Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 59

тврдио. Ратујући често, које са Отеваном Немањом, а које с Маџарима, Манојло је често дуже време боравио у Нишу.

Стеван Немања, војујући «е Византињанима, отео је од њих ове градове: Њозељ, Оврљиг, Равни, и славни град Ниг. У Нишу

је, освојивши га, начинио цркву Светоме антелији, која је била

мало више од садашње нове дркве Оветога Пантелијв.

Године 1385", после 25 дана јуначке одбране, Орби су морали уступати Ниш Турцима, и Пар Лазар је, по губитку Ниша, први пут био приморан везати се да даје Турцима:

1, Хиљаду литара сребра на годину, и

а, Хиљаду коњаника војне. помоћи.

Тај тешки уговор трајао је мало. Дар Лазар и краљ босансви Твртко, тодине 1387, скупе око 80.000 војника, пи пођу на Турке. Мурат, оставши у Јевропи с мало војске, пошље пред њих 20.000 војника.

Војске се сударе на Плочнику, близу данашње Куршумлије, п ту Срби Турке потуву тако да је једва пети изнео главу.

Из ових бојева за Ниш, и око Ниша, излегла се и крвава битка косовска, 15 Јуна 1889, које величину и последице сви знамо,

Године 1443, кад се оно Орбип Маџари заједничка упињаху да Турке са свим протерају из Јевропе, и када их већ бејаху пребацили преко Балкана ка Марици, Ниш је био у српеким рукама.

Године 1444, по Џегединском зшру, на ком су Ђурђу Бранковићу враћене све његово земље, Ниш је уступљен, као давнашња баштина војводи Ђурђу Мрњавчевићу, унуку великога војводе Појка Мрњавчевића, брата Вукашинова, по што је овај показао листипе и повеље од владалаца, најпре Па па опда српских, да је Ниш бпо баштина његових предака“.

Доцније су Турци заузели Ниш, и држали су га до године 1689.

" Летописац ређа и друге, као: Среда (Софију), Перник, Велблужд (Ћоствидил) Стоб, Земун, Житомптаск, Скопљ, пи Љешаск, које ми прелазимо, јер нису у окодипи Ниша. Ј

3 Гласник Х, 119 — 124. Обично се аи овај бој узима година 1886, али ће бити верније узети годину 1355.

3 Чед. М ијатовић, Ђурађ Бранковић стр. 385 — 487.