Kolo

4

Цајла С&ое

.ромаи од свена Елвесшала -

(9) Ј — Госпођице Линдског, рече Стефансон, овај господин се не интересује за ваше просторије него за једног вашег госта. Овде је почетком јуна станог.ао неки Давид Берглунд, Можда знате нешто поближе о њему? Стара жена погледа доктора Врангела са крајњим неповерењем. — Ја се не бринем много за своје госте. Берглунд Је остао нешто мало дужан, али нећу да га тужим. јер не волим да имам посла са полицијом. — Никаквог посла са полииијом нећете имати, рече доктор нестрољиво. Мени су потребне само извесне информације. Да ли је Берглунд био забележен у књизи за госте? — Да, сам се уписао. Пошла је по књигу. али је кришом добацила доктору Врангелу поглед који је јасно говорио колико јој је ова посета непријатна. — Ево! — рекла је кад је донела књигу, сву исцепану и замашћену. Погледајте сами, Ја слабо видим. Др Врангел привуче лампу и отвори књигу. Рукопис није био лош, али перо и мастило су били очајни. Давид Берглунд је записао само да је рођен у Бори, да му је четрдесет година и да је по занимању келнер. Доктор затвори књигу, гурну је на сто и оде до прозора. Ту је дуже времена с рукама на леђима замишљен стојао и гледао кроз прозор. Посматрао је дуго фасаду куће иреко пута, а затим рече: — Хтео бих још да видим собу у *°ј°ј је становао. Стара га поведе. То Ј *е био мали собичак са изгледом у двориште. Цео намештај се сатојао од једног стола без столњака, две столице, гвоздене постеље и умиваоника. Поред кревета један стари кофер. Стефансон рече да је Берглунд оставио кофер, пошто <шје могао да платн рачун. — Видите, Берглунд је упогребио втари трик: у коферу су цигле. Сем цигли био је у коферу још само јсдан стари отрпани фрак. Доктор не рече ни речи. али је пажљиво прегледао собу као да жели да му се све усече тачно у памет. Нарочито је дуго посматрао умиваоник од старог зарђалог лима Бокал за воду стајао је на прозору. Затим је добро прегледао кофер споља и изнутра. Новине које су биле у воферу нарочито су га заинтересовале. — Огласна страна, рече, новијсг датума. Фрак је рађен у Стокхолму код добре фирме. Сигурно га је Берглунд Вупио код старинара. Извадио Ј *е и две цигле и одмерио им тежину у руци. Стара хотелијерка гледала је све ово са највећим неповерсњем, као да предосећа неку опасност. — Колико вам Ј*е остао дужан иад је •тишао? — Већ сам вам рекла да нећу да га тужим. Није ми стало за тих неколико круна. Остао ми је дужан тридесет круна, додала Ј *е ипак на крају, опрезно. Др Врангел извади новчаник и положи на сто тридесет круна. Стара слегну раменима: — Богати људи, рече. често пута су чудновати... Тако је један господин који је пре кратког времена био овде ... Вама сам већ причала, обрати се Стефансону. — Добро, добро, о њему ћете доцниј*с да причате. А сада је кофер мој. — Можете да узмете и фрак и пигле, рече стара са осмејком, — Добро. Узећу и собу. Стара га погледа са запрепашћењем. Соба ниЈ *е била за тако отменог јосподина. Боље би било да господин узме салон. Не, њему не треба салон, он жели ту собV и никоју другу. Само постеља да се пресвуче. — А ви илите у „Гранд хотел" и пошљите овамо моје ствари. рече Стефднсону. Уморан сам и данас ћу раније да легнем. Локтор је стварно изгледао уморан. Можла је ипак преценио своЈ *е снаге

после недавне болести. Био је блеђи него обично или је то можда од слабе светлости сијалице? Вратили су се у салоњ — А сада причајте о оном страном гссподину, рече доктор. Када је био код вас? — Осмог јуна. — Одакле знате тако сигурно? — Давид Берглунд је био последњи, после њега је дошао тај господин. Звао се Катфилд. Ево, дао ми је једну посетницу. . — Чудновато, рече др~ Врангел. — Де. рече стара. Ушао је у салон и сео на столицу на којој ви баш седите. Затим је извадио посетницу. метнуо је на сто и рекао: „Предајте сопственику хотела моју посетницу. Желим с њиме да говорим. 44 Извините. рекох му ја, ја сам сама сопственица. 44 Онда бих хтео да говорим са вашим мужем. „Ја сам већ двадесет година без мужа." Он се страшно зачудио, погледао ме и почео да се смеје. Али то није био пријатан смех. Онда ме запитао: „А како се зовете, драга моја? 44 Рекла сам му. — Да ли је ваше име учинило какав утисак на њега? — Не, ништа. Поновио је само неколико пута: „Линдског. Линдског Затим ме је питао откада држим хотел. Купила сам га пре три године. рекох. „А пређашњи сопственик се звао Катберг. је ли тако? 44 Иотврдила сам. Затим ме је замолио да му дам књигу странаца, Прегледао је дуго и пажљиво. баш као ви. Затим је рекао: „Дакле последњп гост који је записан звао се Давид Берглунд? 44 Јесте. рекох, то је помоћни келнер у Гранд-хотелу. „Знам, одговорио је он, и ја сам станујем у Гранд-хотелу 44 . После дужег ћутања изненада ме је запитао: „Молим вас, хоћете ли да ми покажете „кнежевски салон 44 Какав „кнежевски салон 44 ? Ви се шалите. господине, рекла сам му. Ја сам сиромашна жена и није лепо ако ми се потсмевате. Он се опет насмејао оним својим језовитим смехом. Требало је да чујете тај смех. језа би вас подишла. Мора да је био неки рђав човек. Затим је пришао прозору и стао поред њега баш као и ви мало пре и гледао на другу страну улице. Чула сам како је псовао: „То је ђаволска ствар 44 , рекао је и поновио неколико пута. Кад је полазио, рекао Је да ће сигурно да се врати, јер има нешто да ми каже... — Али се није више вратио, рече доктор. — Није. — Знате да Ј *е мртав? — Причао ми је овај господин овде, одговори стара тихо. — Да, мртав ј *е и неће се вратити више. рече доктор и устаде. — Само ја сам страшно уморан и треба да се одморим . .. СТАРИ КОФЕР Сутрадан ујутро детектив Стефансон пожурио се рано у хотел „Триполис". Доктор га је већ обучен чекао у малом салону. И стара сопственица била је ту са послужавником за кафу. Сваког тренутка улазила је у салон, мучило је подозрење. Знала Ј *е да се ради о некој истрази. а ниЈ *е волела да има посла с полицијом. — Како сте спавали, господине докторе? — Хвала, неколико часова одлично, али онда нисам више могао ока да склопим. — Да. господин Ј *е нешто много размишљао. Чула сам како је целу ноћ ходао по соби. Овде се све чује. јер су зидови танки. Ово ниЈ *е хотел за људе које мучи несаница. — Молим вас, оставите нас насамо. рече нестрпљиво др Врангел и кад је изишла обрати се СтефаНсону: — Она 'отворено показује да јој није пријатно што сам отсео код ње. Уосталом има и право. Скоро целу ноћ био сам на ногама. Стефансон погледа доктора мало боље. У лицу је био блеђи и изнуренијн него обично. ..Нерви му, очигледно. још нису били сасвим у реду после оне ави-

онске несреће — помисли детектив. Није требало још да почне да ради. Уосталом, можда је то од ове светлости овде 4 \ Напољу је био тмуран, кишовиг дан. Стефансон извади новине из џепа. — Новинари су наслутили нешто и почели да пишу. рече. Доктор диже главу са интересовањем. — Да им тајна полиција није дала какве податке? — Не. није. — Онда су то учинили Паоло и његов адвокат. Уосталом, то и није важно. Пншу ли што о мени? — Да. помињу вас. — Шта кажу? Стефансон отвори новине: „Криминална полиција се у овом интересантном случају обратила познатом стручњаку за овакве ствари доктору Врангелу. Као што Је познато, др Врангел је после авионске несреће у Копенхагену лежао дуже времена тешко болестан. Сада се опоравио толико да је могао поново да се прихвати посла. .." читао је на глас. — Ту има мало ироније, рече доктор. Последња реченипа могла би да се допуни речима: ,,. . - посла који захтева потпуно здраве нерве и енергију коју не може^да има један реконвалесцент.' 4 Међутим, не мари ништа што новине пишу. Новинари не мо1у никако да знају о чему се овде ради. „Изгледа да доктор више зна". помисли Стефансон у себи, али не рече ништа. Пред доктором је био возни ред. — Да не мислите да путујете, господине докторе? — Да, кроз пола часа ћу отпутовати. — Смем ли да питаму куда? — То је споредно. У сваком случају вратићу се до петка, када је тек позоришна претстава. — Ви сте се изненадно одлучили да путујете. Је ли то последица ваших ноћних размишљања? — Можда. — Да ли ћете присуствовати претстави у позоришту? — Не, Боже сачувај. Хоћу само да будем у близини госпође Астриде- Немојте погрешно да ме разумете. Друштво ће јој правити мој пријатељ Гест Ериксон. На госпођу нико не мотри нити је уходи. Ви треба да се много показујете, али се нађите у близини ако би се што десило. — Шта на пример? — Да помогнете госпођп. Уосталом, остало ми је још свега неколико минута, а треба да вам дам још једно важно упутство . .. Доктор застаде као да му ј *е тешко да нађе праве речи. Посматрао је пажљнво Стефансона. — Познато вам је која је соба госпође Астриде а која њеног покојног мужа. Соба у којој Ј *е убијен Катфилд закључана је. У интересу је истраге да припазите на просториЈ *е. Шта бисте, рецимо. радили да се у соби убијеног штогод деси? — Шта би могло да се деси? — Хотел је пун света. Може да се деси, рецимо. крађа. — Уз обијање врата? — Да уз обијање или покушаЈ* обиЈ *ања, рече др Врангел расејано. — Празне хотелске собе? —' Да. — Постарао бих се да обијзча ухансим. -— Ви говорите као обичан полицајап. — Па то и јесам. — Али ви говорите као сасвим неупућени полицајац. А неупућена полнција. често пута поквари ствар. Ви ме не можете разумети. Али, Стефансон ј У веровао да га разуме боље него што сме то да ка*се Сетио се како Је посматрао доктора V шетњи са госиођом Астридом. Он интересантан. висок. младолик. просед на слепоочницама она лепа и привлачна. Једном речју: диван пар.

„Он ј *е воли 44 , помисли детектив. а на глас рече: — Било шта му драго, господине докторе, ја ћу се постарати да се полипија не меша више него што је то потребно. Доктор дохвати свој огртач, пребаци га преко руке и као да му се много жури рече: 4 ^ — Добро, добро. Видећемо се ускоро. Не треба ни да ме нратите на станицу. ОДЛАЗАК Др ВРАНГЕЛА Час доцније седео је Стефангон за доручком у Палас хотелу. Тако се сместио да би могао гледати у прозоре Гранд хотела. Наишао је један нознаник и сео за тренутак за његов сто. Интересовао се за догађај о коме је читао у новинама. — Ио свему изгледа да ј *е доктору Враигелу доста свега. ВиДео сам га јутрос кад је сео у експрес. Не путује ваљда у пностранство? — Зашто да путује у иностранство? —7 Не знам. Само тако питам. Мене се ствар не тиче, али . . да сте му видели кофер . . . — Један отрцани, стари кофер жуте боје од хартије? — Баш такав. Такве кофере носе сељачки момци кад иду у војску или кад одлазе у варош да траже посла. — То је случај, пуки случај. рече Стефансон. Др Врангел је морао нагло да отпутује. кофери су му остали V Лизекилу, па је узео први кофер који му је дошао до руку. * После одласка доктора Врангела настунило је у Гранд-хотелу затишје Госпођа Астрида је живела повучено у својој соби, јер је напољу било врло лоше време. У соби је ручала и доручковала, већином воће и поврће, као што је обичај на југу. Стефансон је срео Геста Ериксона на променади. Стари господин се достојанствено шетао и поред рђавог времена. и отмено је потапшао детектива по рамену кад га ј *е срео. — Добио је писмо од нашег пријатеља доктора Врангела, рекао је. Морао јс изненада да отпутује и нама не остаје друго него да чекамо да се врати Путовање је свакако било неопходно. јер др Врангел не губи узалуд време. Затим је продужио шетњу као велики уметник који зна како се играју улоге каваљера. Прво је посетио једну цвећарску радњу и наредио да се свакога дана шаље букет цвећа госпођи Астриди. Онда је ушао у помодну радњу за господу где је допунио своју гардеробу. Ту ј *е узео пар нових рукавипа Затим је ушао у једну дуванџиницу и изабрао неколико првокласних хавана-цигара, а онда се заобилазним путем вратио у хотел где је повео дуг и озбиљаи разговор са шефом кујне о мениу. (Наставиће се)

Чубрина З -з, стан 14 нов Шоре црнве)