Makedonija

150

МАКЕДОННЈА

Македоније, одакле je, под заштитом руске дипломације, кретана оугарска агитација. 1 ) Села су ce различито одазивала на бугарски позив. По статистицикоју je, после многогодишњег испитивања, саставио руски консул y Битољу, Ростовски, за 1897 годину, y Бигољском Еилајету билсГје 186.656 Срба, који су били пристали уз Бугарску Егзархију, a 93.694 Срба, који су били остали уз Патријаршију. 2 ) У Скопљанској Епархији било je 20.000 породица уз Егзархију, a 10.000 породица уз Патријаришју. И ту je иста сразмера. Сем тога, ir.ia крајева y Македонији, y којима Егзархија није имала никаквог успеха. Цела Скопска Црна Гора, с малим изузетком, и дшога села северно од ње, остали су уз Патријаршију. Села y Поречу одржала су ce потпуно изван бугарског утицајд. Осим тога, y целој Македонији било je пуно Срба, који су остали што су. У јужној Македонији, око Стру.чице, Драме и Сереза, имало je Срба, који су ce. не смејући ce звати Србима, не могући ce звати Турцима, a не хотећи ce звати Бугарииа, називали Грци.ма, и ако говоре само српским језиком. Коли.-со јебило јако српско осећање y Македонаца, и ако je прошло кроз толиха искушења, види ce лепо нз једног при,.ера. Још првих дана отворене борбе противу грчких злоупотреба y цркви, y Скопљу ce нарочито истицао противу њих српски свештеник Јован Буркоеил. Због тога ra je грчки митрополит одлучио од цркве и избацио лгу словенске књиге из ње. И ако je ти.ме био врло увређен, он, са својим парохијанлма, никад није пришао бугарском покрету. Ни бугарске претње, нн уцене, нн грчко гоњење, никад га нису могли одвојити од Грчке Патрнјаршије. Он ју je мрзео, али није лшгао да угуши своје српско оселање ида ce назове Бугаринам. Он je, заједно са парохијанила, остао до смрти уз омрзнуту Патријаршију и Србин. У старостн, већ болестан, Јован Бурковић лшлио je Бога само да му једну жељу испуни,

') Ст. Новаковић, Балканска Питпања, Београд, 1906, crp. 118.

2 ) Ibidem, стр. 504.