Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

232 ПИРОТСКИ | ОКРУГ

кад је овладао овим крајем, поклонио је за трш године државни данак на грађење цркава! Тако су награђене толике леџе цркве. Кад је Мустава- Паша зидао град паланачци, врушио је око Паланке 12 тих цркава, те св од њих камен донео и град озидао.

Докле се је тај град градио, прича се у околини, једна је жена морала чувати и љуљати 70 мале деце, да друге мајке кулуче на граду !

Белу Паланку наши летописци зову Извори.

После крвавога боја и победе на Струми п Велблужду, 28 Јула 1880, Отеван Дечански примио је у Изворима (Белој Паланци) бугарске посланике који су му донели понуду да царство бугарско сједини са својом државом. Дечански такве понуде кије примио, нето је, задовољивши се изјавама мира и цријатељетва, оставио да син погинулога дара Михаила заузне престо бугарски, коме је ло правди и прлпадао"'.

Француски путник „Делаброкијер, који је, враћајући се из Јерусалима, године 1488, пропутовао кроз Белу Паланку, зашисао је име њено: Узроштавте. Ваља да, као странац, није дочуо завршетак тога имена, или га је преписивач погрешно прешисао.“

До рата аустриског 1688 у Белој Паланци бло је један хан, особито леп као грађевина, и врло користан путницима као заду: бина. А. тада су ћесаровци, принуђени оставити ово место, тај кра-

„Они хан спалили и порушили, „да се непријатељ њиме не користи“!

Посланик цара немачкога, Гроф Дамњан Хуго од Вирмонта, после пожаревачког мира 1719, идући у Цариград, п, 1780, враћајући св из Цариграда, прошао је кроз Белу Паланку. Његов путописац нарочито помиње многе каменове е римским натписима, од којих четири је опширно протумачио учени у оно доба старинар Херагс“.

Белу Паланку, после крвавог боја на нишавском мосту, освојила је српска војска 12 Декембра 1877.

' На. Павловић, Извори 284 — 985

2 Гласник УТ, 218.

3 Путопне Грофа Вирмонта.

4. Један пријатељ српске књиге превео је онај део овога путописа, који се српских земаља тиче, и скоро ће га, надам се, штампати,