Makedonija

И друге српске народне песме, покупљене изван Македоније, полшњу сва знатнија места y Македонији и све историјске личности, које су y вези са Македонијом: Скопље, Кратово, Куманово, Охрид, Костур, Прнлеп, Битољ, Солун, Серез; —реке Вардар иМарица; личности цар Стефан (Душан), Краљ Вукашин, Угљеша, Краљ Марко и његова браћа, Мина од Костура, Богдан, Дејановипи, Момчило итако даље. Шта више, то су најглавнија места и најомиљеније личности српске народне поезије y опште. Српске су народне песме поносне на српску прошлост y Македонији и на оно, што je од ње остало. У једној народној песми, коју je Вук С. Караџић први пут штадшао 1826 године, 1 ) пева ce, како су два најпознатија јунака српске нарсдне поезнје, Марко Краљевић и Милош Обилић, јахали по планини Мирочу. Марко замоли Милоша да му штогод пева, и Милош му учини по вољи. Народне песме особито хвале Милошево певање и његов глас. Да би лепоти певања одговарала и садржипа песме, народнн песник није знао да избере лепши предмет, но што je једна „красна песма“ „од свнх наших бољих и старијих, како ј’ који држо краљевине, по честитој по Македоннји, како себе има задужбину". Српске народне песме знају за оштру разлику између српскога народа y Србији и Македонији и народа y Бугарској. У песми о зидању манастира Дечана вели ce за Дечанску Цркву, између осталога, и ово: „У њој he ce певат' литургија „И куппти народ Србадија ~Из Србије и Македоније, „Поссстриме њине Бугарије" . 2 ) Српске народне песме певају о македонсккм јунацима да имају исте обнчаје као и остали Срби. Рекли смо напред да je најизразитији српски обичај слава. Као што ce y песмама пева како славе своје славе цар Душан и кнез Лазар, исто тако:

!) Даница за 1826 годпну, Беч, стр. 107 —ll2.

2) С. Ристић, Дечанскп Споменици, Веоград, 1864, стр. 71,

172

МАКЕДОНИЈА