Leskovački zbornik

Резултати нових етнолошких истраживања српског југа 23

во на Космету и иницијације (с друге стране) која је овде вишеструко семантички назначена.>

Навешћемо неке од типичних иницијацијских модела. Рецимо, класична (иако савремена) иницијација одвија се на плану оних ходочасника тј. верника који (на различите начине и у различитим временским околностима) посећују Косово: рецимо, неки – као учесници Видовданског марша – пешке преваљују простор од Београда до Косова, односно до Грачанице и Газиместана, док други путем различитих аутобуских тура, у посебним околностима, обилазе најзначајније манастире и српске енклаве 9 Међу ходочасницима – који на различите начине стижу до Косова и Метохије – има и припадника других народа (рецимо, Руса) што овим путем такође реализују специфичан савремени иницијацијски ритуал, који у оквирима не само српске већ и целокупне православно-словенске цивилизације има изузетну улогу и значај. Осим ових, има – међутим – и оних појединаца који се самостално упућују на Косово и Метохију, остварујући подухвате херојских размера, са сваког становишта вредне статусног признавања истинског иницијацијског подвига.“'

Другим речима, Космет је данас простор сакралне иницијације много ширих размера него што то на први поглед делује. Примера ради, одлазак на Косово – на Видовдан 2007. године – био је праћен великим искушењима и великим бројем непријатности, од малтретирања и хапшења учесника који су имали хришћанска (на пример – обичан крст итд.) или српска обележја (застава и сл.), до вишеструког грубог претресања, па чак и деце и монахиња.“ Косово је у данашњим околностима препуно примера и специфичне женске савремене иницијације: узмимо пример жене – мајке седморо деце – која је са своје четворо деце била сведок оваквих дешавања, и која је уједно инсистирала на исповедању своје истине изражене у вербалним формулама које су сасвим јавно сведочиле пркос и храброст; мушки облици иницијације били су уочљиви кроз вишеструке мале "борбе за заставу "' између учесника прославе и полиције итд.“

На простору Косова и Метохије пре свега се, дакле, не уочава проблем ни очувања идентитета ни депопулације, већ управо проблем физичког опстанка, у вези са најнепосреднијим могућим испољавањем (у савременим околностима глобално заступљеног) феномена антисрбизма/

> О наведеним процесима ће се опширније говорити у обимној монографији (И. Тодоровић, Забрањена традиција на раскршћу) која би требало да се појави у периоду 2009/2010 године.

30 Уп. И. Тодорович, Пространство и врема мужчинњг в историко-антропологическом контексте, Наша повседневнал жизнњ, Институт зтнологиин и антропологин им. Н.Н. Миклухо-Маклал Россиискои академии наук, Москва, 2008, 276-279.

37 На основу непосредних теренских увида и казивања.

32 На основу непосредног теренског доживљаја.

33 На основу непосредних теренских доживљаја.