Kolo

' к ^сЉашоошгжш Зашто је дифтерија тешка белест? Сваке године у ово годишње доба повећава се број оболелих од дифтерије. С тога треба опет Кагласити д аје дифтерија тешка заравпа болеет, која се истина појављује Фбично у виду мањих епидемија, али која је опасна по томе што бацил ко! ји је изазива, лучи отрове који утиЧУ како на срце, тако и на бубреге, на надбубрежне жлезде и нарочито на рсрвни систем. Сви се лекари слажу у томб да сваку дифтерију треба сматрати као оз- ' .Виљну болест, јер се и код привидно јпајлакше дифтерије могу појавити врло тешке и опасне комцликације. Како ће се једна дифтерија завршити, аависи од миоги хфактора, а пре свеГа од отровпости самих клица, од отрорцости организма и од времена када |је почело лечење, Познато је да од дифтерије нарочијго болују деца. И то у колико је дете кање, у толико је оболење геже. Одојче * мало дете теже преболи него ли веЛико дете или одрастао човек. Од одР *слих дифтерију много теже преболе јзин чији је врганизам исцрпљен раћије прележапим болестима, или већ отрован алкохолвм и никотином. У |слЈгчају да се дифтерија појави у току ■еке болести, напр. туберкулозе или »апалења плућа, онда је њен ток још Миого озбиљнији. Према податцима ко1е износи прзф. г. др. К. Тодоровић у сг.ојој кљизи о дифтеричним оболењикса иа Инфекгивној клиници београдског Универзитета, види се да је смртност од дифтерије код пас још доста »елика, јер достиже 20%. Истина У Жоба када није био познат лековити серум, смртност је износила 60%! * Главни извор з'аразе за дифтерију |е човек, и то не само болесник, него к внај који се опоравља од дифтерије (цшцоноша) и онај који је привидно здрав, а који или је већ доста давно прележао болест или у свом ждрелу Носи клице а није боловао (сејач жлица). ; За преношеље .Дифтирије мдого оцајснији су клицоноше и сејачи клица од дифтеричног брлесника, јер овај Јтежи, те се не креће међу здраве, а осим тога сви знају да је болестан, па се и чува.ју. Дек клицрнрше и сејачи клица, као здрави, крећу се међу здравима и по пијацама, саборима и ватарима, у шквли, биоскопу или поворишту, сеју клице и на тај начин заразе остале. * Дифтерија се обично јавља у обли*у дифтеричне ангине. На крајницииа, меком непцу и ждрелној слузокожи јављају се скраме, у којима ое налазе дифтеричне клице. Већ у то вреМе болесник пма повишену температуру, али не много (37 5 до 38°), блед }е у лицу, има убрзан пулс и белан?1евине у мокраћи. Ако лекар у то до'ба види боЈ^еснпка и ако су сви ови бнаци испољени, одмах ће му убризгати серум. Ако пак није сигуран, тј. ако сви знаци дифтерије нису јасни, Опда ће он узети размаз са крајника (тзв. брис) и послати га у бактериоЛошку лабораторију да се утврди да ли је дифтерија у питању. У сваком случају ангине сумњиве на дифтерију, треба узети размаз са крајника и ждрела и послати да се испита. Чпм стигне позитиван одговор, треба одмах болеснику убризгати серум. * Благодарећи антидифтерпчном серуму постигнут је велики у.спех у лечељу дифтерије. Али захваљујући Раноновом апатоксину моаге се данас са великом вероватноћом заштитити, нарочито деца, од дифтерије. Збрг тога је у многим земљама вакцинација. прбтив дифтерије постала обавезна. И код нас се, прилижом уписа детета у основну школу, тражи уверење да је вакцинисано против дифтерије. Ако вакцинација и није апсолутна заштита од ове болести, она ипак јако смањује број оболелих а осим тога и ако вак«иписапи оболе, ток оболења је много бл*жи.. Због тога родитељи не смеју да пропусте да вакцинишу своју децу иротив дифтернје. ДР. Н. .

V V ЦШЛ ГМ % еело

(Оннмци: А. Оимнћ 2. М. Роглић 2. приватн« својина П

цаво заузвти шшопним физичким оадом обвезиицк Иацшжалнв службе налазв вромена и за културно-нросветну и уметничку делатност. Тако је недавно у сали Коларчеве задужбине нозоринша секција београдске радне груне Националне службе приредила успело Огвријино вече. Приказано је једно од најбољих дела великог српског комедиографа „Лажа и наралажа". Олика нриказује два даровита млада глумца-обвезника у каражтеристичним улогама.

2 авучено између Беликих новоградњи, између тзепрезентативних палата и петоспратница за становање ту и тамо остала је још по која стара зграда. сведок оног Београда коЗи данас више живи у успоменама но у стварности. Оне нам дочапаваду блиску прошлрст. Међу тим старим зградама, подигнутим највигпе пре стотину година. има по неких са карактеристичним доксатима и чардацима. Ево унутрашљег изгледа тедне такве старе двоспратнице са њеним дрвеним чардацима односно ,.гонговима". Оваквих зграда има у Београду још свега две-хрн, Остало Је давно иорушено.

ЖЖегде у Мачви. Нова кућа је више мање заврпЈена, односно има још само да се постави цреп на крову. И по старом обичају кад је завршена дрвена конструкција крова највиши део куће окићен јо. Обично пешкирима и заставицама. Ето, тако је окићена и ова кућа и тако се одржава тај стари обичај. И то не само у селима. већ к по градовима. *

Г* рнчарије су одувек имале код нае добру прођу. И по овим пида* цама, у свим градовима. крчази, бокали. тестије и остали производи наших грнчара увек налазе купце. У неким градовима постоје нарочите пијаце. Тако, на пример, у Белој Цркви. Како се и на слици лепо може видети у једној улици сместили су се тамошњи грнчари у оч*кивању проЛавника-купаца.

|"**ећерна ропа, једна од најважнших индустриских биљки. такоће јо ^ Ч| добро понелд. ове године. Уонште, Богу хвала, година је била добра. И било је обилато и шећерне цепе. На јагодинској железничкоЈ станици дуги низови вагона, натоварени шећерном репом, као што се види на нашој слици. чекају да буду одвучени у Београд где ће се шећерна оепа у фабрипи претворити у шећер.

ЕЈове јубиларне мар* ке Орнске поште изазвале су. као и зве досадашње емисије марака. велнко интересовање. Овог су пута. међутим. због тога пгго оу 1гбиларне марке емитоване у велико] количини. изостале гужве пред поштанским шалтерима. То не значи да је интересовање за матже смањено или да су филателисти малаксали. Не, то једноставно значи да су филателисти свесни да ће до тих марака доћи и бев гзгрњаве и узалудног чекаил.