Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

225 ПИРОТСКИ ОКРУГ

Године 1719 кроз Пирот је пропутовао посданик дара немачкога, Гроф Дамњан Хуго од ирмонта, пдући у Цариград, повле пожаревачкога мтра; а године 1720, у повратку отуд, опет је ударио на Пирот. Његов векретар и путсписац, том приликом, бележи: да у Ппроту има 100 јаничара посаде, и три топа; да је земља у пиротеком пољу необично родна; да су око Пирота таке баре и пиштољине да се у време киша, и кад се снег топи, не може прићи к вароши. (0 тога су, вели, сви путови касути шљунком! Даље прича како је у пиротској околини много хајдука, који долазе до саме вароши, и људе хватају и уцењују.

Најпосле, није пропустио описати и како је ипротеки кадија посланика и свлту му цозвао да, забаве ради, пецају рибу. Путописап, јамачно добар рибојед, описује како су се важно и смотрено спремали за тај лов, као да ће бити, вели он, пуно пастрмака, младица, и смуђева, а оно изашле само две три кесежице! ...

Године 1761 у Пироту је отворена оделита јепархија, која је одвојена од сотиске п пишке!,

Та се јепархија звала низшавска јепартија Горње Мисије а владика пиротски звао се митрополит низњавски.

Јепархија пиротска пружала се до села Комштице, до Драгомана, Магова, до 'Трна (Знепоља) и Брезника; захватала је Лужницу до села Отрелца, пи низ Нишаву чак до села Врелца пи Оићева:,

Године 1836 око Широта, и у целој нашји птротекој, букнула је буна против Турака. Народ је жтео да се споји са Србијом. На самом „Големом Мосту“ био је крвав бој, ла је устанак угушен, и ослобођење одгођено за доцније време.

Године 1877, Декембра 16, после крвавих бојева на Нашору, Оопоту, Будин-Делу, Блату, пи Суводолу, Пироту је трануло сунце слободе. Тога дана српска је војска ушла у Пирот, и ослободила та од Турака, после 488 године робовања,

1. Голубински, Историја цркве, стр. 148.

2. Ово казује бивши економ пипавске митрополије Лоп Коста Павловић парох штротски.