Kolo

г • ^ 1у ЈТру* ми ттг иге!

Резервном капетану Драгољубу П. Цонићх — Оснабинк

'Друже, _ реци јој да ми не пише никад више!

Јер сваки ред написан њеном руком нове немире изазива, а ја немам снагу дива да могу поднети њене осмехе у пнсм и њену младост. То што је некад била највећа радост сад је страховит бол ...

Ја више нисам момче што снива плавокосе. Не марим ра ирворе нити за месечином покрите шуме и за румене зоре. Све моје бивше чежње в жеље пове ветрови носе . . .

Да ли Неш ме ра&умети, да се код мене све само на једно своди: тишину и живот без промене. И да сам везап за један скроман видик чија /е, у жицама^ узана зона пребивалиште хнл,аду робинзона. Не друже, не смеј се, сасвим је такп. јер сваки од нас бар је једном плако, због усамљености . . „

Зато реци јој да желим своју тишипу и нећу узбуђења што лоносе њени редови.

Ја јој то нећу реки, јер ме неби разумела.. • А ти. моли је ако треба: објасни: ја немам више неба ни пакла. моје су очи два сјајпа стакла чији су једини вндици жице. А моје лице маска без осмеха.

Сањам о теби сваке ноћи И мислим . .. „Кад ли кеш ми докш" $ато, се молитвом обракам Богу Да ми драгог татицу, доведе дому. његова ћерчица МАРИЈАНА Д. ЦОНИЂ ученица Ш раз. гимпазије

\бри пријатељи из Офлага XXI Ц. п подофицира-заробљеника из Сталага II А. \упа заробљепика официра у Офлагу XXI Ц. •рупа раробљених официра — Гружана у Офлагу XIII Б. (Снимци: приватна својина)

Баваниште НИКОЛА Л. РАВИН

Татици у заробљеништву

Свако вече пред иконом клечим Молим Свевишњега да наи дођеш гк, Јер моје срце $а тобом чезне и жуди.