Kolo

2

ЛСШ^СШМУ"*

БОЈЕ АУТОМОБИЛА Једна позната француска фабрика аутомобила недавно је епровела велику анкету да би сазнала коју боју највише воле сопетвеници да имају на својим аутомобилима. , Према овој анкети уетановљено је да Французи највише воле црна кола, затим долазе затворено-плава, ватворено-сива, отворено-сива. затворено-зелена и најзад тамно-црвена. Осим тога било их је и аа друге боје, као: сребрнасту, жуту. наранчасту, љубичасту и друге. ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ОСЕДЕО ЗБОГ ПАЦОВА Шведски морнар Олсен пре извесног времена отишао је на једно мало острво кар чувар , једног магазина и после два месеца вратио се потпуно сед и немоћан као седамдесетогодишњи стар ац, иако му ]е свега 30 година. Оа још двојипом својих другова Олсен ве искрцао на том оетрву. Приликом њиховог доласка на обалу је искочило и" веколико пацова. Ова три чувара живела су првих неколико дана у миру. све док се ниеу појавили пацови који су на малу кућицу чувара почели да наваљују у огромним чопорима. Да се склоне пред овом напасти, чувари би најрадиде побегли, али следећи брод требало зе да стигне на то острво тек после два месеца. Једнога дана оба Олсенова друга отишла еу чамцем на рибарење и нису се више вратили на острво. Олсен је тако остао еам. Гладне животиње насртале су сада Још бесомучније на његову кућицу, Најбад, када је, видео да ђе му пацови појеети и последњи профијант па можда и Њега самог, он ]е рградио, јендеком Једно мало место од свега неколико квадратних метара и ту је одлучио да сачека спаеоносни брод. На ово место пренео је и нешто хране што му је преостало, а јендек напунио нетролејом. Хиљаде пацова гомилало се и дању и ноћу око јендека, али се животиње ипак нису усудиле да пређу преко Јендека са петролејом. У сталном страху да ће га гладне животиње једног дана

појести, Олсен је за врло кратко време оседео и у својој тридееетој години постао прави старац. Најзад, после два месеца огромних мука, стигао Зе брод који је Олсена вратио у Шведску. К0ЛИК0 ЧОВЕК У СВОМ ВЕКУ СТВАРНО УЖИВА На научном конгресу који је недавно одржан у Паризу, један професор прочитао је врло интересантан реферат о томе, колико човек у своме веку стварно ужива. На основу дугогодишњег опажања, професор је утврдио да један човек. који доживи 70 година. проспава од тога равно # 23 године. Сем тога. у том просечном веку човеку прође у говору равно 13 година, у јелу 6 година и у нези тела 18 месепи. IIа одмор и уживање отпадају 23 године. ДЕЧАК ЗА ЈЕДАН ДАН БИО ГЛУВ И СЛЕП Петогодишњи Анри Равел из Вордоа изненадно је оелепио и оглувио. Његова мајка посматрала је своје дете са прозора куће и наједном приметила да се дечак на улици почео да клати. Одмах му је прискочила у помоћ и на своје запрепашћење видела да њен Анри не види и не чује. Одвела га је одмах у дечју клинику где су му лека{>и пружили помоћ. Дечко је сутрадан и прогледао и прочуо. Лекари су констатовали аа је у некој старо.1 гуми нашао неки прашак и појео. То је био отров који је атрофирао његове живце слуха и вида. ЧОВЕК КОЈИ СЕ ПРЕТВАРА У КАМЕН У мадридској болници налази се један болесник који је пуних 13 година без престанка провео у тој болници. Пре 22 године код овог болесника показали су се зна ци једне болести која је лекарима остала непозната еве до данашњег дана. Наиме., у мишићима тог болесника појавила су се извесна закречавања која последњих година доводе до претварања у камен извесних делова ткива и зглобова. Сви поку шаји лекара да спрече ширење ове чудновате болести остали су до сад без икаквог резултата. Волесник 1е у међувг»емону по стао потпуно укочен тако, да не може више да креће ни главу.

НИКАДА НИЈЕ ОДБИО ПАРТИЈУ ШАХА „Никада није одбио партију шаха", то су речи које је тражио да му се урежу на надгробном споменику др. Чанело из Болоње. који за последњих педесет година игра свакога дана по осам часова шаха. Он се ових дана преселио из једног малог места у Болоњу да буде ближе шаховском клубу. како би свакога дана могао да игра шах са добрим мајсторима. Др. Чанелу је сада 73 године, и жели, како је изјавио новинарима, да крај свога живота проведе у „атмосфери шаха". ОТРОВНИЦЕ НИСУ ИМУНЕ ПРОТИВ СОПСТВЕНОГ ОТРОВА Један од познатих зоолошких стручњака у берлинском зоолопгком врту извршио 1е неколико интересантних експеримената на основу којих је успео да докаже да змије отровнице нису имуне против сопственог отрова. Пред једном комисијом зоолога и хемичара он је раздражио две индиске кобре једну против друге а резултат је био тај. да је уједена кобра угинула већ неколико минута допније, МУЗЕЈ СВИЈУ КЛИМА НА СВЕТУ У Риму пострји музеј свију клима на свету. Овај музеј састрји се од великог броја соба крје су једна од друге. а и с улице херметички затворене. У сваку од тих соба. помоћу разних вентилатора и аиарата за увођење ваздуха. етворена је нарочита клима тако да Су у тим Собама заступљене све климе света. У свакој климатској соби налази се и по неколико биљака и дрвеће које спада у вегетацију дотичне климе МУЗИКАЛНА ЛИЦА МОГУ БОЉЕ ДА СЕ СНАЂУ У МОДЕРНИМ РАТОВИМА Познати јапански композитор г. Кокиши Оида објавио је чланак. у коме доказује да лица која имају лобар слух и смисао за музику могу много боље да се снађу у данашњим модерним ратовима, пошто она могу лакше да чују брујање авионских мотора и могу лакше да разликују шумове метака разних топова. Осим тога таква лица се мање плаше детонација бомби и зујања 1ер њихов добар слух ублажује ужас који обузима особе без слуха.

У ПАЛАТИ » ! ј И V ОНЕ« Кнежев споиеник 5 — Улаз до апотеке РЕПЕРТОАР СуСота, 23 Јануара: „Два цванцика" (у 17,30 часова) Недсља, 24 јануара: „Деоба" (дневна у 15 чаео Четири ортака" (вечерња у 18 ча Поиедељак. 25 Јануара: „Зла жепа" (у 17,30 часова) Уторак. 26 јануара: „Дукат на глав> (у 17,30 часова> Среда. 27 јануара: 4 ,Црвепе руже" (V 17 30 часова) Четвртак. 28 јануара: „ЧАСТ" ШРЕМИЈЕРА у 17.30 часова) Пегак, 29 Јануара: „Три лопова" (у 17,30 часова) Субота, 30 јануара: .,Два цвпнцикп' (у 17.30 часова Недеља, 31 Јануара? ..Првене Т)ИЖ<" (дневна \ ч^..Част" (вечерњ,« ••-. I 41 Понедељак. 1 фебруара: ,Дундо Мароје" (у 17,30 часова) Благајна билета (палата ..Риунионе" Кнелсев споменик 5 — улаз до апотеке) отворена је свакога дана од 8 до 12 и од 15 до 18 часова. Недељом от^о^на лреко целога дана Главни уредник Мирослак Степановић ^ Уредник Мића Димитри1евић ★ За фотографије Александар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев Ф Уррднимттпо Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 ★ Власник и издавач: Српско излавачко предузеће А. Д. Јован Тановић ^ А тминистраци.та Дечанска 31 Београд. Т^л 24-001—10: тптампа „Штампари.тп Београл" А 71 Дечанска 31. Тромесечна претплата 58.-— дин.

мот

СРЕДА, 20 ЈАНУАР. Имамо у комшилуку једног суседа који је познат као рђав ппатиша. И при чао нам госн комшија шта се скоро десипо том нашем суседу. Ишао он упицом и одједном осетио како га је неко потапшао по рамену. И не окрећући се, сусед рекао: — Извините, драги пријатељу, апи ни мени нико ништа не плаћа.

ЧЕТВРТАК, 21 ЈАНУАР. Чекао госн ком шија неки дан „шестицу"' и чуо овакав разговор између два ||уЕ | I Шј пријатеља. Један од њих жапи се дру* ЈШг ј ГШК' — Ето, развео сам се. Апи суд ми је учинио вепику неправду. Децу су дапи мени, а мојој жени намештај, за који знам да је мој.

*•- — — Извините, господине докторе, што звао — казао сусед. — Добио сам срчани напад, али већ је лрошао. Џабе сте долазили. — Хокете да кажете узалуд. Џабе у сваком случају нисам.

— Шта је то е вама гос'н Тово? — Море, лепо ме убише ови празници... Једва да да'нем душом!

ПЕТАК, 22 ЈАНУАР. Разговарз госн комшија с једким својим пријатељем. — Ја еам рођен дана кад је умро Јован Скерпиђ. — Верујем — одговорио госн комшија. — Несређа никад не допази сама.

СУБОТА, 23 ЈАНУАР. У једном вепиком предузећу добио место један младић из нашег комшипука. И, кад се првог дана вратио са дужности, обасупи га сви питањима. — Чујем да је то велико предузеће — каже госн комшија. — Копико људи, збиља, ради у вашој канцепарији? — Па, ради отприлике једна попо вина... М-ћ.

1ЕДЕЉА, 17 ЈАНУАР.

Позвао нас неко вече госн комшија на кафу, па нам се у »азговору жапи јеД&Д* дан сусед чиновник. Очекивао да ће сиг ур н о добити пови' шицу, па кад је видео да узалуд чека, гишао шефу. — Господине директоре, ја сам рачунао с повишицом за Нову годину. — Онда сте рђаво рачунали — одговорио му шеф. — А књиговођа који рђаво рачуна није ми потребан.

ПОНЕДЕЉАК, 18 ЈАНУАР.

Бипа госпа комшиница, ту скоро, на једном журу, па се један господин јадао бираним речима: И тако сам се, једном речју, напазио у врпо неугодном положају. Бипо ми је као да пловим између Сциле и Харибде. — Како то — као да пповите? упитала једна дама. — Па, као да сам био на пађи која плови између те две морске немани. — А, тако! То су, дакпе, морске немани! Ја сам миспипа да су то бипи неки спавни љубавници из историје, као Содома и Гомора.

УТОРАК, 19 ЈАНУАР.

Позлипо неко ве

Њвговв мукв