Makedonija

НАРОДНА ТРАДИЦИЈА

179

ових песама играју улогу само миле особе и знаменити догађаји средњевековне, ноее и најновије српске историје“ . l ) 3. Места, којасе сномињу y једнима и другима су апсолутно иста. Ko год познаје ма и најмање српску поезију, зна да ce y њој најнише помињу: српске земље: Србија, Босна, Херцеговина, Црна Гора, Срем, Македонија; варсши: Крушевац, Сталаћ, Београд, Призрен, Нови Пазар, Ниш, Врање, Сарајево, Мостар, Требиње; Будим, Јанок, Темишвар, Сланкамен, Варадин; Прилеп, Битољ, Скопље, Охрид, Костур, Кратово; реке: Дунав, Сава, Морава, Вардар, Ситница; остала места, важна y српској историји: Косово, Шара-планина, Качаник, Дукађин; манастири: Хилендар, Дечани, Раваница, Грачаница и тако даље. Исто ce тако ова места најчешће помињу и y македонској народној поезији. Имена места, која смо овде изложили, узели смо самр иззбирака народних песама из Македоније, које су покупили бугарски скупљачи. 4. Јунаци, који ce опевају y једнима и y другима апсолутно су исти. У песмама које опевају исторнјске личности, те су личности само из српске историје: цар Симеун (Стефан Немања 1169—1196), његов син Свети Сава, Стефан Дечански (1321 —1331), цар Стефан (Душан, 1331 —1355), цар Лазар (f 1389), његова жена Милица (f 1395), њихов син Стефаи Лазаревић (1389 —-1426), Милош Обилић, Топлица Милан, Косанчић Иван, Југ Богдаи, девет Југовића, Вук Бранковић, Краљевић Марко (1371—1394), Дете Дукађинче, Реља Крилатица, Тодор од Сталаћа, војвода Момчило, Болани Дојчин, Старина Новак, Груја Новаковић, Дели Татомир, Павле Плетикоса, Сенковићи, Иван Црнојевић, Крчмарица Мара, Кара-Ђорђе (1804- —1813), Хајдук Вељко (f 1813), Илија Стреља (Илија Делија), кнез Милош Обреновић (1815 —1839 и 1859—1860), кнез Милан Обреновић (1868 —1888).

i) П . Драгановг, Македонско-славлнти Сборткф. crp VIII