Makedonija

134

македонија

није знао „од куда су они произашли". Први, који су Бугаре учили књизи и писмености, онда, кад нико, међу њи.ма, није ни сањао о томе, били су Срби. 20 августа 1820, пише из Букурешта Вуку Караџићу Стеван Живковић, Телемак; „Три Србина отишли одавде y Бугарску и отворили славено-србске школице; један Новосађанин, један Панчевациједан Карловчанин“. 1 ) Прве огледе бугарскога језика изнео je пред широки свет Србин, Вук Караџић, 1822 године, са братским сшшатијама. 2 ) Није била другојача према Бугарнла ни званична Србија. Она je била врло благонаклона према њиховом подизању y XIX веку. И она je била некада турски роб и мученик грчкога свештенства. Њени су сународници y Турској били још непрестано робови и Лlученици. Она je јасно разумевала тешки положај Бугара н гледала je да им, свима начинима, изађе на сусрет ида им, где год може, помогне. У актима државне Архиве y Београду, налазе ce податци о томе, како je Кнез Милош радосно примио понуду Панте Хаџи Стојилова да ce трндесет хиљада Бугара пресели y Србију. У српској Државној Штампарији штампане су бугарске књиге. У српскии школама учили су, као питомци српске владе, први ученици пробуђеног бугарскогнарода. Бугарски.м патриотама: Раковском, Каравелову и другшш, који су моралн емигрирати, Србнја je, не само указивала гостопрљмство, него их je потпомагала y борби противу Грка, давала им издржање и посредовала за њихове амнестије. Србија није нн сањала да ће једнога дана бугарски захтеви бнти нескромни и наперени протнву ње. Кад су Бугари почели развијати своју пропаганду и изван своје земље, Србнја ce пренула и одмах je стала на браник својих права. Она je била свесна својих дужности пре.ма српскоме народу y Турској, али je њен рад Јшао врло великих тешкоћа. Врло крупне сметње стајале су Србији на путу. Оне су биле од

1) Вукова Преписка, I, стр. 67.

2 ) Вук С. Караџнћ, Скупљени граматички и полемтки cnucu 11, 1894, стр. 179—240.