Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

а олако растера ар ноњ РОВ ме “пио — адитивна |

ВАРОШИ, СЕЛА, КУЋЕ 113

У Цариграду, у баштинским књигама, Лесковац се пише: Дилбочица; зли у новије време већ та но сами Турци зову Лесковча.

На брду ХЕсару, над Лесковцем, ископава св малтер и К0мађе пигље и камења: народ прича да су ту били двори Ју:-Богданови, а Жан мисли да је ту била нека ахропола.

Едуард Браун, лекар краља енглескот, пропутовао је 1667 кроз Лесковад (он га пише Љезсоф пли Геветла), п ту је, вели, видео повећи градић, по изгледу старински, али без икаквих натпшеа. За Лесковац каже да је варош затворена и многољудна. И реку Ветерницу погрешно пише Литерица,

Градић је овај стајао још и 1689 године. Кад су Немци те тодине узели од Турака Лесковац, писали су „Градић Лесковац“ (Казђе Гезкоуаса).

Лесковац је у Месту врло родном. Над њега се надноо брет Хивар, који је последњи чот од онога била које дели воде Ветерници пи Јабланици. На том брегу, као што му туђиноко има показује, некад је био град; данас грпда нема. (амо му се могу наћи темељи, а брдо је цело покривено грозним виноградима.

Лесковачка сва раван тако је родна да десковчани 6 пеким поносом понављају стару изреку: — Кад родив „Лесковачко, девет града затранмив; а кад не родив Лесковачко, девет града не могу да га затраниа“ !

Лесковац има тртовачких радња с Нишем, Алексинцем, Београдом; даље, са Софијом, Трновом, Рушчуком, Овшштовом, Видином, Ломом, Силистријом, Шлевном, Пазарџиком, Филипопољем, 100кизаром, Казанлуком, Оливном, Јамболијом, Карнебатом, п Хасћојем.

Миноти лесковчани имају своје матазе у Једренету; даље, они своје производе продају у етан, Бумруџину, Текијаду, пи Љедибод у Приморју, а отуд доносе тајтан, конца, ћитабије, и другу евилену робу. Неизрађену кудељу Лесковац даје У Штипље, Серез, Скопље, Велез, Прилип (ови веле Ппрлип), Битољ, Солун, а нешто п у Јањину, у Епиру.

1 Види Кејахир бег Оемтејсћег сежеп Фе ТагтКкеп пи Јаћге 1689. хоп Пезтб МаПоп. бевбт. пуП Левсћт1е 1840.

ЕРАЉЕРВИНА ОРБИЈА 8 Универзитетска библи „тека

НИКОЛА ТЕСЛ “ НИШ