Kraljevina Srbija : novi krajevi : geografija-orografija-hidrografija-topografija-arkeologija-istorija-etnografija-statistika-prosveta-kultura-uprava

СТАНОВНИЦИ 53

За своје сељење у Турску, лесковчани Турци су иствривали сељаке па (села око „Лесковца с колима и воловима. Ко је био спахија, кретао је своје село на тај рад; а за оне који нису имали епахилука, кајмакам је слао заштије, те су изгонили кола из појединих села за сеобу тих спромашних Турака. На такав начин, кренуо је преко 1000 јармова стоке (водова п бивола) из десковачке нашје.

Поред свега тога било је мното Турака и турских породица које су, гола, босе, по највећој зими, пешке бетале, остављајући у Лесковцу пуне своје куће.

Сељаци, који су ка својим колима возили Турке у Врању, или чак у Љуманово, често су остављали и кола и волове (или биволе), па бегали, само главе да изнесу. А неке од њих п сами су Турци одтонили, задржавши им кода и волове за даљу своју потребу.

На тај пачин у Лесковцу је било остало мало Турака. А. они који су се приблрали у Клисури, помишљали су, и чак претили, да ће, ако се најмања побуна осети, грунути на Лесковац, и поробити га!

Даље, вођи тих калеурских башибовука. Турака поруче Арнаутима из села пољаничких и пусторечких, да се и они дигну. И Арнаути, увек готови на плен, одиста оустану, и у јаким четама стану се приницати к Лесковљу. И ови Арнаути, и они Турш у Клисури, бојали су св само од војске из Србије, а с лесковчанима, п сељацима мшелили су да ће им бити лако.

Да би дознали има ли у „Лесковцу српске војске, Турци из Клисуре, по њихови савезници Арнаути, потпуштали су сељаке под свакојањим изговором, да иду у Лесковац; некад су, тога ради, слади српске жене, пи учили их да Кажу ако долазе да куп солл, план друго што, па да им, по повратку, кажу: ко имау Лесковцу“ Али су лесковчани били поставили стражу око вароши, и никота нису пуштали да изиђе ко једном у Лесковац уђе.

Најпосле Арнаути се скупе у врло јаке чете, и надру да се сајузе с Турцима у Клисури.

Ове је Арнауте бло уредио поводно Есат-Бег, син Шалин-