Makedonija

28

МАКЕДОНИЈА

сливају y једну, српску, државу, y којој отпочиње најсјајније дсба српске прошлос.и. Владаоци нове српске држав.-, полако алн стално, ослооауају српски народ од Визашије и уј.дињавају српеке земље. Први .рп.ки владалац, који je отпочео сиетелшско ујсдињавање српжих земаља y једну целину, био je велики жупан Стхфан Не.чања (11 о9—ИУб). Њсгови су наследници ишли даље и даље. Уједињавање сриских земаља дрбило je особнтога нзраза под краљсм. Милутином (1282 — I3_I) и под дарем Душаном (13ј1 —1355). За њихове I_ладе je и Македошда придружена српскњм земљама. Ben je речено да je Манхдонија, још док je y њој владао Стрсз (1207 —1215), била не.чО време пид српСКИ.УI профектора.ом. 12о8 Гидине заузе српски краљ Урош од Византије Скопље, Прилеи и Кичево, али их, y скоро, 1261, године, опег из губи. 1 ) i’o je била само предигра једлог потпуног присаједињења Македоније Србији. Урошев син, кра.в Милутин, освоји од ВизалтиЈе, 1282 i идиие, Скопље и области Горњи и Доњн Полог, на горњел току Вардара, за тим Овче Злетово и Пијанац, y поречју Брегалнице. Чим je Милутин освојио Скопље, оно постаде сриска преаоница и централао мелго српске државе. 1283 година, ~раљ Милутин настави ослобођење српских земаља од Византије. Он освоји све земље до Сера (данашњи Серез), Морунца (Крестопоља, данашња Кавала) и до близу Атонже Горе; a затим Пореч, Кичевл и Д.бар, y Западлој Македонији. Милутинов син, Стефан Дечански (1321 —1331), освојн град Просек. на Доњем Вардару. За све време овог српског напредовања y Македонији, Бугари ce tucy јављали ни као српски такмаци, нити су ма шта покушавали да спрече српско Иаиредоваље y њој. Они су, као и раније, чекали згодну прплику и успехе без тешкоћа. Таква им ce прилика укала за време заплега Стефана Дечанског са византиским царем Андроником 111. Мислећи,

i) К Јирзчек, Историја Срба I, 233.