Kolo

ПРОБЛЕМ БР. 79 А, Штремберг

ЗАШТО НА МЕСЕЦУ? Госна Перса воли много да говори. Сваког свог познаника, када сретне, у стању је да задржи читав сат причајући. Једног дана је срела г. Тому. И поред тога што се г. Тома журио успела је и њега да задржи скоро иола сата. Најносле је г. Тома, изгубивши стриљење, узвикиуо: — Вх, да смо сада на месецу! Кад већ морам да стојим крај вас ие бих морао и да вас слушам! Зашто је г. Тома тако викнуо? Одговор ћете лаћи у идућем броју. ЧАРОБНА ВАЗА Имате слнку једне вазе. С два нотез.а маказа треба да је поделите на на три мало необична дела, Јер тп делови треба да буду такви да од љпх лако можете. да саставите једаи квадрат. а & с сј е ± § ћ Бели вуче н даје ирноме мат у два вогеза. Решење проблема број 78 (Алексаидра Атанасијевића): 1) Тћ1-ћ7. ТУРНИР У ТОПОЛИ У Тополи је у току нрвеиствени турлир са десет учесника. Главни Фаворити за ирво место су Илија Јокић, М. Арсенијевић и А. Мартинчић. Учесиици су углавном млади играчи који иоказују добро позиаван.е теорије, затим велику борбеност и смишљелост у игри. По завршеном турииру у пројекту су такође друге утакмице као гостовање мајстора 0. Недељковића и других истакнутих наших шахиста. АЉЕХИН И КЕРЕС ПОБЕДНИЦИ Интернадионалпи двокружни турнир шесторице мајстора у Салцбургу аавршен је заједшпшол! победом светског ирвака АлЈвхииа и Встонца Кереса. Све до иред крај такмичет-ћа Аљехии је водио за пола бода. Тек у лооледњем колу Керес је бројем бодова стигао светског ирвака, који је у гапанској партији са Шмитом морао. у 37 нотезу да се задовољи ремијем. Крајњи резултат: Алехин и Керес 7'/4 поепа, Шмит 4%, Богољубов 4, Фолтис 3%, Релштаб 3. ШПАНСКА ПАРТИЈА (Играно у првом колу Евроиског турнира у Минхену 1942). Бели: Аљехин. — Црни: Барца. 1) е2-е4, е7-е5; 2) 881-^3, 8ћ8-с6; 3) 1Ј1-ћ5, а7-а6; 4) 1Л5-а4, 8§8-16; 5) ЗМ-сЗ, 1^8-е7; 6) 0-0, ћ7-ћ5; 7) 1.а4-ћЗ, (Ј7-с56; 8) 8сЗ-с15, 1,с8-84; 9) с2-сЗ, 0-0; 10) ћ2-ћЗ, 1^4-еб; 11) <32-с34, К|*8-ћ8; 12) ТП-е1, 8№-с17; 13) Х .ћЗ -с2, П-1 6; 14) а2-а4, 8с6-а7; 15) а4:ћ5, а6:ћ5; 16) Бс1-еЗ, с7-с5; 17) (34:с5, д6:с5; 18) Та1-а6; Бе6:с35; 19) е4:с!5, Ос18-с8; 20) Бс11-а1, Пс8-ћ7; 21) ћ2 -ћ4!, Т1'8-ћ8; 22) С15 -66!, Бе7-с18; 23) ћ4:с5, Тћ8-с8; 24) Та6-а2, е5-е4; 25) Бс2:е4!, Бћ7:е4; 26) 1 ,еЗ -с14, Бе4 -§6; 27) Та2:а7, Та8:а7; 28) Ба1:а7, 8с17 -е5; 29) М4 :е5. Црии предаје. И овога пута светски лрвак је показао своје добро познаван.е шпанске партпје, које отварање иарочито радо нгра.

ЧУДНОВАТА ОПКЛАДА Два пријатеља шетају се Калемегдалом. Један од н.их понуди другом следећу онкладу: Кладлм се да ћу стићи пешке до Авале (18 км.) и то без нарочите жур6е ире но јлто ти будеш скупио и један ио једаи односио и бацио на гомилу ] оо каменчића која ћемо разместити на 2 метра отстојања једно од другог . Гомила ће бити код старта. Ко ће од њих двојице добити онкладуV Одговор у идућем броју.

А да је то могућно — видећете н сами ио нашем одговору у идућем броју. ЛЕД У БАЛОНУ — Ана, шта радиш то! — викиула је мајка Ани, која је била уносила из кујне један бокал ледене воде у коме је био и комад леда. — Када се лед отопи у бокалу, вода ће се излити из бокала!

Да ли је мама оправдано поставила ову примедбу? Јер, заиста, у бокалу је био велики комад леда, толико велнки да је комад вирио из воде! Одговор у идућем броју. Мжтли л пџ г РТ! 1Т11 Р 3 Ч*« • а» ЧИЈИ СУ ово стихови? ПРВИ СГ113Г У освитку зоре. кроз сумрачак тавни. Покривеие сиегом иочивају равии. А студеии лахор кроз долине Јиирне Преко пустих поља кад и када пирне, И с вихором лаким сеона се хвата. Па засипље снегом и стрехе и врата. А у селу јошге у прозорде мило Ноћ. ведра и хладна. не подиже крило. Из даљине само лисипа се краде. Па кокоши вреба и иилиће младе. И од њеиих тнапа и туна и тамо, У ирвоме снегу траг се види само . „. Наш сарадник 1е преписао у своју пеемарицу ову лепу песму. али по своме обичају заборавио је да напише и име песника. Сећа се само да 1е песник 1едаш од ове тројипе: Милета Јакптић. Војислав Илић или Јоваи Јовановић-Змал'. Да ли бисте ви могли да му помогнете? А ако ни ви иисте бол.и познавалац наше поезиТе од напгег сарадника. погледајте одговор одмах доле. па му га оида шаните. •(ЦИ1ГИ ПВ1ГЗИЈ од) КОЈА ЈЕ ОВО ЖИВОТИЊА ?

провали.1У или у воду да се удави.. ? Иаравно, те чудновате животиње нема код нас, јер живи у Јужној Африци. У самој ствари то 1е 1една впста антилопе, која може да буде дугачка до два метра. а висока око једног метра. Живи у чопорима. а радо се удружу.је и са животиљама друге врсте. Ова лсивотиња је изванредно брза и врло издрл<»вива у трчању. Унраво сматрају је као најбржу животињу у јужноафричким равнинама. Када остане без хране предузима дуга нутовања, само да би дошла до добре, евеже* хране. Месо ове животиње је слатко и аато се лови: али је лов врло тежак. чак опасаи, јер ако 1 *е ране окреће се и одлучио напада на ловце. За ову животињу морали сте већ чути. Да ли можете да се сетите како ее зове? (лнл) ШкШ > пшшт^ ПИТАЊА 1 — Колико човек иросечно троши дневноводе за одржавање свога тела? 2 — К-оја машина да.је највећи број коњеких снага? 3 — Колико коњских снага даје искорипЈћење водене енаге иа целом свету ? 4 — Колико зец претрчи за један секунд? 5 — Када је било ледено доба? 6 — Шта је аутохемотера-пија? 7 — Чули сте да кад 1е реч о брзнни бводова говорн се да тај и тај брод има брзину од толико и толико чворова. Колико у ствари износи та мера за дужину? 8 — Када 1е пронађено егхдро за бродове? 9 — Где се налази највиша кућа у Европи ? 10 — Када је и где отворена прва женска школа у Србији? 1.1. — Колики >е највећи уепон за обичие железиичке пруге? 12 — Да ли је постшао Насрадин Хоца? 13 — Да ли је ко од старих срнских владара много путовао? 14 — Када 1е оеновано друштво „Лада"? 15 — Шта су динамогенератори. а шта динамомотори? 16 — Колико је према Светом писму трајао потон? 17 — Колика 1е брзина крвото.ка? 18 — Које је меео храшвивијс: печено или кувано? 19 — Када је било бакарно доба. бронзано. бронзано-гвоздено. гвоздено и најзад доба римске металие културе ? 20 — Када је доба плодоносних Нилских поплава?

I. 4

8 !

ШГ I I

кс

10 !ВН 1Н

! ''

Ш* 1 шм

т 23

>о |

31 1

№

Дајемо вам цртеж једне животиње која, када је. рањена, да се не би ,мучила врши самоубиетво: екаче или са стеве у

ИЗ 78-ОГ БРОЈА Одговор на „НАСЛЕДСТВО" — -Узмите једну моју камилу. рекао је старац, и додајте је вашим. То чини 18 камила. Теби. рече најетаријем. припада половшта: узми 9 камила себи. Средњем. коме ирипада трећина. даћемо 6 камила, а најмлађем коме ирипада девети део, даћемо 2 камиле. А сада, пошто 9-1-6+2 еу 17. вратите мо.}у камилу натраг. Одговор па „КРАТКОВИДИ ПОШТАРМора 1ош ј.едном да обиђе куће које носе бројеве 7, 5, 4 и 3.

Хоризонтално: 1) Суд за дестилацију. б) Врета в-арива. 7) Обрађује земљу. 9) Написано. 11) Половина. 13) Неман. 14) Наг модел. 15) Мртвачки сандук. 17) Један од Христових аиоетола. 18) Показна заменица 19) Река у Русији. 20) Планииа у Србији. 23) Скраћеница : за североиеток. 24) Ћутање. 25) Вре/га . болести код живо.тиња. 27) Варошица на Јадранском мору. 28) Најгори део друштва. 30) Плинови. 32) Привиђење, 33) Притока Дунава. 34) Старешине и вођи војске, Верхикалио: 1) Ситиа киша. 2) Врета птице. 3) Језеро у Етиоиији. 4) Оружје. 5) Грчки бог лепоте. 6) Снага. 8) Драги камен. 9) Гоад на Сихшлији, 10) Орган вида. 12) Муелиманска секта. 10) Дебло. 17) Звук. 18) Место близу Г. Милановца. 21) Презиме • аустријског геолога. 22) Оетрво у Јадранском мору. '20) Мичи се. 27) Држи. 29) Старетаина. 31) Млечии производ.

Одговор иа иДВЕ КУЛЕ И ИЗВОР«

Пошто птице полазе истовремено, истом брзином њ стижу у исто преме. то зи&чи да ВР=АР, МХ ? -је раздаљина од темел.а куле В до извора према томе:

40 2 + МР 2 = 302 + (50—МР) 2 ; 100 МР = 900 + 2.500 = 1.600; МР = 18 метара. Одговор иа »СЕДАМ ЗВЕЗДА НА НЕТЈУ

Ево како е може извести.

Одговор на „3АЈЕДНИ1КИ РУЧАК Број могућих комбинација је: 2 х 3x4x5x6x7 х 8 — 40.320. Нрема том© оин би морали да ручаду заједно 40.320 дана. тј. 110 година, 5 месеци и 17 дана. ДА ЛИ ЗИАТЕ? ОДГОВОРИ 1 — Тешко је тачно одговорити на ово питање. Тврди се да ине#кага има 230.000 врста, мекушаца 50.000 врета, итица 12.500. риба 12.000. паукова 10.000. протозоа 6.000. црва 6.100. рептили.ја 4.400, стонога 3.000. сисара 2.500, сунђера 1.800 итд., итд. Укуино ге рачуна да има 365.950 разних виста живих бића. 2 — Сталактити и сталагмити су о-не кречњачке фигуре које се образују на сводовима влажних пећина. Због ових наелага ноједине псћине имају често изваиредно леп изглед. тер оне могу да буду у виду најфаитаетичнијих фигура. 3 — Мегатериум 1е име једне изумрле врсте животиња. Она је била висока 2 метра. а дугачка 5 метара. Прииадала је врсти сисавапа и ниде имала зубе. Фоеили ове животиње наИеш« су у терцијалним слојевима V Америци. 4 — Највећа дрвећа на свету расту на осгрву Таеманији у Тнхом океану. Пре пеколико годива тамо 1в оборено једно дрво које }е било виеоко 140 метара. а ко}е }е у обиму имало 42 метра. 5 — Сачувано |е у целом евету преко 60.000 античких статуа. За највећи бро} тих статуа није могло да се. утврди ко их }е израдио. 6 — Од једног кита ироеечие величине. а то }е дужине од око 28 метара; може се добити толико масти коликО би се добило од хиља-ду угојених свиња. 7 — Немогућно }е напраВити сат који би ишао аиСолутно тачно. И најпрецнзиији модерни часовници. који ее крећу помоћу електрике. ипак греше. пола еекунде з.а годину дана. 8 .г— Нрви предмет. који }е био на.правл»ен оД алуминиума. било је зедно звоице које је изграђено за сина Наполеона НТ. 9 — Пуж голаћ нема чуло мириеа емештено на 1едном меету. Чуло мириеа код иужа голаћа растурено 1е по пело} површи н и тела. 10 ~ Заттажено те да ева помрачења суина почињу еа западне стране сунна. а ева помрачења месеца са исТочне ' стране меееца 11 — Јаје са два жуманцета може прилично чеето да се иађе. Међутим јаје са два пиленцета изванредно се ретко налази. 12— Кожетин }е старо име за данпгнњУ варошипу Алекеандрован у. Жуни коушевачкој. Забележено је да }е Кожетин био иекада ..мала. чарши.ја". 13 — Алкохолиа фермеитација }е претварање хпећера у алкохол помоћу пивареког квасца. 14 — Пиварски квасап }е врло мала гл.ивица која има ту особину да лучи, под извееНим условима. ди}атазу, ко.ја има ту особину да претвара тнећере у алкохоле. 15 — Водену туобину која данае игра та^ ко важну улогу у електрификапи.}м земал.а. пронаптао 1е славни италијаиски сликар Леонардо да Виичи и то 1510 године. 16 — Суепки. канал 1е дугачак сто птездесет километара. а Панамски еедамдесет и осам километара. 17 — Кубни метар ваздуха 1е тежак }едпн килограм и двеста двадесет и три грама. 18 — ТелескоП 1е измислио Холанђапин Липерее} 1608 годиие. 19 — Претен од злата- }е скоро двауута тежи од исто толиког претена од олова. То }е због тога што }е специфична тежина злата 19.30 а олова 11.35. 20 — Траиевал и Орање еу биле бурске републике' V Јужној Африци ко.}е еу Епглези оевојили и прино}или Јужноафричко.1 уиији. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ Хоризонтално: 1) Трстеник. 7) Зри. 9) Слап. 16) Просо. 12) Лав. 13) Ер. 14) Лил. 15) Амнер (Аилре-Мари). 17). Ва. 19) Политт. 21) Иде. 23) Орт. 25) Такса. 27) Свео. 28) Ви. 29) Уво. 30) Пирамида. Вертикално: .2) Рзава. 3) Сри. 4) Ндр. 5) Идол. 6) белабити. 8) Колектор. 10) Прело. ,11) Сил. 13) Епоха. 16) Р. И. (Радонић. Иларион). 18) Ада. 20) Повод! 22) Екви. . 24) Ре. 26) Сир. 27 Сви. 29) Ум.