Kolo

10

Шп1(тиАЈ$л 1гати1сг1 з><а поуадано, да главобоља нестаЈ9оВбН после неколикб минута.

Против болова (ВДУЕРЈ ~ ^Оглас регЛС."Бр/19.999 од 6-Х-1942 Добија св у сеакој апотеци

те . •. Све саме безвредне стварчице, безвредне алн значајне и драге јер еу ирипадале жени коју сам толико волео. Док сам их превртао у рукама, оне су ми шапутале лепе и давнашње причице. Било ми је као да је Вера ускрсла, видео сам како њени нежни прстићи претурају по тим стварчицама, чак сам осећао, њен мирис, њен дах ... — Пола ноћи провео сам за њеиим писаћим столом обузет болиим сновима. Затим сам опет све вратио у фијоку. Али, док сам стављао сваку стварчицу на њено место, у дну фијоке дохватио сам прстима један свежањ. Извадио сам га и видео да су то сложена и лепо увезана писма. Њено име и адреса на ховертама били су писани крупним мушким рукописом, којег нисам познавао. Дакле, љубавна писма ... — Али, шта је теби, Боро? Што см наједном пребледер? Хајде, узми чашицу коњака. И слушај: — Знам да су Веру прогонили љубавним изјавама и понудама, јер је заиста била лепа и привлачна жена. Али, она ми је о томе увек причала. Заједно смо се смејали. Једино о тим писмима никад ми није рекла ни речи. Значи да су за њу претстављали вредност, коју није могла да подели самном. Док сам та писма држао у рукама размишљао сам: да ли се радило о флерту, о страсти, или о великој љубави? Ту тајну Вера је чувала. Успела је да је сачува док је била жива, а мртвој јој нисам хтео отети. Стога сам бацио писма у ватру, не прочитаЈЈши их. Обојица су ућутали. Затим је Бора устао. — Милане, било је то поштеио од тебе; понео си се као прави господин. Милан се насмешио: — Заиста? Али ти се ипак ниси имао ради чега узбуђивати. Писма, која нисам хтео да прочитам, нису била писана твојим рукописом. Твојим писмима, у којима си јој тако песнички изјављивао љубав, Вера и ја смо се смејали. Да, пријатељу, само смо се смејали... Од срца, без злобе ...

Грипа почиње најчешће осећајем нелагодности, језом и дрхтавицом. Одмах затим температура се пење до 38,5 па и 39,5, ретко и више. Истовремено болесник осећа болове у мишићима, нарочито у крстима, леђима и листовима ногу. По неки пут главобоља је несносна. Карактеристично је да болесник осећа бол у очним јабучицама. Већ при самом почетку, или сутрадан, појављују се код оболелог знаци катара (запалења) горњих дисајних путева (кијавица, бол у грлу при гутању, суви кашаљ. После одприлике осам дана све ее ове п©јаве стишавају и болесник оздравља. Грипа сама по себи не би била тако тешка болест, да се на њу обично не надовезују компликације. Да ли ћв и када оне наступити не може се у почет-

ку предвидети. То све зависи од вируса којим је организам инфициран и још више од саме отпорности оболелога. Има случајева да тежа грипа прође без икаквих компликација, а има их напроТив врло лаких облика, који се завршавају тешким компликацијама. Већ трећи или четврти дан болести може се појавити компликација и то лака у виду бронхита, али може и тежа у облику паљења плућа (често обостраног) или шојавог запаљења плућне марамице. Како грипозни вирус штетно утиче на срце и крвне судове, то нису ретке ни компликације на тим органима и због тога се виђају и заиаљења срчаног мишића или спољне или унутрашње срчане опне. У почСтку болести грипа може да личи на обичан назеб или пак на почетак плућне туберкулозе или пак и на трбушни тифус. С тога се не сме са сигурношћу тврдити да је грипа, ако постоји могућност да буде и неко од ових обољења. За плућну туберкулозу говорила би чињеница да је болест почела постепено и да траје дуже од осам даиа (може бити две или три иедеље). У таквом случају болесник се мора прегледати на рентгену. У случају да се сумња на трбушни тифус прегледом крви ће се, у највећем броју случајева, моћи потврдити или одбацити таква претпоставка. Најтеже је разликовати грипу од обичног назеба. То и није толико важно због самог лечења, јер се оба оболења слично лече, ,али је важно због тога што ако је грипа у питању болест треба схватити много озбиљније да не би наступиле компликације. Ево које су главне разлике између гриие и обичног назеба: грипа почиње нагло, са јаком смлаћеношћу и боловима у мишићима; назеб се појављује обично постепено са умереном општом реакцијом (замор, смлаћеност). Код грипе карактеристичан је бол у очним јабучицама, док он недостаје у обичном назебу. Код грипе кашаљ је мали, сув, без обилног испљувка; при назебу кашаљ је чест, болан и обично са доста обилним испљувком. Грипа се најбоље лечи на тај начин што болесника треба одмах ставити у постељу и по могућству издвојити га од здравих. У погледу лекова најбоље ју давати му прашкове за знојење са обилном количином топле течности (али не алкохол!). У случају компликација, лекар се безусловно мора позвати, који ће их лечити према томе какве су оне природе. За лечење саме грипе сулфамидски препарати до сада нису показали нарочите резултате. За заштиту од грипе најбоље је што је могућно више повећати отпорну снагу организма (уредан и хигијенски живот) и што је могуће више избегаватн могућност заразе (у доба епидемије избегавати све скупове већег броја људи као биоскопе, позориште, кафану и др.). Осим тога добро је по неколико пута на дан испирати грло, најбоље топлом камилицом. Др. Н.

(Фото: инис. Ратомир ОтеФаиовић)

г\ кЈ

Спремање свадбе % Браиичеву.

г Милан се суморно смешкао речима ОДога пријатеља. «=- Можда си у праву. Човек се на Е Р а ЈУ мора помирити са судбином. Сигурно је да ћу то урадити и ја. Али, с таквим стварима човек се не може по« мирити преконоћ. Бора га зачуђено погледа. Преконоћ? Шта хоћеш тиме кажеш? Година дана ипак је доста времена. ■—' Вараш се, одговори Милан, гледаЈући замишљено преда се. Да, вараш се. Вера је умрла тек ноћас... Бора се запрепасти. Његово лице као да се изобличило у страху и ужасу. Шта је то са Миланом? Да није полудео од жалости за женом коју је много волео? ^ Милан је приметио Бории избезумљени поглед, и осмехнуо се. е=» Не, не плашим се. Нисам луд. Али Ј© тако као што сам ти рекао. Вера је тек ноћас умрла ... Наставио је готово шапатом: 1 — За мене Вера није умрла пре годнну дана, него тек сада, и то потпуно! Застао је, као да се хтео сабрати пре него продужи да говори. Синоћ сам најзпд, после њене смрти, сабрао довољно снаге, да први пут отворим њен писаћи сто. До сада, кадгод сам хтео да то урадим, бол за њом

апослетку ипак треба да дођеш себи, Милане! Нема смисла да се вечно жали за нечим, што се више не може вратити. Има већ годину даиа како је Вера мртва , , Да, знам шта хоћеш да кажеш: да сте живели врло срећно и да нема више такве жене, као што је била Вера. Све је то тачно, али, тачно је и то да се већ једном с тим мораш помирити, Уосталом ти си млад, и не смеш се тако занемарити. Човек не сме тако да прође жроз живот, као што то ти чиниш ...

ришедрддн иретовик

одузимао ми је храброст и одустајао сам! Али, кажу, време лечи све. Можда. Јуче сам, ипак, сабрао толико снаге да тихо окренем кључ и да прегледам Верину фијоку. Ти ме разумеш... ? — Нашао сам доста ситница које жене обично скупљају не знајући ни саме

"1АМШКШ КАКО НАСТАЈЕ И КАКО СЕ ЛЕЧИ ГРИПА? ноги сматрају да је сваки назсб, па чак и свако оболење са мало повишеном температуром, које се јавља у ово годишње доба грипа. Међутим, то није тачно. Грипа је једно тачно опредељено обољење са својим знацима и она се никако не може заменити са неком другом болести. Тешкоћа је једино у томе што како грипа, тако и нека друга обољења у почетку показују исте знаке, тако да их је, у то време, тешко разликовати! До скоро се мислило да грипу изазива нарочита клица тзв. Пфајферов бацил. Сада је пак сигурио утврђено да ову болест не изазива овај бацил, него један вирус, тј. најмањи део живе материје. Овим вирусом успели су неки лекари да изазову грипу код здравих особа, а исто тако да произведу промене сличне грипи и код лабораториских животиња. Данас се исто тако зна да се вирус грипе преноси ситним капљицама из устију оболелога. Од тренутка када је вирус од оболелог прешао на здравог, потребно је 18 часова до 4 дана па да се и здрава особа разболи од грипа. Грипа се обичио појављује у мањим или већим, лакшим или тежим епидемијама. Сматра се да се она појављује натчешће зими или у пролеће, али не модее се са сигурношћу тврдити да се она нарочито јавља у извесном годишњем добу. Тако од сто двадесет и пет епидемија грипе, она се јавила педесет пута у зиму, тридесет и пет пута у пролеће, шеснаест пута у лето и четири пута у јесен. Сигурно је само то" да се она иојављује повремено, обично тако где много људи живе у заједници (школе, касарне и др.) и где су могућности инфекције веће. У толико је грипа тежа, у колико су прилике нередовније и у колико свет живи под тежим општим, па и хигијенским условима. зашто. Некорисне и дирљиве ситнице. Ту. је био дневник из њене прве младости, нашао сам неколико песмица које су јој посветили удварачи из школе играња, суво цвеће, неке белешке на разасутим листићима, кухињске рецеп-