Ljudi iz naše ulice

67

ЈОЛЕ АМЕРИКАНАЦ

Градови немају граница. Они живе, развијају се, а понеки и умиру. Док расту освајају околину. Њиве покривају куће, улице и тргови. То је борба човјека п природе. Када градови почну назадовати природа јурне на њих. Бршљан никне у зидовима, расте. Кад коријење постано јако, зидови прскају, куће падају. Мала кафана „Ловчев рог”, подигнута на крају, истурени је дио града, веза широких пољана и градских улица. Унутар куће и около ње тече равномјеран живот, иако се баш ту сукобљава градска хука и тишина њива, писак сирена и цвркут птица. У томе налазе уживање докони људи, сањалице и пензибнери, а најпознатији међу њима је Јоле Американац. Он је млад прешао Атлантик, а стар се повратио преко њега са неколико долара у џепу кбје сада савјесно испија. То је човјек пун фантастичних доживљаја, необичних згода и сусрета, а у причању вјешт и слаткорјечив па кафани даје свој печат. Сања о реконструкцији балканских земаља. То се прочуло у граду. Мала кафана „Ловчев рог” постаде чувена. Ту се склапају послови, стварају познанства, рађају вицеви и свађе. Газда то популарише и радује се добром пазару и лијепој заради. У кафану упаде сељак у сукненом одијелу. Јоле Американац га премјери погледом и упита: Одакле пријатељу? Са планине рече сељак. Значи, из висине.