Kolo

10

ађсс1е{§ћ Бели вуче и даје црноме мат у два поИеза. . Овај затдтлк најстатжјег ерпског комповисте проблема објављен је први пут у %,Винер шахзајтунгу" 1884 године.

Решеље проблема бро1 116 (А. Веглера): 1) Тс2—с4. ФРАНИУСКА ИАРТИЛА (Играно на турниру V Коиниии у Генепалном гувернеману) Бејти: Жил. — Црни: Новара. 1) е2—е4. е7—еб; 2) 62—(14. (17—с35; 3) 81)1—сЗ, 5^8—*6; 4) 1,с1-§5, 1^8-е7; 5) е4—е5, 81:6—с!7; 6) ћ2-ћ4, ћ7—ћб; 7) 1,85:е7, Вс18:е7; 8) Бс11— §4 Ке8—18; 9) 12—14. с7с5; 10) а .со, 5с17:с5; 11) 8сЗ:с15! Ое7—с!8; 12) бс!5—еЗ, 5ћ8—Сб; 13) Та1 <31. Бс18 - ћб; 14) 1_,11 —ћ5. 8с5—е4; 15) 8сЗ:е4. т >6:ћ5; 16) с2 —сЗ. Вћ5:ћ2: 17) Тћ1-ћЗ. ТЊ2—с2; 18) 8е4—<36, ћб—ћ5; 19) Об4-13. Тћ8—ћб; 20) 8^1 -е2), Ос2:а2: 21) §2-84 ћ5:§4; 22^ 013: &4 Па2 -С2; 23) ћ4—ћ5. ћ5—ћб; 24) ТћЗ—§3, 1)с2—ћ7; 25) Б84-13. 1_с8-с17; 26) 8<36:17! 4 К18—е7; 27) 517: ћб. Вћ7:ћ6; 28) 14-15, ,Та8—18: 29) Т§3: ^7+. Ке7—е8: 30) Тс11:67. Црни поедаје. Раиије ее Фванцуска партита сматрала као оТварање којим се најлакше може изједначити игоа и доћи до ремша. па те навивана чак и реми-партијом. Аљехин 1е први показао какве се ту велике могућности п'ружа -1у беломе за напад. Цони су са овом одбоаном на последњим магстопс.ким туониоима заиета постизали слабе оезултате. Паотија коту објављутемо одиграна }е навишернапионалном туониру V Криниии. где| те пооепио немачки првак Локвени.

1

2

3

4

5

0: %

6

к

а.

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

џ.

к.*

81

1

23

о.

по Перери. античко! богитт»и зем.тт>орлдље и плодности 2 — „Дажу и паралажу" написао је Јован Ст. Поповић 1830 године. То је мала комедија карактера V којој се исмева лажно и површно туђинско васпитање, са много локалног чис.то српског, са лепо изражеиим типови.ма из савременог друштва Ова комедија се може узети као прво роалист.ичко дело у српској књижевноети. .Тован Ст Поповић г 180в—185в> писао је поред комија које су му име сачувале. још и трагедије. песме. ромаие, и историске -драме. ЛлџЖЈпе-мгсе с&ђЈШпи>! КОЛА ЛЕ ОВО ЖИВОТИЊА? Како ова животиња живи само у топлим крајевима. наравно ца је не можете знати, али сте о њој свакако чули, а многи су 1е могли видети и V Зоолошком врту. * Ла бисмо вас нотсетили која је ово животиња, ево вам неколико карактеристичниз података:

• Ова животиња велика је као мачка, а по грађи тела слична је лисици. Живи углавном по шумама Мадагаскара. Дању се коије у шибљу а ноћ.у тражи *рану најрадије плодове див'љих- урми. Због ноћне оосе има густу длаку. У ропству може да живи врло дуго и добро се осећа. Дакле да ли сте се сетили како се зове ова чудна животиња? (П0ИА1С) ЈЧШЛО А КАКО СЕ ЗОВЕ ОВО? Сто пута сте видели део коњске опреме који се зове ам! Да ли знате како ее зову поједини делови на аму? Ето да ли знате како се на аму зову ова два дела који еу обележени стрелицама и уиитником? За оне који не буду знали да одговоре на ова питања. даћемо одговор у идућем бооју.

ИЗ 116-ог БРОЈА

Хоризонтално: 1) Вароти у Турској. 6) ЈСоме фали један део тела. 9) Врета птице певачипе. 30) Нота.. 11) Написано дело. • 12) Јама у којој се држи поврћс преко -зиме 13) Један од Хрнсгових апостола. .14) Виљке које живе у води 15) Стални велиКи ток живе воде. 17* Воћсгво. 18) Пркос. 19> Прибор за коња (падеж). 20) "Мртвб ' тело 22) Постаје већи 23) Течноел: -за писање. - Вертика.тно: 2). Тарифски порез. 3, -Све8а. *4) Птипа селииа. б) Та јакственост. 7) Сти;тска ''$1игу.ра*'"''п'^'е'1^ри.в^''њеГ3.) Иапомена. 10) Подигне грађевину. 16)- Збиока географских ка,рата. 17) . 0.дај% нејг\сан звук. 21) Је (лат.). 22) Староегипатски бог сунца. •' ' ' ■:■ '■•'•■ ■■•••■■ '■ К — Иереалијр су: • ...-■"•• - >! бО';канства ! ' •• ■:••'" -:■ ■ • воста производа планине, гоупа " »езера & —" «.Ј1ажт" и паоалажу" написао 1е: Воанислав Нушић ... ; , Милоцан. Глшнић , Јован ,^..1Јо*11овић'■.V.* Моаким ВујиК .'•" ••"■.•'*'•• ■* . тзчии о јговори: 1: Цереалије су аоља»рирредни ироизводи. Тај назив. ч дошао је

Одговор на „Н1ТА ЛЕ ОВДЕ НОГРЕШНО?Слр1кар ]*е погрешно нацртао совине ноге. јен су у сове ноге обрасле у перје све до канџа. > ДА ЛИ ЗНАТЕ? ОДГОВОРИ 1 — Велики кинески зид подигао је ШаХванг-Ти „први цар света". ради одбране . од Хуна. , Грађење овог зида одпочело 1е 214 г. пре Христа и завршено за 10 година. 2 — Велики кинески зид. протеже се у дужиНу неких 1500 миља, иреко планина и долпна. Широк је 25 стопа у прднож.ту а 15 на врху. Виеок 1б ао 30 стопа. 3 — Пиктограф те ^личан писању иомоћу слика. може се данас наћи у употреби по жељезничким редовима вожње где каква мала нацртана шол>а означује место где се може поткрепити укрштен нож и виљушка бзначују ресторацију. а поетиљонов рог поштанска кола итд. 4 — Сунце те удал.ено од земље око 149 милиона километара., б — Сунчева маса изнрсц милион и четвот пута толико колико маса наше земље или ако ои з.емља била лоптипа од свега 0=025 м. у. пречнику. суине би било лопта од 2.70 м. у иречнику 6 — У Кини тотП постоји укус за гусеницама где их на пн.тапама продају . у, .зрежњевимд осурт^не,, 7 —- Огоомне маоивне три нирамиде у Егииту подигли су Кеопс (3 733 г. пре Хри ,СЈа> К-ефрев и Мигерин владарн Ц5.ДУ. аинает^^е. 8 •— 1Сеопсова п вел ика пи ра мида висока је 150 мета ра : а етоане су. јој по 330 : • •. • метаоа пуге 9 Г"- ; Најд^ж^ .влада^цн^ позната у историти те, вдадавина Фарарна Пепв С1 који ј е владло деведесет година. ;• 10 — У ланеФарДо^а' Аменофиба 111 праг.. ' вцли чзу се излети низ реку до етарих .цир^мида. Ту су ое први иут Појавили чичерони ^ • ■ • У; ■'■Г; хг.-_ ••'*§,. •• . ' ; <•.• -"•'•• ^- - X ' д - . . . .{' РЕН1ЕЊЕ УКРИ1ТЕНИХ РЕЧИ Хоризонтално: 1) ра-зоча-ред&е. • 7) Трус. 3) 11 уи. 10» рвас 12) Уво. 14) Анам. 16) Шевар. 18) Мази. 20Т Икад. 21) Срлон. 22) Неук 24) -Оно; 26^ Твот! 28) Топ 20) Аван. 30)' Ит40гра<|>иза. !}ер.ти кално: > 1) Гетупти рати,. 2) :: Оро. 3) Чувар. 4^ Дсан/. 5) Шух 6) ^на.минонда. 0). "Увек. 11) Само 13) Оран- 15). малб. 17) Адет.- Ш зона. 21) - Скова. = 23) Увар. 23> Лоз. 27) Гаф.

ЗА ДЕЦУ. ДА СЕ РАЗОНОДЕ И ПОУЧЕ

Чудан је био мали Веља. Мршав, мали, а глава велика. И није имао главу као друга деца, већ некако нарочиту, оастојала се из гри дела, три испупчења, те зато га неки звали „Троглави Веља". ИмаО је танке, дугачке руке. које су допирале до колена. Увек је био ошишан до главе. Био је много несташан. Вешао се за кола. тукао са децом, свађао. Ледном тако направио праћку. За врапце. Шзвао Синишу: — Хајде да ловимо врапце. — Где? Знао је он где их највише има. Пуно дрво. Нанишанио. — Аух... замало. ПоИова нанишанио — Ура!... Погодио сам! Синиша зачуђено гледао. — Па где је врабап? — упитао Вељу. — Одлетео. — А. тако! Оиет гађао. Чуло ее је пртнтање стакла. — Са прутићем у руии појавио се један човек. — Чико, — рекао мали Веља — удрите овог Синишу. он вам је разбио прозор! То рече и побеже. Са другог краја улице иосматрао је како Синиша зХобиј.а батине. Смејао се. Волео 1*е да се воза. Вешао се на кола. Ледном се шетао' са друговима. Крај њих пролазила кола. — Чико, хајде да нас возаш... — молио кочијаша. Овај, неки добар човек, примио их. Иопели се. Лииа им сијала од радости. Ала ће се лепо возати. Кола кренуше. Весело су гледали. Они се возају. Како је то лепо. Да, они се возају. Сигурно их сад свако иосматра. И завиди им. Нарочито друга деца. Сваког гледати у очи. Сва та депа која се не возају, хтела би да су на њиховом месту. Па то ее види. Ено онај дечко, птто их посматра раширених очију па она мала девојчипа што се игра лоптом. и онај тамо на прозору — сви би они хтели да се возају. Возати се... Како је то лепо! — Хајде да певамо! — узвикнуо неко, — Сјајно! И запевали Гласови им дрхтали. јер пут је био нераван. Кола ее зауставише. Кочи.јаш се обратио деци: — Ви останите ту. Ла ћу се одмах вратити Само немојте да дирате коња И удаљио се. Деца мирно седела, причала. — Сетио еам се нешто! — повика мали Веља. — Шта?

Олистаће и дрвеће, Процветаће дивно цвеће. Ал' ће Миле сад да гавв, ГГо зеленој мекој стази! Ићи ће кроз лут м гај, И кроз шуму. прави рај. Уз певање драгих птица, Браће ките љубичица.

Београд

ГАВРА ЛОВАНОВИ-Е ученик

У једном. потезу

ПростиЈе слике не би било и сваки бн могао да 1е нацрта када не би било 1ед« не ствари. Лер ова пловка и ово паче нацртани су 1едним потезом оловке. . Да ли и ви можете ову слику да нанртате 1едним потезом?! Покушајте!

Стара виолина

ПОклонио отац сину за рођендан лепу — фину, само стаоу виолину. И син поче да извија: чу се чудна мелодија, ко да тучен пас зквија.

О

— Ви еамо седите и гледајте. Пришао месту где седи кочијаш. Ухватио узде и повукао. Коњ пође. Другови га са страхом гледали, а затим, када је коњ потрчао брже, почеше да искачу. Тића је тако незгодно пао да је разбио нос. Свет се је скупљао. А мали В.еља ; герао коња терао. Оетао је сам. Он је еада јунак. Остали су кукавице. Иако јо најслабији међу децом, ево еада је најхрабрији. Оии се плагае. Потераће још брже. Нико га неће етићи. — Напред! — викао и вукао за узде. Коњ је брзо трчао. Умало да прегази једно дете. О! 01 — повика неко. Коњ стаде. Кочијаш дотрча. Веља скочио и хтео да побегне, али је ПаО. Кочиуаш га избио, Друга деца се раштрчала. Иигде виког није било. Само из једне капије;. бојажљиво. вирио је Миттта... Од тога дана малИ Веља није ее ведтао. ниги је тражио да се воза. Ипак те оетао натнемирни.}и. Свпђпо се. тукао. Ловио врапце. Орећом никада ни-је ногаћао. . Глава му је велцка, а телр. мало. Врат дугачак. Увс,/Је био оптишан" до главе, ил којот "V ее 1аено ' ■очрт-лг^.Ца тпп игчтупчења, због чега су га неки звади . Троглави Веља". М. ВАСКМН

Ј7р Гледа Мцле па се смешка, Нема више чика Сиешка. Нема више снега бела, Тбплина ' га IV Однела.

Весели се Миле еада, И његова сеја Рада. Па н купа се радује, Лер пролеће. ево ту је Сад ће ласте да пристижу ч Свбја гнезда, да подижу. 4 •...*■ Пбд ^тоехама њи ннх кућа/ " С мало ; >сламе, .с.- мало нрућа.

Несретник се много мучи, хоће силом да докучи, зашто песма не зазвучи? Затезује. чупка. дирка, ал' се чује лоша свирка, под постима тог Немирка. Већ је све покид'о жице, са гудала висе трице, он. сав тунсан. мршти лице. » Тад наједном он се сети. брзо скокну — оцу лети и већ успут прстом прети. „Што ми .оче, ниси нову поклонио. него ову, виолину прадедову? С њом бих оче. с много воље свиро лепгае. стопут боље, не бих им'о главобоље". Отац кроз смех рече: „Сине, нек' те ништа то не брине. тер ти немаш тош вештине Нису вичне твоје руке. Памти сине: да без муке ничег нема — ни науке" Љ. СТАНКОВИЂ

Још четири коња

> Ако ову сликт загледате иажљиво с« свн* страна. нидећетр да ту нијс само Један кон». В$ћ пет. Ш где су 1ога четиои кон>а? '•'." ••'"' V-'.: """"7Иаглсдајте добпо па ћете нх л»ко наћн!