Kolo

12

'С Ммр> иреџ зисље-жи&от, Зстсшшитеш& :

„Коло

ГлумксОуу^е •

7) ојпгмо своју зем" љу и љене лепоте... Наш снимак приказује друм кроз Ђаддап, недалеко од Голупца, к.ојивијуга уз хучни Дунав кроз чаробне лепоте стрме обале и хладовите тунеле..,

Ш-Ј1 рошле недеље '* ирошла је кроз престоничке улице група ^ кажљених [■;. ш Масв света, Боограђапа, изишле су тога дана да присуствују испраћају уцсљивача и осталих кажњеника који су упућши на пркнудни рад, да би затим, по издржаном раду, отишли у кондентрационе логоре. Београђани, нарочито сиромашан свет могао је само да поздрави и ову оштру и примерну калну и овај начин јавног жигосан>а оних који на р«.чун малог радног човека живе и богате се...

7! еограђанке кон^ тролишу „линију". Улнчни „мерачи" имају увек пуне руве посла, нарочито сада после нротекле зимске сезоне. Наша слика шрикавује једну симпатичну Београђанку, на чијем се лицу огледа задовољство што за % цротекл'у недељу дана тежина није ни за грам подбацила нн аа грам порасла...

•Ј~ј1)ошле недеље прв

минуо је у Бео* граду Љубомир Ра* јичић-Чврга, стара ветеран српске по* зоришне уметно* сти. С њим је нв* стао и последњн, становник-уметник Скадарлије, још једна толико драга личност негдашњеЛ Београда, још је* дан добар и засли* жан човек. Судби* на је хтела не са* мо да буде последњи из Скадарлије, већ је хтела да г.ође на пут, с кога се нико не враћа, из топлог ска»

I дарлиског сопчета покојног Чиче (Илије Станојеви* [ ћа) у коме је после рата становао и живео међи, кегдашњи,м трофеима давно умрлог великог српскоI, уметника. На слици, коју објављујемо, поред поч. Чврге стоји гђа Марица, супруга Чичина...

7Г еогра5занн ште" де... Нарочито штеди мали, радни човек који је далеко од лажи што их прорачунато шире о вредности српског новца разни спекуланти. Тог малог цовека што од уста одваја да би имао [Уштеђевину ништа не може да поколеба. Пред шалте' 5&има новчаних завода свакога дана промиче тај свет Знтедиша и улаже своју уштећевину, свестан да тиме не користи само себи и својој породици, већ и целој српској заједници у веним најтежшм трунуцима... ' јдД)!, ШИШКШ Ј-1 " ш позпати ш ' ' * родни гуслар -ШШШ Обт"'! Шимун поШ | '' ново пева. Он је т . швННкИ необично позпат ЈеШшНК!!! пиз еоли ' ; ј($Шк" ДИ1 на у пашем п аР°ду, а нарочито по ^* д с6им школама у |НИШВИ^^Д Србији, које већ ' годипама обилази ' ж>|< \ и уз гусле проно• Т -С ' си српску народну ШЈ| -■ пј у | п . Ј песму. После рата певао је на КоларV чг Ш чев °м народном унивсрзитету и том Ј.' : п * иликом био прог лагиен од страие Шинистарства просвете за правог народног гуслара. Шимун је учествовао и на радиу а певао је недавно М у Немачком институту у Београду. Сада, у тренутку када се враћа поново својим гуслама, он је спре'ман да се одазове сваком позиву да добровољно узме учешћа у свакој хуманој приредби, било за наше избеглице, сиромашне заробљенике или за њихове незбринуте породице. •Ј7 ре рата Београд није имао своје сталне (перманенгне) уметничке изложбе. Данас их има неколико. Поред једне таквз сталне изложбе у Дечанској улипи, прилично давно постоји и у Кнез Михајловој улици бр. 25 (у међуспра|гу) стални „Уметнички салон" који !је, уствари, стална изложба радова на Љих познатих сликара и вајара. Ова Нерманентна пзложба, која је преко целог дана отвоВена и коју свакога дзна посећује леп број публике

1/утак с подпожја гроба Незнаног Јунаха на Авали у рапом пролећном смирају сунца.., (Спимци: А. Симић 8, инж. Р. Отефановић 4)

ЈЦ арт је прошао без кише и снега у Београду, али га зато овог претпролећног месеца није мимоишла кошава. Прво седам, па затим (по народном веровању) још седам данадувала је и с прекидом од непуног дана наставила да издува и свој двадесет и један дан. Повремено кошава ј је дувала изванреI дном јачином тако да је у варошинанела разне ситније штете. Паша слика приказујв један оборен рекламни стуб, последњих дана њеног, надајмо се, њеног последњег царства на измаку овогодишње зиме..,

Лвојекућерак га** зда Ивка казанџије, пегда толико познат и вољен у старом Пишу. Њега нема више. Трошан и оронуо, тај драги спомен није могао да се одУпре зубу времена, и, нечујно је, недавпо ишчезнуо с лица земље, исто онако као што је нечујно и био дошао иа овај свет... Ишчезиуо је иако се у његовом топлом окриљу одиграла незаборавна „Ивкова слава"...

— љубитеља уметности, располаже с преко три стотине сликарских и вајарских радова. Занимљиво је да су љубитељи уметности остали верни и изложени радови се купују, што је доказ да уметничкл живот у престоници није застао с обзиром на рат. Чак шта више могло би се рећи да се уметннчве слике више купују, да број колекционара уметничких скулптура и слика, из дана у дан расте, и оно што је нарочито и важно и утешно, уметничке радове не купују скоројевићи који су у поратним данима дошли до пара, већ их купују доиста они који зналачки умеју да оцене и одаберу уметнички рад.

/I утра у недељу на хиподрому код „Цареве ћуприје" отпочињв овогодишња тркачка сезона. Први пролећни састанак отвориће се класном трком „Царева ћуприја". Наша слика приказује грла при јутарњем раду, о међу њима (лево) „Мелисанду" која се, у круговима стручњака, сматра и поред великог терета који носи у трци, за фаворита .