Kolo

Стара је истина да једаи на]>од живи кроз свој језик, обичаје и иародие умотвориие. Поједиии су народи утолико свеснији уколико више негују и чувају леиоте језика, обичаја и народног блага, јер су језик, народне весме, игре, уопште умотворине; ношње, обичаји као и ноједине врсте занатства најбољи и највернији изрази народне душе. Срнски народ спада у оне народе који се могу похвалити богатством и разноврсношћу иародних умотворина. Српске народне песме, да говоримо само о љима, чувеие еу широм света, али су и многе друге гране народне Фолилорне делатности, наишле па свеопште признаже. Чување народиих умотворина и фолклорног блага сиада, свакако, у најлепше, најнримамљивије и уједно најкорисније културне делатности. ШтО се нас Срба тиче можемо мирне душе рећи да је нашем фолклору поклоњена иотребна пажња, да су научници, књижевници и уметници довољно изучавали наше богате народне умотворине, али, на жалост, морамо и то да кажемо да птири слојеви нису увек показивали довољног разумевања. Услед тога и услед других околности и утицаја, о којима овде не може бити речи, миоге су ствари упропашћене и занемарене. Ипак је много сачуваио, забележено и сређено. И наш Етнографски музеј. који је сада привремено смештен у Балка.нској улици, а на чијем се челу иалази свестрано учени и предуеретљлви г. Дробњаковић. ванредио је леио и прегледно уређеп. Систематеко прикупљање наших пародних умотворина, ношњи, предмета занатства итд., ночело је још 1904 године и оно отада аије престајало, па није ни сада. носле рата. Шта више, добар део изложених нредмета прикупљен је тек после рата Етнографски музеј има -три дела. На првом спрат.\ иплч;зе се предмети (макете. Фотографије. мапе, итд.) којс се озшосе иа разие типове кућа, и на кућанство. На другом су спрату изложени пмдмети

зад, на трећем, ношње и обичаји. ГГоред нзложеппх пред. мета налазе се и уиеличаие Фотографије које убодљивч допуњују мзложмге предмете. Колика је разиОврвпост изјмженпх иредмета однооно богаство народних умотворииа најбоље сс види и по врстама заппмања и занатства. То су: земљорадња, сточарство. риболов, лов, саобраћајиа и превозна срества, дрводељс-ВДо и дрвеиарије, гричарство, кујуиџарство, женска и домаћа радиност. Најтривлачнији је свакако трећи сират у коме су излоЈкене иаше раскошно лепе народне иошње. Музеј се може, за сада носећивати само недељом. Интересовање је прилично. Нарочито ое школска омладина, н то је за оваку похвалу, занима за наше народпе умотворине. Верујемо да ће се ово интересовање претворити у еиетематеко неговање српског Фолклора.

1 — ГоЛпз V Мачни.

2 — Стара зкенска 10Шња из београдске околине.

3 — Огапа шумадиска жеиска ношња.

4 — Један кутак музеја V коме су изчожени пведмети дрводељства. 5 — Макета ужичког тнпа куће. (Сниицп: А. Симић)