Kolo

!) „Ваздушна парабола*. Код скокова са даске за отскок главно су елеганција и залет. У том случају изгледа као да су артисти сасвим изгубили своју тежину. „Ј1етач а , међутим, мора добро да прорачуна лет свог тела кроз ваздух у виду нараболе. Док тезкиште његовог тела описује параболу као што се на слици види, остали делови тела описују петље. Дах и потребну енергију ухватио је артист још приликом скока. Дакле, поред математике потребна Је овде и динамика.

?ар вам није застао дах, кад сте у цирхсусу или варијетеу гледали извођеље иеке вратоломне акробатске вештине? Зар се нист<> дивили акробати који се са осмејком на лии игра смрћу? Заиста, често је потребно много в штине, срчаности, снаге и извежбаности да сс изведе нека тачка. Ииак, све је то питање истрајног треиинга и, разуме се, познавање основних за-

али научниди су се потрудили да, помоћу шестара и лењира, те законе тачно одреде. Ови закони су интересантни и рачунски и гимнастички, иа их зато приказујемо у нашој серији слика.

4) „Жира вага в , еквилибристичка вештина која се састоји у томе да се што дуже издржи равнотежа у приказаном положају. Гледалац верује да се ту ради само о изванредној физичкој снази. Међутим, у питању је само подесан однос између снаге и терета који се математички мозке лако израчунати. Доњи акробата је један крак ваге, горњи други. Кад се постигне одговарајући угао између правих повучених из уноришта, постигнута је са мало напора равнотежа ваге.

5) Невероватну снагу у зубима има, на око, овај артиста. Код ове тачке толико се слажу вештина и снага, да се у највећој мери добија утисак невероватности. Равнотежа се, одрзкава челичним ужетом које артиста на земљи држи зубима или боље рећи вилицама. Што су бржи покрети артиста на мотки, то је већи терет који има да издрзки артиста на земљи. Али ипак сав терет раван је тегу који је нацртан на слици.

2) Равнотежа мотком постиже се као м код обичне ваге. Само акробата који стоји еквилибристи на плећима мора да се новинује покретима еквилибристе, а ова| равнотежи мотке. Што је висина већа, мора мотка бити дужа, Јер Је уЈедно н тежа. У обзир се, при томе, мора узимати и ваздушно струЈање, коЈе може да буде судбоносно.

3) „Лебдећа равнотежа" Је врло ефектна тачка, заправо трик коЈи у многим вариетеЈима држи публику у највећоЈ напетости. Ту је потребна вешта комбинациЈа и прорачун. Доњи акробата мора се старати да угао означен на слици увек остаје Једнак. Тежиште обоЈице горњих артиста налазж се у висини њихових руку, лево од вертикале повучене из упоришта. Десно, нешто ниже, отприлике на половини моткв налази се тежиште мотке. Цела направа, према томе, личи на децималну вагу.

кона равнотеже који се математички могу тачно

израчунати. Обичан артиста то не мора да зна,