двадесет сантиметара. Ова необична појава толико је деловала на средину у којој живи овај син сунца, да су га прогласили ,за светог и натприродиог човека и произвели га за свештеника, Рогати Кафир из Африке исто је толико познат као рогати човек са Хималаја. Овај Африканац, црне коже, по вери хришћанин, веома је поносан на своје рогове. Медицинској науци нису непознати овИ несвакидашњи случајеви. По тврђењу лекара ови су рогови последица једне кожне болести, која се зове корну кутанеум. Ма да по својој спол>ашности личе на жиротињске рогове, они су анатомски сасвим другачијег састава, јер немају коштаних делова.

Умеиошма шо&уилиисеУ ПАЛАТИ »РИУНИОНЕ« Кнежев Сноменик 5 (улаз до апотеке) РЕПЕРТОАР: Субота, 26 децембра: у ,Четири ортака" Недеља, 27 децембра: „Дукат па главу" (као дневна у 15 часова) „Три лопова" (као вечерња у 18 часова) Понедељак, 28 децембра: „Дундо Мароје" Уторак, 29 децембра: „Деоба" Среда, 30 децембра: „Модерни Робиизопи" Четвртак, 31 децембра: „Три лопова" Петак, 1 јануара: „Дукат па главу" Субота. 2 јануара: Чстири ортака" Недеља, 3 јануара: „Ивкова слава" (као дневна у 15 часова) „Меркаде краљ берзе" (као вечерња у 18 часова) Понедел.ак. 4 јануара: „Три лопова" Све претставе , сем недељних, почињу тачно У 17,30 часова. Благајна билета (Палата „Риунионе" —' улаз до апотеке) отворена је свакога дана од 8 до 12 и од 15 до 17,30 часова. Четири ортака — у суботу 26 децембра и 2 јануара, прИказује Уметничко позориште у својој новој дворани у палати „Риунионе", ову одличну комедију из живота младих девојака, од популарног немачког савременог писца Јохана Хута. Главни уредник Мирослав Стевановић ^ Уредник Мића Димитријевић ^ 34 фотографије Александар СимиН * Цртач Ћорђе Лобачев ^ Уредпиштво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 Власник и издавач: Српско издавачко предузеће А. Д. Јован Тановић * Администрација Дечанска 31. Београд. Тел. 24-001—10: штампа „Штампарија Београл" А. Л... Дечапе^а 31. ЈГромесечна претплата 58.-- дин.

1?мшар мога кошоЈе

НЕДЕЉА, 20 ДЕЦЕМБАР. Један тазе богаташ прича нам синоћ како је на свом свадбеном путовању пропутовао кроз мно ге земље. Једна сусетка га упита уздишући: — А јесте ли бипи у Венецији, гос'н комшија? — Јок! Не вопим брда... ПОНЕДЕЉАК, 21 ДЕЦЕМБАР. Био госн комшија неки дан поспом на Сави па како се у поспедње време не осећа добро, није могао да се врати пешке. И упитао једног кочијаша: — Копико тражиш до Старог ђерма, пријатељу? — Три'ес банке — одговори кочијаш и не окрећући гпаву. — Онда седи, ја ћу те одвести за банку до Ђерма — предпожи му госн комшија. УТОРАК, 22 ДЕЦЕМБАР. Синоћ се онај наш сусед професор хвалио како професори нису топико заборавни као што се прича. На крају ре- шг , че: \Т/7 ~~ Ето ' знам да и -ч/ вам кажем и један пример да ми, професори, нисмо уопште заборавни. — А који то? — упитапи сви угпас. — Ето, онај... један... чекај... 0, брате, шта ми је! Не могу никако да се сетим.,. СРЕДА, 23 ДЕЦЕМБАР л Разговарају неки /7) / N дан госн комшија и 1»? Г^Ј госпа комшиница, па Шм . ^,0 ке она рећи: ј &шгш јк "Ц ЈК — Читапа сам у вГшК1 /ЦГг Једној научној студа ' е Д° казано \/1 /,^31/^гД 3 ожењени човек 'У живи дуже од бе-

Гос'н Тозин сан

— Пх, кад би се нсшто, о материцама, овако везивале жене.

— Којешта! — одговори госн комшија шеретски. — Њему се само време чини дуже... ЧЕТВРТАК, 24 ДЕЦЕМБАР. Један наш сусед || ^ заборавио негде у вароши кишобран. Кад је дошао кући, дуго пупао главу где га је могао оставити. Рано ујутру отишао пријатељу код кога се синоћ подуже задржао. — Да ли је овде мој кишобран? —> упитао га наш сусед. — Није. Суседу није остало ништа друго него да оде у једну радњу где је куповао неке ствари за кућу. — Да нисам овде заборавио кишобран? — Не, господине. Отишао је и на треће место. Онда на четврто. И свуда је одговор био исти. Тек у неко доба сети се једног друга код нога је био тог дана за тренутак навратио: — Аман, човече, јесам пи код тебе заборавио нишобран? — Ту је. — Хвала Богу да се већ једном намерим на лоштеног човека — одахнуо сусед задовољко. ПЕТАК, 25 ДЕЦЕМБАР. Разговарао олет госн кошмија с оном нашом комшиницом коју смо већ сви прозвали „фантазија". Каже она госн комшији: — Ја бих се удала само за човека који је патио ... — Значи — за удовца, — долуни ј1 госн комшија. СУБОТА, 26 ДЕЦЕМБРА. Наша сусетка говори јуче синчићу: — Ако будеш добар, ићи ћеш у рај. А ако не будеш слушао, сигурно ћеш ићи у пакао. — А шта треба да радим да у недељу идем у биоскоп?