Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

ОДЕЛО 15 185

85 На триву пчела плаћало се по 100 пара чаршиских.

до На кола сена од 800 ока по 7 гроша н 230 пара.

10% На воденички камен по 100 пара чаршиских.

119 На вредност куће плаћан је „емљак'“ на 1000 гроша 5 гроша чаршиских.

129 На вино се, у време бербе, узимало 8 гроша од 100 ока царине (ђумручине). Остављало се произвођачу 200 ока за кућу. А после, при продаји, није се плаћало ништа у име ђумручине.

11 у варошљ%

Бедел, вергија, и емљак као п у селима (Пледај тачку 1 д и 11); али емљан је плаћао само онај који је имао евојих. зтрада.

На усеве, воће, винограде, вино, бостан, пчеле, сено, воденично камење, и на стоку плаћао је онај који је то пмао, онако као и у селима.

(ела сва, и слободна и она која су била под господарима (епахијама), давала су опшсане дажбине.

Џела пак која су била под господарима плаћала су, поред евега тога, п деветак господарима па храну коју сеју на њивама, и радила су им о свом трошку параспурне њиве“. А негде су 66 угађали господар п чивчије (орачи) те суму плаћали у новцу место рада на параспурним њивама.

Оваким угађањем долазило се и до наплаћивања оне трећине коју ву негде господари од села тражили од својих орача — чивчија“.

га. Одело Одело мушко п женско у Нишу, Лесковцу, и Власотинцима, као у варошима, било је другојачије до ослобођења, а од ослобо-

1 Упрапо Имлаћ; означивао је норез који се, пио катастру, плаћа на неповретно имање.

> Параспцрна њива је она земља коју спахија задржи за себе, ша му је сељаци, његове чивчије, морају обрађивати и род с ње свозити у кошеве и амборове. Господар је био дужан давати по 20 ока семена на сваву кућу својим чивчијамау остало је било њихово.

3 Ту још долази стара обвезљ доносити господару нешто масла, меда, јаја. и жилине.