Kriza i novčana skučenost

јећег између количине предмета за размену и количине. средстава за размену, металних и папирних. Средства метална за размену смањила су ве, 1-во, што су Северо-

американске Државе, Италија, Немачка и Скандинавске Државе заузеле 3'Љ милиарде злата: 2-го , што је производња злата смањила се, јер по брижљивом испитивању Буршарда, директора ковнице американске, производња злата износила је: у доларима 1881, г. 108 милиона, у 1882. години 98. милисна, 18837 год. 94 милиона и д-ће, што нису ковани сребрни новци да празнину новчану попуне, а злато је само недовољно било да то учини.

Буџет злата износи сада овако: производи се годишње до 500 милиона. Троши се: на индустрију 250 милиона, износп се за крајњи Оријент 100 милиона губи се: потопом, тарењем, закопавањем и т. д. 30. милиона, Остаје дакле 100 милиона за умножење златног новца, а толика је сума потребна самим Североамериканским Државама, које ће од садасву ту количину задржавати за своју потребу, и то тим пре, ако обуставе закон да се сребрни новци кују, услед чега би престали ковати по 120 мил она долара годишње у сребру.

Шта остаје Европи Ништа! Џо ратунима Соетера сковано је у дванаест главних држава од 1851 до 1875. год. више од 29. милијарда злата и сребра, то јест више од једне милијарде на годину. Француска је ковала од 1850 до 1870. г.250—800 милиона Франака тодишње златног и сребрног повца. А сад каке грдне разлике у- том постоје. Следеће цире то пам показују. Француска је сковала у 1879. год. 24 милиона

Фр.) у 1550. ништа , == у 1881 за О милиона ; о ти 1889. 3. милиона; у 1888. ништа, —— у 1854. ништа.

— Енглеска је сковала у 1579, 37,619. 2. штерлинга;