List mladih istraživača Srbije
СР МАКЕДОНИЈА НОВА „МЛАДОСТ “ ОСАМДЕСЕТ ОСМЕ
y'CP Македонији ce ове године, на пет истраживачј<их локалитета, одвија више програма. У Куманову су се сместила три истраживачка пројекта. Програм топографије реализују студенти ФОНО и извиђачи, а главни задатак им је да испитају топографски простор околине Куманова, и евентуалне промене унесу у већ постојеће карте, и потом ураде нове. Радио —аматери ангажовани на истраживачЧВм пројекту ултракратких таласа (УКТ), а потребно је да, приликом изласка на терен, сачине радио —мрежу. Про■ грам опстанка у природи је због неповољне старосне структуре истраживача преиначен у школу подмлатка, a практичан део посла биће урађен током неке од викенд акција. Радовиш као . локалитет иде ове године први пут, и то са два пројекта. На иницијативу OK ССО Радовиш, а због проблема с водоснабдевањем у овој општини, организован је програм хидрологије. Истраживачки задатак хидролога био је да испитају и ураде хемијске анализе постојећих извора у области Коридере, како 6и се ти извори повезали са радовишким водоводом. РО Јака '80“ из Радови«а заинтересовала се за кдложени програм фармаУгнозије, те су истраживачи и овај посао привели крају. Евидентирали су 85 врста лековитог биља, испитујући веома богат и захвалан терен за ову врсту истраживања. На овом подручју има још пуно материјала, па ће се фармакогнозијска истраживања наставити и наредних година. Први, од три програма реализованих иа Галичици је орнитологија (евидентирање и прстеновање птица). Обухваћен је терен око Преспанског језера, са посебним акцентом на великој колонији корморана. Уз овај програм поменућемо и једну занимљивост: у нашу земљу свраћају и пеликани, и то само на Преспанско и Скадарско језеро, Наредни програм микологија, обухватио је проучавање печурака, и то нарочито ендемичних врста. Истраживачи, на челу
са стручним сарадником (магистром микологије), нашли су пар врста печурака које су евидентиране само на овом терену. Студенти Биолошког факлутета и ученици биотехничког смера окупили су се на програму екологије, да 6и извршили комплетно екосистемско истраживање, на већ поменутом подручју. У раду су им помагали асистенти Биолошког факултета из Скопља. Река Вардар заинтересовала је екологе, који су се трудили да утврде степен њене загађености. Планирано је 6ило да се читава акција изведе
преко покретних логора, и да се Вардар пређе чамцем целим током. Али суша је онемогућила планирани начин рада, па су истраживачи теренским возилима кренули у прикупљање узорака. По завршетку овог посла преселили су се на Преспанско Језеро, да би реализовали пројекат лимнологија. На локалитету у штипу реализован је веома интересантан пројекат из области археологије ископавање старословенских некропола и утврђивање старости Цркве Свети Ђорђе. Ова црква се налази у усеку, и била је пре-
трпана земљом, ла су млади археолози радили на њеном откопавању и реконструкцији. Сматра се да је ова црква „била на путу“ нашим просветитељима Кирилу и Методију, јер су у цркви пронађене фреске са њиховим ликовима. Ово је било пето истраживачко лето у Македонији. Тре-6а још само споменути да су на ОИА „Титовим путем '88“ боравили и млади истраживачи из Македоније, а и учесници из Србије на МИА ,Младост '88“.
Катарина Вујошевић
ЗА ХУМАНИЈУ ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
На позив Међународног савеза студената (ИУС) и Аустријског националног савеза студената (бХ). као представник ССОЈ-а, учествовао сам на I европском студентском свминару о заштити околине, одржаном од 2 - 4.07. у месту Dčbriach, у АустриЈи. Скуп је организован са циљем да се прошире знања о тренугној еколошкој ситуацији у европским звмљама, успоставв везе међу људима који се баве еколошким проучавањима, затим, пронафу могућа решења енергетских проблема у овим sемљама и, у том смислу, процвни могући удео научника, студаната и нвзависних група, па и унивврзитета као институције, у решавању вколошке npoблематике. Семинар је отпочео у суботу, 2,07, поздравном речју Паула Хохбаума, који је, у оквиру Аустријског националног савеза студената, задужвн за послове међународнв сарадње. За округлим столом овог скупа, окупили су се представници студентских и омладинских организација и удружења из Фиискв, СР Немачке, Чехословачке, Француске, Мађарске, Немачке Демократске Републике, Пољске и Југославије, уз домаћи-
не првдставнике Аустријског национапног савеза студената. Захваљујући оваквим тежњама и структури учесника, семинар је био добра прилика да се сазна више о самом раду Аустријског савеза студвната на ннформативној делатности и организовању непосредних акција везаних за вколошку проблематику, али и активности еколошке организације ,3елени мир" у Финској, акутним проблвмима заштите животне средине у СР Нвмачкој, раду Високе школе за заштиту околине у Прагу, забринутости представника Францускв над недовољном активношћу и свести студената о еколошким проблемима, деловању Омладинског вколошког савета студената у Мађарској, захтевима за нова технолошка решења у индустрији ДР Немачке и доприносу младих учесника у акцији прикупљања секундарних сировина, врло сличним проблемима у Пољској... Овакву прилику искористио сам да. као југословенски првдставник, поменем основне проблеме везане за заштиту животне срвдине, уз нагласак на значај овог семинара за отварање парспвктива у очувању природе Евро-
пв и твковина њенв цивилизациЈв; такође, да упознам учеснике скупа са активностима наше омладине у области вкологијв, у чему предњачв Млади истраживачи, чланови Народне техникв и Покрета горана. Све ово, изазвало јв радозналост и бројна питања представника из других земаља. Програм свминара био је обогаћек и излетом на планинв MilIstatterskog језера, чи]е је подручје захваћвно процвсом одумирања шума, екскурзијом на обалу pane Драве, предавањем Franza Maistera из Еколошког института у Бачу о анергатској ситуацији у Аустрији... На самом крају, уз резима дискуоија, и закључак о неопходности сарадња младих у Европи иа аколошким акцијама и борби за хуманију животну средину. прадложено ја, у циљу афикаснијаг протока ииформација, да са изради аколошки билтен, са описом стања, адресама и карактериотикама аколошких организација и пократа у Европи. Оваква идаја нашла је своја значаЈно масто и на листи предложаних сугестија дола потписаног, југослованског прадставника на I авропском студактрком саминару о заштити околина.
Ивица ПАНОВ
19