List mladih istraživača Srbije

ПРВИ СТУДЕНТСКИ НАУЧНИ ХЕПЕНИНГ

НА ОТВАРАЊУ Почетак мали али нека не буде само почетак... (Бранислав Петровић, проф., ФОН) Наука је нераздвојиви део наставе и студентска истраживања су неодвојива од наставног процеса. (Драгица Матејевић, професср продекан, Медицински факултет) Студирање треба схватити као истраживање нове материје. (Југослав Рајковић, руководилац сектора за науку и образовање 6У) Истраживање треба да је срж наставе на Универзитету. Али и ми професори морамо да се променимо, јер путем истраживања студенти се доводе у стицају да уче и стварају нова знања, да их сами зарађују, да их не примају пасивно. За тако нешто их треба оспособити. (Душан Савићевић, професор, Филозофски фак., Катедра за андрагогију) ...Али, нема науке KOja живи само док живе постојеће генерације њених носилаца, нема науке без школа и у науци и конкретних носилаца њене традиције и научне критике. Ње нема у периодима када генерације студената, у већим или мањим серијама, равнодушно напуштају своје факултете после дипломирања, као што се напуштају места једног од' многих догађаја нашегживота. Награђене колеге, које чине само део студената који се појачаним интензитетом баве научним истраживањима, не представљају целокупни научни напор студената, нити би тако требало да буде. Напротив, универзитетска настава као таква представља научно истраживање (чак и кад је силом прилика сведена на књигу, креду и таблу) јер, да би постојала, она највећим делом треба да буде откривање и то не само чињеница, већ и закона природе и људског друштва.

његових творевина. Ми нећемо дозволити, старији и млађи, да неко Универзитет „ослободи“ оваквих критеријума његове наставе. У том светлу посматрамо научне покушаје и оотварења студената, који су се одлучили да се одређеним видовима науке посвете у већој мери и са већим успехом него целина студентског састава. {Драгољуб Ђокић, Проректорстудент Универзитвта у Београду) У ШТАМПИ Ако се енглеска реч „хепенинг“ може, макар и непрецизно, превести нашом речју „догађање", онда је изложба студената Београдског универзитета добила право име. Ова изложба у Клубу међународног пријатељства, названа „Први студентски научни заиста је догађај за анале универзитета који ове године слави 80 година рада. Осамдесета генерација београдских студената решила је да први пут покаже шта ради, зна и уме, како се оспособљава да данас сутра преузме стег науке на универзитету, у институтима, привреди, друштву. Научни подмладак се за ту улогу добро припрема и то noказује део изложбе научни радови студената који су добили Октобарску награду града или Новембарску награду Београдског универзитета. (Вечерње новости, Београд, 15. XII 1985.) Тренутно стање научноистраживачког рада на Универзитету у Београду је прилично траљаво. Од 70 000 студената истраживањем се бави тек 0,1%. Ако интересовање и постоји, обично је сузбијено неодговарајућим условима и материјалним сиромаштвом. Досадашње третирање студентских радова највише је личило на награђивање одличних ђака на крају школске године. Објављивање радова никако не функционише, и у јавности

...КАКО СУ НАС ВИДЕЛИ, ШТА СУ РЕКЛИ И ШТА ЗАПИСАЛИ...

се врло мало зна о садржају и квалитету таквих радова. Дешава се да професори највише из личних амбиција форсирају студенте, а долазило је и до злоупотребе таквих сарадњи. ...У сву ову збрку мало наде и ентузијазма покушавају да унесу Млади истраживачи Београдског ун.иверзитета... ...Циљ ове Изложбе је „сагле-

давање врхунских домета студената у области на> шоистраживачког стваралаштва и ани(иација студената за још веће и боље ангажовање". (Студент) приредили: Александар Фурдек Виолета Орловић Александра Пејатовић

КРОВ НАД ГЛАВОМ

Оно што је углавиом карактерисало рад Младих истраживача у овом периоду је изузетан ентузијазам и велика упорност. Захваљујући томе, било је доста истраживачких акција, a како ствари сада стоје, рад то ком године биће и интензивнији и квалитетнији. Управо добијена просторија омогућава да се остваре и две нове идеје: формирање научне библиотеке и оснивање Клуба Младих истраживача. Како је немогуће бавити се научно-истраживачким радом а не пратити савремена кретања у земљи па и шире, логично је било побољшати информисање младих из ове области. У ту сврху постигнут је договор са OK ССО да се обезбеди одређена научна литература, приручници, лексикони, кључеви за одређивање биљака и часописи. За почетак, то ће бити скромнија библиотека од двадесетак књига и неколико часописа, која ће се средствима OK ССО и ОК МИ допуњавати првенствено издањима потребним за реализовање истраживања и обавештавање младих о актуепним збивањима у свету науке. Рад истраживача у Нишу се са највећим континуитетом одвија у ОК МИ Ниша. Зато ОК представља спону која повезује и подстиче рад друштава (а не само њихово формално обједињавање или, како се чуло на недавно одржаном саветовању у Петници, „форму која је у недостатку бољег решења преузета од ССО“). Друштва ко-

ja cy формирана y нишким 080 и на факултетима раде са променљивим континуитетом,али се интересовање младих за рад у Младим истраживачима задовољава у самој конференцији. Стога је природно да ће клуб бити отворен за све заинтересоване. На састанцима клуба ће се младима ставити на pacrmjaгање документација литература која је раније пЖенута; то ће бити место где ће истраживачи међусобно размењивати искуства и припремати нова истраживања: организоваће се предавања еминентних стручњака из Ниша и ван њега; радиће се на бољем информисању у Нишу итд. Очекује се да рад Клуба ОК МИ има и повратно дејство на друштва истраживача по школама и на факултетима тако што ће људи који се на основу својих интересовања окупе у овом Клубу појачати и подстићи рад Младих истраживача у својој средини. Овакав простор који се обезбеђује за окупљање Младих истраживача треба да омогући бољи рад током године, али се ипак у ОК МИ не живи у илузији да ће то бити довољно за препород научно-истраживачког рада младих. To је саФаоснова и средство које вешто користити да би се постигао циљ: интензивније окупљање младих и њихово укључивање у научно-истраживачки рад и у граду и у републици. Славиша Пешић

6