Kolo

V М/КЛЗЛ^

✓гЛдувек је природн.аке занимао је11 дан интересантан проблсм:дали животиње мисле? Многи су се трудили да одговоре на ово нитање, с мање ил1Ј више успеха Али је несумн ,и80 да су неки од њик дошли до зиачајних резултата. Лко се узме у обзир да је аритметика, нрема тврђењу неких филозофа, најосновнија духовна актнвност, ироизлази да човеволики мајмун, најсличнији човеку, није у стању да броји ни до три. Да јш то значи да су човеколикн мајмуни неицтелитентие животиње, сунротно многим досадашн.им доказима? С друге стране, нзгледа нам да је пауву, жнвотињи с микроскопскнм мозгом, потребно велтоо познавање математике да би начинно своју мрежу. МеНутим. ако носматрамо паука у његовом свакодневном животу, доћи ћемо до интересантних запажан.а. Иако је необично окретан у лову на мухе које вата у своју мрежу, он је готово немоћан да нађе друго ногодно место да начинп мрежу ако му је разорнмо. ()и ће нре .скапати лутајући од једног до другог угла пре но што поједе неку мушицу коју није ухватио у скоју мрежу. Ових контраста У животнн.ском свету н ма много. Углавном, влада мећу научницнма уверење да животиње немају духовни живот, а да нма и примера невероватне глупости. У сваком случају, њихове мисли крећу се у једној линији неопходио потребној у борби за опстанак. Изузетак чине заиста кеобичне појаве у мајмунском свету. У једно^ великом немачком зоолошксШ врту обешен је један мали авнон од дрвета с механнзмом у кавез једног мајмуна. Прво је показано мајмуну како се авион, лаким притиском на онруГУ- ставља у покрет и јури но жици кроз кавез. Онда је мајмун остављен сам с играчком. Место да је зграби, раскиие и баци, он је иочео да је пажљиво загледа, трудећи се да је нокрене гурајући играчку руком. После неколико покушаја увидео је да на тај начин неће иокренути авион. Иопово је ночео да загледа играчку н случајно наитао на опругу. Авион је полетео у круг, на велико задовол.ство жнвотиње. Нема сумн.е да се овим путем и рудимеитариа човечја мисао, из давиих времена преисториског човека, постенеио развијала. Самоодржање је нрви закон У ирироди и свака животиња има свој носебан начнн борбе протнв својих ненријатеља. Али у једном опиту који је изиеден у истом зоолошком врту научиици су дошли до других занимљивих запажања. Један гибон н један млади кенгур приредили су једног дана прави бокс-меч и из њиховог понашан.а могло се закл.учитн да није реч само о инстинкту. Обојица су се трудили да задају неки ефективан ударац. али који неће ианети нарочнто тешку иовреду противнику, па је било скоро очигледно да се у главама жипотиња развијају извеспе мисли. Разуме се, кад се узме у обзир какве мисли иролазе кроз њихову главу, ствар се може посматрати и с другог гледии^та. Многнма од нас познато је да животин.е сасвим различитог рода, с ничим заједничким у себи, често склапају чудна н.ријатељства. Вероватно је најнеобнчније пријатељство владало из-

мећу змијског цара и газеле у другом зоолошком врту. Иема сумње да основа за овакво иријатељство између огромног гмизавца и сисара, који су иначе непријатељи, иостоји у извесном духовном процесу из кога нроизлази међусобно ноштовање. Иљко се тај моменталии ироцес ие може уврстити у ираво размишљап.е, опај однос заснива се на нечему што је блиско мишље. н.у, кад је већ реч. о живртињама које иемају ничег зајединчког у погледу иаследства, нагоиа и цскустава, Вабележеии су и случајеви још тешњег цријатељства и саради.е измећу животиња више иителигеиције. Така Су један слон и мајмун заједнички искоиали један јарак у зоолошкој башти. Неки научиици тоји су ово посматрали мишљења су да велики дебелокожац и иредузимл.иви мајмун по свој ирилици разумеју шта заједнички раде, док другн уверавају да о том послу свака- зтшвотин.а има посебну концепцију. Два мала армадила, иеобичне живетиње тропских иредела са чудиим оклопима, нашла су једну дрвену лоиту. Пошто су се претходио уверидл да то иије неки трећи армадило који се заштитио од непријател.а савивши се у кЛупче, почели с.у да котрљају дрвену лонту између себе, тако да се људима који су посматрали овај нризор учинило да оии инак схватају извесно прнмитивно правило игре. Запажене су и друге заиимл,иве појаве у животињском свету које потсећају иа мишљења која имају за циљ расматрање проблема и и.ихово усиешно решење. Тако су ловци на лавове вабележили да краљ жнвотиња који зна да је доста немоћан у лову на неке. животиње које су брже од њега, употребљава једно вешто лукавство. Увиђајући да се животИље иикад више неће иојавити на месту где је пека газела настрадала, он покушава да се томе довије. Заурлавши бесно, он наједном ишчезне у жбуњу, Зебре, ослушкујућн начуљених ушију, зачуће како урликање иостаје све слабије, док иапослетку сасвим не умукне. Сутрадан, а можда и нешто доцније, оне иеће доћи на то место. Али доцније, кад им се учиии да је туда лав био само у иролазу, оне ће онет доћи уверене да им не ирети никаква рдасноет. И наћи ће истог лава, скривеног у жбуњу, како очекује свој пден. Уствари, овај урлнк који иостаје све слабији је нека врста веитрилоквизма, или говора из трбуха. Али да ли је то смишљена акција или сасвим несвесна и нагонска, иаучници се још нису сложили. Можда је. то била само навика, петребна у борби -за онстаиак, која се стиче наследством од нредака, кроз хиљаде и хил.аде годииа. Али научници су још збуњени пред још једном иојавом у животињскбм свету. Реч је о мраву, животин.ици невероватно малог мозга, тако да се скоро и не може говорити о интелигенцији. Сматра се да је мрав ирестао да еволуира ире недесбт милиона година и да је све до данас остао иСти, док су се многе друге животиње стално развијале. Али ако се посматра једна мравља заједница. онда се човеку у ггрви мах учини да се ради о животињама с невероватно развијеном сонијалном свешћу, спремним да све учине за заједницу. Међутим, доказа-

ио Је да су мрави иајглупље животиње. Они уствари живе по истим иравилима као и пре толико милиона година, нако неуморно раде и стварају од рођен.а до емрти. Сматра се да је детињство период у ншвоту човека и животињо када се уче ствари и стичу ис.куства. Али мрав нема детињства. Његов развој траје у јајету, из кога се раћа одрасла животиња, која се одмах нридружује старијима у послу. Нема ту ни школовања ни учења, ии васгшта н.а, иишта сем инстникха и цодражавања. Али је заиимлуивб да се та неверор.атиа глуиост, која је доказаиа на многим опитнма, одиоси само на једннку мравље заједнице. Напротив, изгледа да нека мистериозна интелигенција влада над свим тим малим иДиоТима. Један нриродњак запазио је једиу запањујућу нојаву. Он прича да је ноематрао известаи број мрава који су се изненада нашли као на неком малом острву коина, свуд унаоколо изненада бдкољеног водом. која је нретила да острвце поилави. Прелаз преко воде био је неизводљив. Неколико животнн.ица вода је већ била понела Собом. Али тада се догодило нешто не.очекивано. Неколико мрава издвојило се из груне и почело да тражи иајплнћи прелаз цреко воде у коме би се ипак сваки мрав удавио. Међутим, кад је прелаз иађен, мрави су почели да се скупљају у неко иеобично клупче, др-

жећи се једни за друге, док се нија начинила гужва налик на веома великп орах. Та лопта је почела да се котрља и склизнула је у воду. Било је то налик на маеовно самоубнс .Т1к>. Али вода је нонела лопту окрећући је, тако да сви мрави иису били одједном испод површине воде. А оии којл би потонули Веровлтно су задржавали дах. Чим је вода нанела лопту на обалу, клупче се расуло. Само мали број мрава страдао је у овом смелом подухвату. Намеће се једна одређена мисао: ген-ерал који би пребацио своју војску непливача преко дубоке воде без мостова, бродова или ма каквих прелаза био би нрави геније. Али мрапи изгледа да немају никаквих геиерала. Ко је послао извидинцу да испита место за ирелаз? Како је извидница одабрала баш то место? Ко је наредио да се сви мрави склупчају и склизцу у воду ? Све. су то питања иа која се ае може одговорити. Има миого ДРУгих појава у жнвотињском свету које говоре у ирилог тврђењу научника да код животиња ностоји иавестаи начин мпшљен.а. Други научници се са свим ие слажу и тврде да у свим тнм случајевнма главну реч има закои самоодржања у природи и нагони који животињама помажу у борби за опстадак. Које је од ова два тврђења тачно и да ли се може < дређено рећи једно или друго, још иије и-звесно.

исгорисћ с тте

4

БЕСПЛАТНА УЛАЗНИЦА Нсмачки књижевние и драмскн писап Херман Вар присуствовао је са својим пријатељима једпој осредњој премијеии. Иосле првог чина који му је био страшио досадан Вар иредложи своме пријатељу да напуств претставУ. — Али то не можемо да учинимо писап нам је иослао почаоне улагинне. Вар се сложио са одлуком свог при|м I ■' ).а . Кад је отночео други чин, Бар се нчдиже и полако поће — Куда? уиита га шапатом пријатељ — Идем да платим улазницу. МАЛЕТИЂ И ВУК Ђорће Малетић, књижевник и директор београдске гимназије, дуги аиз година се истицао као љути противник Вукових реформа Међутим. на домак Вукове стогодишњице. написао је алегорију у славу овог нашег генијалног човека Мпоги се изненадили, а његов неки стари пријатељ и једномишљеник је Малетића шта више због тога и прекорио. Малетић му је хитро и поштено одговорпо: — Па зашто нам је Бог дао дуг век ако не зато да се — поправимо! ФИЛОЗОФОВЕ ТЕКОВИНЕ По смрти Доситејевој наређено је да му се ствари распродају И за непуна два часа оде све као алва. јер се свет отимао да сачува себи што као усно-

мспу на овог нашег славног нросвстног радника. Претседник Савета богати Младен потсмехну се мало: — Чудне ми тековине једног филозофа: све оде тако за час! — Е, Бога ми. кад на твоју дође ред, — одговори други, — имаћемо посла таман две голине! Данас не зна нико ни за куће ни за дућане богатога Младена. а Доеитејева свака стварчица чува се као каква светиња КОЗА И ВУК Некп свештеник из Баната дође послом митронолиту Стевану Стратимировићу п овај га заустави на ручак. Сиромах попа од страха није скоро ништа окусио. То примети митронолит те му рече — Оче, зашто ти не једеш? — Ма жље је кози брстити, кад јв влк тледа! — одговори страшљиви попа. НЕСРЕЋНИ ЂУРИН ПСЕУДОНИМ Ђура Јакшић као учитељ у Пожаревцу нанисао у „Србији" ЈТз. Кал.евића оштар напис иротив ондагањег иретседника оиштине. Исиод доииса ставио је измишл,ено име и нревиме. Али, на несрећу, власти пронађу у вароши некога старца, који је баш то име носио, па га узму на одговор. Иако је старац доказивао да није писмен ннти да се меша у јавне послове, ипак буде притворен. Када је за то саанао, 'Бура св сам. пријави власти као писац чланка. Старац буде одмах пуштен, а Ђура после две недеље — премештеп из Пожаревца !