Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

ПЛАНИНЕ 167

у једно исто време, п граница између Загорја п Торлака. и пзмеђу Бугарске и Србије.

На том бИлу ово су најприметнији врхови, који су неки мањи а неки врло велики: Меџур (неки изговарају Минџур ПлИ Мипор) 9168 метара; Котрен 1920 метара (највише место на Копрену зове се Лабиичн Врт); Три Чуке, 1800 метара.

(еверна страна Старе Планине већином је сом суновратни одсек, а јужна је положитија, и необично је богата косама, ртовима, и врховима. Ове косе допиру до реке Вивочнице, % неке се веругају и слазе близу до саме Нишаве.

Косе, које се одвајају од била Старе Планине, и које се упућују к Височници и Нишави, махом носе имена оних села која су насељена 7 долинама оних река којд извиру у присоју Старе Планине, ла теку 5 Височници и Нипави'.

Тако се Зове Тотлодолска Планина ону коса, која се одваја од Миџура на југозапад, и свршава (е памеђу села Засковца п Завоја. На овој коси највиши је брдоравањ Бабин Зуб, који може имати око три километра у дужину, И један километар у ширину. За тим треба поменути Женски Врт и Турлу. Ове је ово на деоном брегу топлодолске реке.

Дуго Било, висоравањ је између река: Топлодолске и Затрапње. Може питати пет километара у дужину и један километар у ширину.

Ка истоку, изнад села Топллг Дола, стоје: Белан, зисоравањ од два километра у четврт, 22нога, километар и по у четврт; И Мрамор, који се пружа од запада Ко истоку.

У хатару села Дојкинаца знатан је планински чвор, Боји оштро избија у висину на 1570 метара, п који се зове Браткова Страна. На Братковој Страни падају у очи многе узане п високе равнине које су ботате питном пашом за стоку. Ту су чувени сували: Бислава, Равно Бучје, Понор, и Говешко Лице.

У хатару села „Јеловице знатне су висине. Лобро Јутро, Мчибаба, и Росомачка Кукла.

1 На аустриској карти има планински вис Радочина. Тота виса пемп вигде ; мора да је погрешно чувено и записано тако име.