Kolo

2

ишшсМт

1 — Лоцови су; лобци научници ратници епроводници бродово 2 — Пехит је: руда врс/га крушака меето пиеац Тачни одговори: 1 Лоц-ови еу епецијални спроводници бродова који плове Дунавом од Дренкове до Кладова. Они обавезно епроводе све бролове на то'ј линијњ 2 — Пехит је гвоздена манганска руда код Вареша. Ову руду проучавао,, је геолог Ф. Кашер и наџто да је то гвоздени мангански хидросиикат По минералогу Пеху назвао га је пехитом

На насловној страни: Њепг певине очи беаазлено нас посматтЈУ. А ко зна колико стладањп има већ и опп иза себе ' Сн им - и-г ; К Гммић

Главни тредник Мић« Дишитријевић * Урелник Ботко Гокип * За фотогпафије: Алексапдап Симић * Пртеж Ђопђр ЛоОачев ★ Уоедништво Поенкзоеова 8} Теле'Ј)он ?5-010 * Влаеник р излавач "*чтеко чзлавачко ппепу^ећр А Д Јоиан Гано«ић * Алминиетоација Дечан ка ">1> 31. Веогплл Тел 24-00'-10 ГПтампа .Штампа?^и.1а Веогпал« А. Д Дечан^ка улипп бп. 31. Тромесечна претилата 70.— динара.

ЕТИКЕТА

Киез Метерних имао је собара који ое у свакој прилици трудио да у учтивоети и етикецији буде на достојној висини. Једнога јутра. када је сазнао да је Метернику подарена кнежевска титула. пришао те гоеподачу и упитао га: — Смем ли најпонизније себи да дозволим питарве да _ли ће ваша еветлоет јутрос да обуче исти капут. који 1е екепелеиција 1уче носила?

НОВАКОВИЋ КАО . ЈОТАШ

М ј СЦЈЗ НЕШТО ЗА ЉУБИТЕЉЕ ЖИВОТИЊА^ Кажете да волите животиње. Лепо! Ако је то тачно, с-нда погледајте дооро слику 'ове куне и реците нам: шта је сликар погрешио цртајући је?

У доба док су наше званичне власти у Орбији нерадо гледале на Вуков правопис. Новаковић је своје крштено име Коста променио у Отојан. Новаковиће-в школски друг Радомир Оарановац упитао 1е Отојана: — Зашто еи променио име? — Па зато што сам га превео! Уосталом и многи други су узели на место календарских народда имена! — Али зашто батп Стојан? — Што најбоље одговара! — Није. већ зато гћТО' у тОМг^имену има лјота", па хоћеш" да инатиш власти!

Одговор. као и обично даћемо у иду» ћем броју.

»Јладо тело, смешећи се, намештала. 'је шешир. — Идем да се нађем са Јеленом... Оп би хтео да се насмеје (може се смејати и патити у исто време) „он" се не мозке звати Јелена. Али... зашто да јој квари њен диван осмеј^к, да јој помути њен радостан излазак... Има жена црних као ноћ очију, стра оних и похотљивих усана, ужасних у својој страсти, које напуштају своје мужеве с блеоком муње и грома... које одлазе далеко и за увек ... Али ова, његова, плава је и мила. У лепој хаљини и шеширићу, она одлази као обично, без икакве промене. И он се смеши гледајући за њом и озарен извесношћу да ће му се мало доцније онет вратити... Д М.

.>ОС9ЕШМО)АЧЕМУ->

Иролеће је. Деца би се радо поиграла са коиама и јари/тма — али као да •е помало плагие нових позпанстава.

1 — Да ли је ко од наишх песника учио војне науке у ПрускоЈ?

пгеха

ОТКАДА ПОСТОЈИ ВОЈНА ПОШТА Непрестано циркулише гта хиљаде и хиљаде писама војне поште између фронта и домовине, а све то врши добро уређени ио рганизовани апарат. Историја војн'е поште врло је стара. Нзене почетке налазимо већ у старом веку. И тамо су се већ у рату слале вести. Вест о победи код Маратона донео је тркач усмено у Атину, а у римско доба носили су брзи тркачи важне вести у домовину, које су биле написане на воштаним плочицама. Дли, војна пошта стајала је само на расположењу војној управи* У средњем веку трчали су гласнипи по земљама разносећи важне вести. Цар Максимилијан уредио је године 1496 једну војну пошту од Сонорија у Италији до Немачке. Војну пошту су даље развили у 18 веку Пруска и Аустрија. Али се обавештајна служба још увек ограничавала само на службене вести. Тек под Фридрихом Великим I уређена је у пруској војсци редовна служба војне поште, која је преносила и приватне вести. У седмогодишњем рату постојао је већ редовни уред за војну пошту. а 1814-15 уређена је за аустријску војску у Француској војна пошта. У ратно време 1864 до 1866 године била је војна пошта већ толико изграђена, да је била радо употребљавана и служила као врло подесно сретство за споразумевање између фронта и домовине. У последњим се ратовима она све више развијала. У првом светском рату отпремљено је 18 милијарди пошиљака војне поште, а у данашњем рату та је пифра већ до сада јако премашена.

КНЕЗ МИЛОШ И МИХАИЛО Кнез Милош се често љутио на нарав евога сина Михаила. У Крагујевцу је једном после вечере у двору рекао чак ове речи: — Јогуница је велика! Права матерена. семе му погано! Чиниш волико. еинко хоће некад устати народ па утаманити или моју , лозу или Карађорђеву. Па се бојим да не утамаии моју пре, јер је тања! На неко1 приредби у добротворне сврхе кнез Милош је као прилог дао дукат, а његов син Михаило десет. Да. раздраже Милоша одотие неки да, му јаве за ту нечувену расипност Стари кнез мирно рече: — Лако је Михаилу! Шта. је био мој отац? Свињар! А шта је његов отац? Кнез Србије!

2 — Да ли се може од млека правити штоф? ?

Тачни одговори: 1 — Да. Млади несрећни песник Влад-имир Васић (рођен у Шапцу 1842. умро 1864 у Лозници) био је посЈ1ат као државни питомац у Пруску на војне студије. Две године је провео у, краљевским стрелцима у Берлину. а треће године је био упућен у Ерфурт. Даље студије морао је да прекине због тешке болести. Вратио се својима у Шабац и ускоро умро. Био је нежаН љубавни и патриотски песник. 2 — Да. Од казеина (а казеин је беланчевинска супстанција млека) испредају ^е вештачким пуТем влакна која су толико јака да се њима после може ткати Италијани су први почели да праве овакву врсту сурогата за вунене штофове. Овом модерном - продукту дато, је име „ланитал". Ланитал се може бојити (кас и сав други материјал који се употребљава у текстилној индустрији.

— Куда ћеш? Он зна довро да му она пеће каза»ги... да му не може казати. Али јој он инак поставља то питање да поново себе увери како она увек лаже, пе шонјрвенивши, без устезања... као срећна жена. као жсена у послу, која не може да изгуби ни тренутка. Она иде на изложбу слика, у биоскоп, на концерт, она иде Фризеру, својој кројачици, обућар.у ... она иде тамо или боље рећи она одлази тамо ■грчећи, она отрчи таА иролазећи... а но том иде њему. Њему ... доиста, он га не познаје... н зашто да позпаје? Он се пе може надати да би му тај господин био јсимпатичан... и ако, случајно, доби'је жељу да га убије, како се одупрети овом искушењу? Он је види да се жури и излази ма какво било време, да се смеши на сва ко питање... И тако он зна да она иде њему ... и кад је упита: „Куда сћеш?", то је само збот тога, да види како се њене очи јаче засветле и да види њен осмејаж кога лаж не скида са лица. Она још увек има лепе очи као какв'о добро дете, очи плавог девојче<га које још не зна читати... а њени 'су зуби исто тако блиставк као зрпа бисера са њене огрлице. Има несрећних жена, које грех узне Мирује и збуњује. Али је ова, његова, -у греху хладна и присебна. Што се њега тиче, он олрашта. све цвету ко.ји украшава кућу и шири пријатан мирис. И он признаје себи да нема много вгслуге за ову своју равнодушност, шошто је она у ствари дивљење њешој лепоти. И ако би кад год ова исева свежа, лака и весела, постала бле[да, тешка и тужна, оп би је сигурно лрезирао. Ко зиа? Можда би ишао "чак дотле да би је отерао од куће. 'Али кад је он упита: „Куда ћеш?", она се насмеши са таком милоштом и одлази са таком лакоћом у својој див иој тоалети, да. он осећа колико је срећна, па се и он труди да буде сре ћан. Ах! без сумње да би он био још срећнији кад би је могао он сАм задов&љити свом својом љубављу. Само, он зна, да је то немогуће. Он '© томе има на жалост болног иску.етва. Изненада, њу обузе страшна утучезгоет. Он није знао да ли је „он" отиутовао или се оженио... али некоашко месеци изгледала је као да је /оплакивала каквог драгог покојника. Она више није излазила сама... ни за ког се више није облачила ... Чак ни 1 јл вишв хтела носити ни свој бисер. И тада оп покуша надчовечанским трудом да је утеши, да је освоји... 1али увпде да његова љубав није нпашта значила, да његовом дратом цвеЈгу није доносило ни ваздух, ни воду, еи сунце. И он ју је гледао како се мења и нестаје је с дана на дан... !С часа на час...

И кад је већ сматрао да ју је изгубио, она се, хвала Богу!, на један пут новратн, омили јој живот, поче да се смеши, да сјаји, да се појављује, да излази... — Куда ћеш? Стојећи пред огледалом, у плавој хаљини која је дивно оцртавала н>ено

Сирочад увек наилази на срдачап пријем и топао ручак.

Малишап се реишо да озбиљио помогпе ' тати при баштоваплуку (Онимци: А. Оимић)