Kolo

6

(Снцмци: инж. Р. Стефановић 5, приватиа својина 3)

У романтичном оквиру, на стрмини врда, обично рдкољено шумарцима уеленим дугачким пашњанима лежи иланинско село. Нама, варошанима који долазимо . из нрљавих, сивих градова и визина, оно изгледа као мали рај на »емљи у којем је живот само песма и уживање. Уствари, *о је лице које ми видимо. НалИчје живота села у плаиини су оштра сурова борба за опстанак. Борба с елементима природе који иикако не мирују. Борба да се од планине отме по која стопа земље и да се на Стрмини подзида мршава њивица на којој с му- 4 ком успева по кбја стрМИна која ће јед»а дозволити да се за празнике и свеие ве једе проја. А често и проје понестане. Па и то мало њивиие сваки час бујице сносе у долину. Има бр^ских села у којима се земља у џаковима носи у горске висине и тамо слаже на камевиту подлогу. И тако живи све док непогода не однесе ту земљу доле, да би се после опет носила на леђима брђава горе. Камените лавине затрпавају брдска села. Снежне лавине их разарају и убијају све живо. Громови погађају људе и стоку по пољима. Кратко лето једва дозвол>ава да усие нешто усева а главна пажња посвећује се стони. Иа све стране борба и рвање с природом ш невољама. Па ипак, ове то није сломило брћане Нигде сељак не воли толико свој завичај као сељак-плаиинап, Нигде наниоввсу поштенији, нигде иобожнији него у селима брдских крајева. Нигдс људи вису погатенији. пигде побожнији него у планини. Вечита борба с природом и сурови животни услови учинили су да »вде људи очврсну и прекаљени проживе свој век, Имају они и своје весе« *е часове, сво]е обичаје и светковине »о]е их сасвим одвајају, од сељака долииаца. Иуни су мистике пуни симбо* ла, пуни поштовања према планиии која Ј|х тлачи али коју ипак воле. Тако је свуда у свету с брђаиима, тако и код Нас. НеКолико дивних дела у нашој књижевности оцртавају наМ живот људи из брда, људи необичних^ тврдИх, измучених, али људи у којима јс човечанско срце остало невероватно топло за све своје 4 ближње и своју заједнипу .