Kolo

— Извините, апи, требало би да ми вратите моје напив перо које сте случајно метнупи у свој џеп...

НЕДЕЉА 21 ФЕБРУАР I/ /I I) (| ^ уо госн комшија, | А л а.|и!| пре неки дан, у /&№)( т Р амва ЈУ овакав разсШУп)к говор између једне х^~ Д ами Чв и једног у&^У/Ју !_Л проседог господина: г4^ЈгПТлг?/ — А > ' е те - г0 " М У& \ \и I ' сподине директоре, зашто је ваша госпођа толико љубоморна на вашу секретарицу? — Зато што је и она прво била моЈа секретарица!

Разлика

ЧЕТВРТАК 25 ФЕБРУАР Наш госн комши- \ |а често, предвече, ? т ,ј оде у обпижњи парк да прошета. И, синоћ, кад се вратио из шетше, прича нам I како је чуо, случај- \ //у \\\1—Ц но наравно, овакав \ј/У \Ш I разговор двоје заљубљених у парку на кпупи: — Зацепо ниси могла ни да слутиш пре недељу дана да ћеш седети данас самном овде у парку и да ћемо се заједно љубити...? — А, што да нисам могла да спутим? — Па, зато, лепо моје, што ме ниси још познавала! — То је истина, апи... познајем се-

ПОНЕДЕЉАК, 22 ФЕБРУАР „ јч Срео госн комши{% ЛЈп ' а неког свог пријаШу*. ј АЈ а теља, па у разгово''јЦ ру ова ' тек р 6 *" 111 Ш 1 1у1 — Видео сам јуш I 1 у че твоју супругу. *•»»=? АсХ_^" — ^ ' есте пи — ХП разговарали? — Јесмо! |— Па шта ти је рекпа за мене? За тебе? Ништа! — Е, то онда није била она...

ПЕТАК 26 ФЕБРУАР Прича нам гос'н јВјИЈИВЈЈВД8ШВ8 комшија како је госпа комшиница ономад отишла код ЈрРјчг^'' неке врачаре, која,С//Л пада у транс и, ве- К/ ^ пе, прориче све што 7 / ) се да прорећи. И, /// врачара, посадила госпа комшиницу да седне, а онда, да тајанственост буде већа, у попумрачној собици, испружила руке, поћутала и сасвим тихо запитала: — Осећате ли фпуид? — Јок, — рекпа госпа комшиница. — Осећам мирис бепог пука из ваших уста... И, „сеанеа", наравно пропала...

УТОРАК 23 ФЕБРУАР Жапи се гос'н Л(|јЛг 1) комшија: (јЈо) — МоЈа жена пепо пропаде од се\ ~^М кирације што незна шта да обуче! — ^ар нема? питамо ми. — Море има... Него управља се по календару а има их неких пет комада, па у сваком пише друкчије, какво ће време бити.

СРЕДА 24 ФЕБРУАР . Оном нашем сусег,\Л> Д у суппенту, десио /јр, се, грешном, страв$р шан мапер. Ту » ^-17 комшипуку био у А/Кн'Сг* \ посети па му поднеI па домаћица свој Х\Т^јОЈК. I апбум и замолипа \ II са да се потпише, •а успомену. И, добри суплент се погЖисао. Написао чак и један леп стих, 9 испод њега издужио име и прези|е. .. Међутим како је домаћица и да-

СУБОТА 27 ФЕБРУАР

У нашем комшилуку, један малишан пита другог: — Шта је твој тата? — Механичар! — А, мој је апкО' хопичар!

Каква је цазлика ивмеђу визите и визитације? Ево каква: ако одем код таште то је визита, а ако ташта дође код

мепе

то је визитација!

ље остала крај њега с отвореним апбу мом, он је запитао...

— Па, мопим, потписао сам... Треба пи, можда, још шта да учиним?

*ОСШ/Ш>1СЗАМШУ* НАЈВЕЂЕ ПИСМО НА СВЕТУ Ради примитивне технике писања, у стајкум и средњем веку писма су била много гломазнија него што су данас, односно много већа, иако су садржавала врло мало текста. У Цариграду, у народном музеју, изложено је једно занимљиво писмо из средн>ег века, које јасно доказује величину писама тога века. Ширина овог писма. писаног иа пергаменту. износила је седам метара, а дужина пет. На њему је крупним словима била исписана само једна порука коју Је тадањи персиски шах упутио султану. ИЗМЕЂУ МАРСА И ЈУПИТЕРА ИМА ДВЕ ХИЉАДЕ МАЛИХ ПЛАНЕТА Према подацима међународног астрономског друштва, године 1939 пронађено је у Свемиру 237 малих планета које имају своЈе путање између Марса и Јупитера. Већину ових планета откриле су немачке и француске астрономске опсерваторије тј. преко 150, а остале пронађене су од стране италијанских, белгијских, финских и других опсерваторија. Према последњим подацима овог међуиародног астрономског друштва, научници су открили до сада две хиљаде малих планета. НЕОБИЧНИ ТЕЛЕФОН Најнеобичнији телефон на свету налави се у једном меетанцету у Португалији. Тамошња телефонска централа има око 200 бројева, али само 24 жице. Услед тога на једну жицу везано је по осам или девет телефонских апарата. Како у том месту немају ни појма о аутоматским централама, сваки пут када један телефонски претплатник позове другога, одјекне на осам или девет апарата његов позив. Како је радозналост општа људска болест, која је и у том месту прилично проширена, не догађа се ретко да свих осам или девет позваних дигну слушалице и слушају разговоре свога суседа. А понекад и умешају се у разговор, наравно у најбољој намери.

Оснивач и власник овог необичног телефона изјавио је да овај систем није досада показао никаквих озбиљних недостатака. Сви претплатници знају да телефонски разговор није тајна у овом систему и према томе понашају се како захтева овакав телефон. 0 друге стране овај систем има извесна преимућства. Ако некој жени, например, треба неки добар савет и ватражи га од какве пријатељице, може бити убеђена да ће га одмах добити са осам или девет страна. БРИЈАЊЕ БЕЗ САПУНА У данском часопису за лекаре расправља др. Криетијан Гече питање које ће занимати свакога. Овај лекар тврди да није потребно за бријање сапунити лице. Он је на то дошао приликом медицинске расправе о раду попречнјих мишића који приликом бријања играју важну улогу. Несумњиво је да су Август, Нерон и остали племенити Римљани старог века били глатко обријани, иако није било сапуна аа бријање. Др Гече вршио је огледе на својој рођеној кожи и пронашао је следећи поступак: Напунити шаке хладном водом и затим ее»ом трљати врат и лице снажно колико Је год могућно. Поеле три минута масаже водом длаке на бради су потпуно овлажене, а масне жлезде у кожи излучиле су довољно масти, да кожа постане масна и мекана као да Је на њој растрљан крем. Тек када треба се бријати. Бријање истина не иде онако лако као кад је човек насапуњен. али за 10—12 минута и без сапупа човек се обрије. НАЈСТАРИЈА ШТАМПАНА СТВАР „Коријере де ла сера" недавно је донела да се може сматрати као најстарија штампана ствар плоча од глине која је нађена на острву Криту и вероватно ,,штампана" у шеснаеетом или 'еедамнаестом веку пре нашег рачунања времена. Ова плоча има шеснаест сантиметара у пречнику а текет се на њој налази у виду спирале. Знаци Још нису могли да буду прочитани. Најзанимљивије код ове плоче је то што су знаци помоћу калупа од метала, камена, коети или дрвета ,,отштампани" у меканоЈ иловачи. а затим је иловача испеченПрема томе то је био неки примитиван ***®а МП арски поступак.

БРАК ПОСЛЕ СМРТИ Једна необична церемонија поетоји Још увек у Кини, а то је венчање између мртвих. Дешава се често да две породице прослављају брак своје помрле деце, како она не би остала усамљена на другом свету и да би имала друштво у вечности. Један европски новинар то опиеуЈе овако: „Гомила рођака и пријатеља ишла Је за мртвачким сандуком младе девојке. Око њеног сандука било Је много музичара коЈи су свирали из све снаге тужбалице своЈим пиштећим инструментима. На челу поворке ишло је једно дете које Је носило заставу, како би показало пут души младе девојке. Дан раније девојчин отац Је упутио позив младожењином оцу да се еа своЈима нађе на гробљу где му Је син сахрањен. И кад су сви дошли до гроба младожење коЈи је, мртав. очекивао своЈу вереницу, галама поетаје ужасна: узвици, песма, мувика, бацање ракетли, и њу могу поднети само кинеске уши. Само две породице младих људи плачу у почетку. Мртвачки сандук младе девојке постављен Је поред младожењиног сандука за вечита времена. И тада настаје обред погреба". СРЕБРО У ХЛЕБУ — БАКАР У КОБАСИЦАМА Познато Је већ одавно да се у човековом телу налазе скоро сви метали, ма да у врло незнатним количинама. На који начин долазе метали у човеково тело и какву улогу играју у њему, то је још данас, у већини случајева, доста нејасно. Ово питање проучавао је недавно професор Вернер Герлах на универзитету у Бавелу. Професор Је био мишљења да ти метали долазе у наше тел." кроз уста. Тако Је почео помоћу спектралне анализе да испитује различите животне намирнице. По резултатима до којих је дошао видео Је да је његова претпоставка било потпуно тачна. Професор Герлах је утврдио да чаЈ садржи: манган, алумипиум и стронциум; хлеб садржи: алуминиум. бакар, манган, гвожђе. калниум. стронциум, а каткада и сребро. У кобаеицама од џигерице налази

се: калиум, гвожђе, бакар и фосфор; у паприци: калиум, натриум, фосфор, бакар, алуминиум, манган, цинк и олово. Цинк узимамо у тело нарочито онда када једемо разне конзерве, које се налазв у кутијама од цинка, али то су незнатне количине. Обично долазе само неколико милиграма на један килограм хране. КРАТКЕ ЗАНИМЉИВОСТИ * Прва кафана отворена је у Бечу 1683 године, после протеривања Турака. Кафеџија је од ратног плена добио много врећа кафе и почео је да кува по турском начину. Посао му Је пошао добро, па су св на њега каеније угледали и други. Пиво је пронађено крајем 14 века у Цитави. У прво време пили су пиво само отменији кругови, а тек касније, крајем 15 века, постало Је пиво опште народно пиће у Немачкој. зфс Многи иеточњачки народи, нарочито Кинези, скидају наочари при разговору са другом особом, Јер је то знак највећег поштовања и учтивости. Познато Је да папагај подражава говор људи али је ретко који научио више од неколико. речи или две три реченице. Један побожни човек научио Је свог папагаја „Оче наш" али му је требало вишз од годину дана сталног преслишавања и учења док му „ђак" није савладао тешку лекциЈу. зфс Светитељски ореол, који као круг светлих зракова, окружује главе светитеља на иконама и црквеним еликама, унотребљен је у многим другим религијама много пре хришћанске, која га је на евојим сликама почела употребл>авати тек од петог века. Шта више тај ореол се може видети око главе слика многих римских царева, а у византиској уметности увек и око главе сотоне. Главни уредник Мића ДимитриЈевић ^ За фотографије Александар Симић * Цртач Ђорђе Лобачев * Уредништво Поенкареова ул. бр. 31. Телефон 25-010 * Власник и издавач: Српско издавачко предузеће А. Д. Јован Тановић ^ Администрација Дечанска 31. Београд. Тел. 24-001—10; штампа и Штампарија Београд" А. Д.. Дечанска 31. Тромесечна претплата 58.— дин.