Kroz sjaj i senke rata

55

јер су клечали и држали овог нашег за руке и ноге док га овај коље. Да ли га је баш овај клао? Јесте, баш овај. Рањени војник, који није могао да говори од повреде грла, потврдио је ово главом. Зашто си клао војника? упитао сам Арнаутина. Он је ћутао. Господине потпуковниче, његова је кривица јасна, обратих се команданту. Је ли те он клао? понова упитах прикланог човека. Климао је главом: „јесте”. Маџаревићу, извршите казну. Разумем, одговорио сам. Наредио сам војницима своје чете да га убију. Арнаутин, свестан авоје кривице, легао је сам и забацио главу преко везаних руку када смо дошли на место где је се имала извршити пресуда. Потпуно ћутке, прими неколико удараца ножа и, без и једног јаука издахну .