Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

=

личностн 69

Ђурђан Јовић (+ 1876)

Кад је Порта, српеким устанком на крају 1882 — 1988 године, који буклу у нашји алексиначкој, ражањској, параћинској И крушевачкој, била приморана уступити Србији извесне овруге, онда су села: Мезграја, Доња Топоница, Горња Топоница, Доња Трнава, Торња Трнава, Доњи Крупац, Горњи Крупац, Дражевац, Веља Поље, Бели Брет, Палиград, Врело, Кравље, Перје, Миљковац, Берчинац, и Паљина, надала се утврдо да ће се граница Србија повући од Оуповца преко Мораве право на село Њаменицу, те тако ће и опна сва припасти Орбији.

Тако су та села желела, (такву жељу она су дотле већ бпла и крвљу својом залисала; али на ту жељу није нико ни главе хтео окренути.

Гранична руско-турска комисија, не хотећи границу сувише примаћи граду Нишу, спусти је од Суповца све Моравом до села Катуна. На тај начин сва именована вела остану и даље под Туроком. Овљаци из тих села стану (06 домишљати шта да раде“ ееља је њихова била тако јака, да су јавно скочили на оружје да се бију с Турдима. | |

У том послу њих је водио неки Бурђан Јовић из села Палитраца, човек паметан, и врло храбар, и неки Лољг Мита из Ниша

Устанак овај више је сведочанство оне силне жеље: да се са Србијом споје, него. и најмање наде па, успех.

Устаници св утврде у граду „Калезнат:у, који је већ описан. Турци их ту опкоде и буде бој крвав. Као што се могло и мислити, Турци победе, али одмах почну блажити побеђене обећавајући им свакојаке олакшице.

Не видећи ни откуда никакве помоћи, устаници се разиђу кућама, Њихов вођ Ђурђан и Пог Мита добију опроштај, и после су живели код својих кућа.

Ћурђан је умрђо 1876 у своме селу, и, сиромах, није дочекао да види српеку заставу на граду Нишу!

Бог да га прости !