List mladih istraživača Srbije

КАКО TO ДРУГИ РАДЕ?

Да ли нам можете укратко објаснити школски систем у Великој Британији? У основи школски систем у Великој Британији је конбинација централног и локалног начина управљања. На нивоу владе у Лондону постоји Министарство за образовање и науку, које је одговорно за функционисање целокупног образовног система, које даје широке смернице у погледу наставних програма, оспособљавања наставника, које одлучује о средствима која ће се издвојити за образовање у целини и појединачно. Али локалне власти су одговорне за спровођење конкретне политике у различитим областима Велике Британије. Тако нпр., у Велсу, понеке школе одлучују о коришћењу матерњег језика у деловима где већину становништва чине Велшани. У Великој Британији у употреби је више различитих система образовања али најчешћи је онај по коме деца полазе са 5 година у основну школу и похађају је до своје 11-те године, а онда настављају образо. вање у средњој школи. Раније су ученици у 11-тој години полагали пријемни испит, селективног карактера, за средњу школу, при чему су обдаренији ученици настављали школовање у гимназији, а мање обдаренији у савременим средњим школама за радничка занимања. У школама за радничка занимања ученици су остајали до своје 15-те године, а ученИци у гимназијама најмање до своје 16-те године. Од 50-тих година па на овамо у порасту је тенденција да уместо полагања испита у 1 1-oj години, сви ученици иду у нове свеобухватније средње школе, које им пружају различите могућности образовања и у којима готово да и нема селекције. У оваквим школама одељења су састављена и од обдаренијих и мање обдаренијих ученика, како би први могли помоћи овим другима. У 16-тој години неки ученици се већ запошљавају или одлазе на занате, док обдаренији ученици, а њих је између 50-60% у генерацији, настављају школовање до 18-те године, што опет зависи од њихових склоности. Обично се у 16-тој години стиче сведочанство о завршеном општем образовању и ученици тада бирају предмете које ће даље проучавати, a то су најчешће; математика, енглески и Један стручни језик (већина узима француски), као и остали

предмети (географија, историја, хемија, физика). Мање надарени ученици су у могућности да полажу иопит за добијање сведочанства о завршеном средњем образовању, а оно је ипак нешто нижег нивоа од претходних сведочанстава, мада су та два сведочанства званично еквивалентна (нарочито послодавци мање вреднују ово друго сведочанство). Са 16. година, по положеном пријемном испиту, ученици настављају школовање бирајући 2-4 предмета у којима могу даље напредовати и којима се ease све до своје 20-те године. Да би ученик могао да се школује даље мора да поседује најмање два предмета положена са најбољим оценама („А левел"). Већина факултета или виших школа ипак захтевају три такве оцене и такви ученици обично и стичу право на стипендију. У овом тренутку тренд је такав

да је приступ на универзитете много тежи, него пре 10 година, између осталог и због тога што држава издваја мање средстава за образовање. Студије на факултету обично трају 3 године, док медицина траје 5 година, плус једногодишња обавезна специјализација. Постоји такође и систем образовања који се спроводи путем приватних школа. Овај систем обухвата свега 6% укупног школства. Политика садашње партије на власти је таква да подстиче приватан сектор школства и додељује стипендије сиромашнијим ученицима, како би били у могућности да похађају приватне школе. Статистички гледано, ученици приватних школа бо' ље пролазе на Универзитету, али се не може тачно утврдити зашто.

Факултети се завршавају са три врсте диплома: првог, другог и трећег степена. Студенти који хоће да наставе постдипломске студије морају поседовати најмање диплому 2. степена. Да ли постоје посебни облици рада са обдареним ученицима и студентима? У Великој Британији не постоји јединствен систем рада са обдареним ученицијма и студентима. Један од облика рада је и сам систем приватног школства, зато што и сами пријемни испити у овим школама захтевају одређени виши ниво знања. Но, поред тога, рекао бих да могућност плаћања високе школарине можда више утиче на школовање у оваквим школама, него сама обдареност ученика. Заправо, на почетку би требало рећи да је сада у Великој Британији изражен тренд против издвајања обдарених ученика од осталих. Раније то није био случај, мислим на селективни карактер пријемних испита за класичне гимназије. Са развојем система “ свеобухватних средњих школа, јачао је и тренд стварања једнаких могућности за квалитетно образовање свију. Досадашњи развој овог система образовања показао је, ипак, да даровитији ученици готово да немају никакавих могућности flatter личног усавршавања у областим акоје их више интересују, тако да сада поједине школе покушавају да развију облике рада по групама са обдаренијим ученицима. Када је реч о Универзитету, мора се рећи да и сама чињеница да је неко студент неког од Универзитета са дужом традицијом (Кембриџ, Оксфорд) говори о степену његовог знања и обдарености. Такође, треба рећи, да постоје неки универзитети који имају већи престиж у појединим научним областима над другим универзитетима, тако да они, преко специјалних Саветника, који постоје у средњим школама, наотоје привући све обдареније ученике, у одређеним областима, у своје редове. Да ли постоји нека омладинска организација која се бави укључивањем младих у научно-истраживачки рад? Мислим да код нас не постоји омладинска организација сличног концепта као што су Млади истраживачи Србије. Постоји неколико организација чији се циљеви преплићу или су комплементарни Вашим. Таква срганизација је, нпр. Британско удружење за унапређење науке, које организује разна такмичења за ученике средњих шкопа из појединих

научних дисциплина („Олимпијаде знања“) и које, поред тога, организује и разне научне семинаре и изложбе, Друге организације, су Теренски истраживачки центри. У Великој Британији има доста оваквих Центара и њиховим радом координира Савет за теренска истраживања. Рад ових Центара међусобно се доста разликује. Неки од њих се претежно баве археолошким конзервацијама, и они најчешће путем курсева, подучавају ученике, а понекад и студенте, различитим техникама конзервације. Други, опет, се више баве различитим природним наукама, нпр, биологијом, где се путем краћих курсева, на конкретнрм терену обрађују различити биолошки аспекти средине. Када је реч о Универзитетском нивоу, на појединим факултетима, постоје клубови студената окупљених око одређених истраживачких пројеката, који понекад сарађују са средњим школама укључујући ученике у поједине истраживачке програме, охрабрујући их на тај начин у њиховим истраживачким настојањима. Како Ви видите даљу сарадњу Младих истраживача Србије са сличним организацијама у Великој Британији? Када је у питању даља сарадња, ја лично сам велики оптимиста. Недавна посета Вигора Мајића неколицини научних организација и институција, и разговори вођени након његовог повратка у многоме ће допринети развоју даље сарадње. Једна од могућности, а њу је, чини ми се, најлакше могуће остварити већ следеће године, је размена студената између ИСП и Теренских истраживачких центара, организација које имају сличне циљеве, до којих стижу на два различита али подједнако исправна начина, и свакако да једни од других могу доста научити. У вези са разменом студената је и могућност краће размене руководилаца одељења у ИСП и запослених у неком од Теренских истраживачких центара, како би они међусобно разменили искуства и упознали се са новим техникама и методама рада у одређеним истраживачким областима, или се чак укључипи у неке од истраживачких пројеката које ове организације реализују. Поред тога, и даље ћемо развијати већ успостављене облике сарадње, тј. размену извора научних информација (књиге, публикације, часописи, филмови и сл.)-

НЕДАВНО ЈЕ У ИСТРАЖИШКОЈ СТАНИЦИ У ПЕТНИиИ БОРД ВИО ГОСПОДИН РИЧАРД фипс, ДИРЕКТОР БРИТАНСКОГ-А ЦТАЗА САРАДЊУ СА ЈУгЖаВИЈОМ.ТОМ ПМКОМСУ bS ЂЕНИ И РАЗГОВОРИ О ДАЉОЈ САРАДЊИ ИСТРАЖИВАЧКЕ СТА НИЦЈ петница и сличних инстЖија у bSSkŽJ bpSK НИЈИ. ИСКОРИСТИЛИ СМО ДОБРУ ВОЉУ ГОСПОДИНА ФИЛИП вееме > и по његовоЖУатку V РАЗГ° ВАРАЛИ СА ЊИМ 0 НЕКИМ АСПЕКТИМД bul? ИТАНИЈИ - ОВОМ ПРИЛИКОМ ОБЈАВ

Текст приредили: Љиљана Стојчић Мирослав Николић

4