Kolo

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

Питам јуче госн комшнју шта мисли о састанку: Рузвелт —- Черчил Чанг-Кај Шек Стаљин? а он, готов увек да пружи објашњење, повуче дим из цигарете и хладно рече: — Па шта има <.. То је обична партија покера, учетворо, а као што знате покер је игра блефа!

СРЕДА 1 ДЕЦЕМБАР.

Ових дана чуо сам у нашем комшилуук једну мало необичну прет&у. Био неки инкасант код једне наше сусетке која не војш да плаћа своје ду-

гове и рачуне, па кад га опет одбила он се продерао тако да га је цела хућа чула: — Слушајте госпођо. Ако ми не исплатите. овај рачун, и то сместа, отиКи ћу да испричам свим вашим повериоцима да сте ми не само платили рачун него да сте чак рекли хако се чудите што и њих нема па да н аима платите ...

Био госн комшија у селу па кад се вратио иснричао нам како сељаци праве загонетке. По седали око казанице а један пита: —- Дела да погодите ко је ово: Пушку има — војник није, перо има —• птица није, брз® бежи — зец није! Згледали се сељаци, док ее један не сети: — Вала Милисаве, то може да будне само Бадољевац! СУБОТА 4 ДЕЦЕМБАР. — Нечувено, Павле, — вајка се ју- ^ че једна наша сусетка своме мужу — како овај човек може у писму да те назове „глупим говечетом"? — Да, молим те... кад цео свет зна да се уопште не може рећи „глупо говече", већ просто: „говече'% М-к

1®§

— Пераџе, да ли би могао да ма кажеш зашта служа пос? — Да бисмо могла да гледамо! •*— Којешта! Како је саио го иогло да та аадве ва ум? — Па да та немаш воса, ва чему ба се држалв твоје наочаре.

<— Пардоа, госпођо, колико паса водиге собои? •— Два. , . , _ . а .. — Хвала! Опда могу да се вратии и да попијеш још }едап децв.

г ч'

: >-ч -'?•

>

- •

®Д|||§Р

Ш1Ш