Makedonija

160

МАКЕДОНИЈА

пређашње несвршено и пређашње свршено време, будуће време) граде ce y бугарском језику другојаче но y српскоме језику. и y македонским дијалектима. Акденат je y српском језику и y македонским дијалектима скоро исти, y бугарском je сасвим другојачи. Речник српскога језика и македонских дијалеката je исти, бугарски ce битно разликује. Најзад, да поменемо једну језичну особину, која je, no изгледу, заједничка бугарскоме језику и македонским дијалектима, a које y српском књижевном језику нема. Ta je особина члан, који ce y бугарскоме језику и y македонским дијалектима ставља иза именица (суфикс). Овај, за индоевропске језике интересантни, члан међу балканским језицима имају арбанашки, бугарски и румунски. Од српских дијалеката имају га само македонски. Из тих разлога, Бугари тврде да ce суфикс развио „самосталноизунутрашњег организма бугарског језика“. 1 ) ида je, према томе, македонски члан бугарска особина, a македонски дијалекти делови бугарског језика. Међутим, по суду наијстакнутијих слависта суфикс ce није развио „из унутрашњег организма бугарског језика", нити je бугарска специјалност, већ je остатак старих тракоилирских језика, и налази ce на читавој зони Арбаније, Македоније, Бугарске и Румуније; према томе, не само y бугарском, већ и арбанашком, српском и румунском, који немају везе са еволуцијом бугарскога језика. 2 ) Бугарски и македонски суфикс нису исте стварн. У бугарскоме je језику суфикс искључнво m'o (за мушки), ma (за женски), то (за средњи род). У македопским су дијалектима суфикси, поред mb, ma, mo, још и НЂ, на, но il бб, ва во, којих y бугарском језику нема. Најзад, члан je y бугарском језику, по правилу

i) Lj. Miletić, 0 članu u bugarskom jeziku , Zagreb 1886, стр. 2.

2) Fr. Miklosich, Syntaxis, crp. 127; Die Slavische Elemente in Rumunishen, стр. 7.