Kroz sjaj i senke rata

45

<i iељ није обраћао пажњу на моје искрцавање с леђа. Када сам био код непријатељских чамаца и земунице командира чете која је држала Аду, њихови војници гађали су брзом паљбом на наше претстраже. Чим смо стигли до врата земунице, у којој се налазио телефон, пресекао сам им подводни кабл, за који сам случајно ногом запео. Затим сам позвао Аустријанце из земунице на предају. Изишао је из земунице њихов поручник са дигнутим рукама у вис. - Предајем се, молим вас немојте ме убити, рекао је нашим језиком. Један од наших војника, који је био на крову земунице, уби га без мог наређења. Метак му је прошао кроз кичму између плећки. Јаукнуо је и остао на месту мртав. Свог војника сам изгрдио. Било ми је неугодно што је ово учинио на своју руку. После погибије овог официра његови војници не хтедоше да изиђу из земунице. Бацио сам две бомбе и све их побио. Кров земунице затрпао их је. Мојима сам тада наредио напад слеђа и десног бока. Сви њихови војници изненађени и опкољени, предадоше се. Неки поскакаше са оружном спремом у Саву. Припуцасмо на њих и побисмо их. -Ко зна српски? ... обратих се опкољенима. - Ја, јави се један њихов наредник. Построји их у две врсте! наредих му. Он поче заробљеницима да командује на немачком, пошто ме претходно поздрави. Из групе опкољених издвоји се потпоручник са цвикером на носу, по народности Немац, зграби