Kolo

им је било и када су се вратили још су дуго помињали протекле лепе лане. Били су још пуни свежег планинског ваздуха и мириса шуме. дуго се сећали и малог потока на који су сваки дан одлазили, и мирних облака које с\ посматрали маштајући о будућности — Само ме то чуди што не киђам више онога твог роћака у светлом оде« лу што ме је први пол>убио у цркви после венчања, — рече она једно после подне, када су опет тако ожнвљавали своје ^спомене. — Мог рођака? чудио се он. — Мислиш ли на оног младића у светлом оделу? Па ја сам мислио да је то неки твој рођак« — Мој није! —- Није ни мој! — Значи да је то један сасвим непознат човек — беснео је он, Млада жена се замислила. Одједном је опет видела насмејано лице онога човека- И кроз њено срце Прострујало Ле неко чудно узбуђење. То је прави мушкарап! Није се бринуо ни за опасност. ни за скандал, пољубио је тамо пред свима. Свакако је одавно заљубл»ен у њу, А шта ли је с њиме. Можда је врло несрећан Може бити да је свугде прати. Муж је/ неколико тренутака- потсмешљиво гледао па се аоново задубио V своје новине. Али им се од тог дана живот променио. Чим јој нешто није било по вољи одмах би му пребапила: — Наравно, ти си такав. А онај храбри младић —V себи је мислила витез. краљевић из снова — који ме је у иркви пољубио. свакако не би тако нешто ^чинио, Како ме тај много воли кад се Усудио да ме пред свима па и пред тобом пољл^би . . . Свакако би поред •*рта имала аруги чепши лпшот. И млада жена је све чешће маштала о непознатом јунаку Оба«ила га је ружичастим велом створила је од њега »етног помантичног трубадура. и тај тогаћа? сматрала је као своју "нашепшу аван.т\чгл- и ^спех, .Тедне вечери млади пар био је позван у друштво. Било је много света, већином мл*адих људи. Говорило се о опкладама Спомињали су неке шаљиве случајеве у вези са опкладама. Јетан тјрвени дебели млапић поче да прича— Све то није ништа Ја имам једног бесносленоГ друга. Опкладио се

Здраво, Ђоко! Бре, па ми смо €е последњи пут видели 1894! . . , СеЗкаш дж се? — Да, раруме се . . . Ти \и отишао »а студије . . . Но, а шта има новога отада?

■— Је ли, Бошко, откуда ти толике празне флаше у подруму? — Не знам! Ако хоћеш право то се чудим и ја сам, јер још никада у зкивоту нисам купио ни једну једину празну флаш\.

1?аж>нда1> мог кошше

/^Лбред венчања био је завршен Не{ Ј веста, лепа плава девојка, окренула се и погледом тражила свога мужа. Маса света, као нека велика стонога, љубазног. помало извештаченог осмејка, по реду је прилазила збуњеним младенцима и честитала им. У том тренутку појавио се иза стуба високи младић у светло сивом оделу и одлучним корацима упутио се млади, гурајући свет испред себе. Када је стигао до ње љубазно се насмешио, а онда је привукао себи сву збуњену и унезверену и притиснуо јој је на усне један топао дуги пољубац. После тога мирно се окренуо и као човек који је добро свршио свој посао. изишао је из цркве На свадбени пут су отишли код његових родитеља у унутрашњост, у једно лепо мало село, окружено шумом. Лепо

једном са мном у пет стотина динара да ће на непознатом венчању пред целим светом и младожењом пољубити младу. И замислите само, то се усудив и да учини. Умало се нисам у цркви онесвестио од смеха али и страха за њега. Сви су се смејали само је она била бледа. — Када је то било? — упитала је промукло. — Пре четири месеца — гласи.о је одговор. Дакле, није бидо сумње Она је била предмет њихове опкладе и исмевања. Плач јој је стезао грло и гушио је. Највише је болело то да је онај младић пољубио за опкладу, за пет стотина динара. Дакле толико му она вреди. ЦелО вече је ћутала. Распрснуо се, ишчезао за навек њен лепи сан њен роман који је свакога дана још аоПУњавала новим појединостима. Ћутала 1е и када су се враћали кући. И муж је ћутао. али се V себи потајно и помало пакосно радовао, Забављало га !** то. А и досадно му је било да стално слуша о непознатом витезу- Пењући ге уз степенипе ухватила га ]е полако з» руку . Био те то понизан и врло нежан покрет М уж се исправио Одједном учини \ ј \" се да је много већи. и исбронамерно али натмоћно, је погле.чао на сво'V млад^ женшп Јадан човек! Он још ни1 *е знао да се жена стреса разочарења као што се отреса пепео пигарете . И не остане ништа П. М-

У ..Колу" бр. 115 од 11 марта. на страни 5, а V чланку: ..А /окса 111 антић". омашком је пропуштено да < * ис такне да Је тај чланак писан по: Огледима о Алекси Шантићу" од г. Јована Ј. Бабика. директора III Трговачке чкадемије, а из његове књиге .,Књижевна огледи". Београд 1936 год.

На и.чванредно усаело/ ч.едељно' музичкој приредби народних песама н шлагера које организује \.Централа ла хумор" необично се истакла и била топло поздрављена од ирепуног гледалиЏ1та популарна радио певачица Ле /а ЛештариН оллична и нтерпретато рка српских народних песама.

На насловној страни: Мала Мирјана са својом верном другарином. (Снимак: А. Оимић)

Главни уредник: Мића Димитријевић * Уредник: Бошко Токип * За "фотоглафије: Александар Симић * Цртеж: Ђорће Лобачев ★ Уредништво' Пбенкареова Н| Тил-> Фон 25-ШО, ★ Власник и издавмч .пк ко ичдавачко ппрлу-^еће А Д Јован Гаиоенћ ★ Администрација Дечан кп ог> 31. Веогоал Тел 24-001 — 10 Шт.ампа ..Штампачија Веогпал" А Д Дечанска улипа бв. 31 Тоомесенна ппетплата 58.— динара.

Слушај, брале. тако не иде више! Зашто да се иепа оволико мучр? А ко треба ви само рените па им купити још /едан клавир. Хвала Богу. имам пара!

ПЕТАК 24 МАРТ

еи један од

— Пита један наш сусед једну нашу сусеткицу — Шта је рекао твој тата кад нас је синоћ. после аларма, затекао у загрљају? — Није рекао ништа. Мислио је да вереника.

ЛЕТВРТАК 23 МАРТ л _ Упаде јуче инкасант код оног нашег суседа што не плаћа никоме ништа. Дочекала га служавка. кад •| \ 7 | је он запитао: {* I I — Је ли господин СГ ј , — 65 код куће? — Није! —- Како није кад сам га малочас видео кад је ушао у кућу? — Е, па и он је вас видео в зато ми|е код куКе!

СРЕДА 22 МАРТ

Донео онаЈ наш младожења својој же ници као поклон за роНендан једну огрлицу. Женица је узела у руку. окренула је, обрнула. а онда Запитала: Је ли ова огрлииа права? Права, душо. као твоја љубав! — И, ти мислиш да ћу ја такво ђу^ре да носим око врата?

Ето заборавићу 4 *оловину од суме коју ми још дугујете . . . — Е, па лепо . . . И ја ћу вам изићи у сусрет и заборавићу ону другу половину. НЕДЕЉА 19 МАРТ

Наводаџисао госн сомшија оном наЈем зуседу нежењи и некако успео да га заштересује (за неку звоју рођаку) кад >вај јуче потегао па запитао девојку: — А, шта ви мислите о разводу брака? — О разводу брака? — згранула се девојка. — А зашто ме то питате? — Па, зато што сам хтео да вас запросим . . .

ПОНЕДЕЉАК 20 МАРТ

Госн комшијин синчић опет направио лом у школи и добио батине. А. ево зашто: Учитељ га питао: — Јуче сам спазио на улици једног бездушног кочијаша како бичем крвнички туче свог коња упрегнутог у претоварена кола. Притрчао сам му и отео сам му бич из руке . . • Како се та врлина зове, реци ми? — То се зове братска љубав'

СУБОТА 25 МАРТ

Пита госпа комшиница госн комшију: — Молимте. матори објасни ми шта значи то што онај Тито — Броз тражи да се његов комитет призна ДЕ ЈУРЕ? — Па значи то да га признају, да пок^пи злато што једнако тражи а « сле могу ДА ГА ЈУРЕ . . . ти што су га признали као и они чије је *лато а то је српски народ . . . МЉ

Шта си се замислио, ВладО? — Миелим се, ујка Перо, да дп матарни пате од зубобоље. ~ Пате. наравио, пате и они од зубобоље. Ох. па колика то мора да је марамА којом везују \ши као штО ти рапиШ, ујка Перо, када те боле з^ба.

УТОРАК 21 МАРТ Зауставио госн комшију један трговац. ономад. па му рекао: — Има већ више од године дана како ми ништа нисте отплаћивали Од оног вашег старог дуга. Ја појмим ваше те№ио стање и изићи ћу вам у сусрет.