Makedonija

181

НАРОДНА ТРАДИЦИ JA

један. Нарочито je важно, што ce y њој опева манастир Дечане. У једној ce песми опева чак његово зидање. Дечане je, међутим, сазидао Стефан Деч ancien il посветио га Богу, y знак благодарности, за победу над Бугарима 1330 године. 7. У македонским ce народним песмама врло често помињу имена Срба, 1 ) Босанаца, 2 ) Црногораца, 3 ) Хрвата, 4 ) и тако даље. Бугарско je име тако ретко, да ce може рећи да га и нема. 8. Најзад, y македонским je песмама језик српски aне бугарски. Ст. Новаковић je, пишући своју студију о гласовима ђ и ћ y македонским дијалектима српскога језика, употребио језички материјал из зборника македонских песама, које су скупили бугарски скупљачи, na je доказао да je језик y Македонији српски Најолшљенији јунак српске народне традиције y опште и поезије на no ce, јесте некадашњи македонски краљ (1371 —1394) Марко Краљевић. „Ниједнога Србина нема,. који не зна за име Марка Краљевића", рекао je још y првој половини XIX века, најбољи познавалац српскога народа, Вук С. Караџић. Мархо Краљезић je најпопуларнији јумак из народне традиције y Македонији. 0 њему ce свуда y српском народу врло много пева и приповеда. Маса je песама и легенада о његозом детињству, јунаштву, женидби, правичности, мегданима, па, најзад, и о његовом нестанку са овога света. По народном веровању Марко није умро, већ ce заједно са својим коњем склоиио y једну пећину. Метнувши пред коња мало маховине, удари сабљом y стену, расцепи je и y расцепу остави сабљу, aон леже и заспа. Од тога доба Марко непрестано спава. Коњ му једе помало маховине, a сабља му све по мало излази из стене. Кад к|l поједе сву маховину и кад сабља са свим иза!)е из камена, оида

! ) Бравл Мгтладиновци, стр. 355; П. Драгаиовт,, стр. 60, 155, 156, 157, 158; Сбориикг IV стр. 69; XIV, 92 н тако даље

2 ) П. Драганов, стр. 200.

3 ) П. Драганов, стр. 141.

4 ) П. Драгаиов, стр. 91, 141; СборникЂ, XI стр. 35._ и тако аље.