Male novine

јр уА1||1Г НРОЈ 197 Београд, Среда 19 Окт.обар 1В88 , т ОДИНА I I , ИЗЛ АЗИ СВАКИ ДАИ претнлата се шаље мкдедијану и кимпановиђ Ц Пј А А | Ч ! |г || II П || II у Б еограду Обидићед венац бр. 1 на содину . . .... 8 дин Ш В $ §! Ш?" 1 №в д *Г9 |ш'Ш '*8?| Ј®® Може се претплатити и код свију нотпта у Србијв «А ГмвсвиГ : 2 Л 1?| 14 #1 1» II 1*Ј I«! ? I 11 цене"О?МСА иесечно . . . 1. дин. Мади огласи 1.60 п. д. или 5 пара од петитног рел" 10 ПАРА'Б'р ' О ' Ј ДНЕВНИ ЛИСТ ЗА СВАКОГА ' Ц ^ ДМОЈ ИИЛА.Ш п ООСЛЕ 11РАЗВИКАПН за свако оглашење плаћа се држ. таксе 20. п. дин . руБЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ'

ДЖЕВНИГК, КАЛЕНДАР Православни; 19 Јован риљ. Католички: 31. Ву кола вл Суние излази: у 7 сах. 6. м. залази 4 сах. 54 мин. Нов месец 23 у 0 с. 50 м. пре подне. Мраз ведро па лепо.

Дукат Наполеон

К У Р с

5 76 9'62 6 Ао

РЕД ПРИМАЊА П0 МИНИСТАРСТВИМА Мин. унутрашљих деда: Сваки дан нре подне од 9 и по час до 12. и по подне од 4—5 часова. 1Иин. иностраних дела: четв^тком од 11—1 часа нре подне. Минист. војни: сваког дана од 11—12 час. сем недеље и празника. Минист, правде: Сваког дана од 9 и пв часова до подне. Минист. грађевина: Сваки дан од 11—12 часова пре подне. Мин. просвете и цркв. дела: Петком од 11—12 "час. нре нодне. Минист. привредс: суботом од 3—5 по подне, Минист, Финансије: Уторником и петком од 10—12 ире подне.

РЕД ЦЕНЗУРА П0 НОВЧАНИМ ЗАВОДИМА

Привилегована народна банка: Понедељак, среда и петак. Београд. кредитни завод: Уторак и петак. Задруга за међусобно помагаље и штедтву: Понедељак и четвртак. Српска кредитна банка: Понедељак, среда, петак и субота.

ВЕСНИК

ВЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ

Секретари уставотворног одбора. Вчада Његовог Величанства поставила је ову госиоду за секретаре уставотворног одбора: Ђоку Ђорђевића, Аидру Ђорђевића и Др. Милована Миловановића, ироФесиое ВеликеШколе; Јовану Ђају, начелника министарства просвсте ; Манојла Ђорђевића—.При зренца шеФа одсека за штампу уминистарству иностраних дела; Живојина Симићи проФес. уч■ тељске шко

ле; Стојана Протића, секретара мин. унутр. дела у оставци и Николу С. Јовановића— Американна, секретара суда општине београдске. * И тера Као штч сазвајемо, појпгцијском потером нохватано је скоро 40-50 нововераца. — назарена и нредати су суду. * Поздрав. Као што чујеме овдашњи Грци, сиремају велики телеграФски по здрав да ношљу грчком краљу Ђорђу приликом јубилеја његове двајесиетогодишњице. * Одбор за ивраду устава. Као што смо извештени одбор за израду устава држаће своје седнице у сали онштинске куће. * Бакљада. Прекјуче је био у огпнтинској кући збор великог броја одлич них грађана, који су решили да данас приреде Његовом Величанству Краљу бакљаду. На бакљади ће учествовати све три партије, као што се т) већ види V. по личностима које су у одбору: Мих. Павловић, Пера Јовановић, Рака Миленковић, Јован Дилбер, Стојан Тодоровић, Милутин Марковић, Мих. Михаиловић, трговиц. Одбор је од своје стране унутио нозивнице на одличније грађане с молбом за учествовање у бакљади. Скун бак љ о-носаца биће тачно у 0. часова у вече. * Са забаве. У суботу, 15. ов. мес. приређ.ивало је забазу „Ееоградеко певачко дррштво," у Ведикој (краљевојј пивари. Мис1или смо да критички пропратимо спрему и рад овог најстаријег нашег друштва; али морамо при знати, да смо изгубили сваку вољу на ово, кад смо дошли у вече на забаву, као што ју је изгубило и само друштво, видећи сз одједаред скоро само у оној огромној сали. Гостију је тако мало било, да смо се згранули, нарочито с тога, нгго је, прво, прире ђивало забаву најстарије српско певачко друштво, друго, што те ово пр-

ва забава ове сезоне; треће, што је ово прва забава, од ове године коју је ово друштво приређивало, овде у Беогр*ду, у своју корист; четврто, што су гостионице београдске, где се кревел^е којекакве јеврејке, талијанке и т. д., препуне гостију, и то не са • мо једанпут или два нут у години, већ сваки боговетни дан. Зар се бар једне вечери нису могле осгавити тингл-танглови и посетити ово друштво, бар из призрења нрема његовом толикогодишњем борењу са тисућама незтода, само да би одговорило своме позиву и одржало срнску и славенску песму на овој висини, на којој се налази данас код нас. Требало је бар имати на уму и то: да је „Београдско певачко друштво" мајка сви)у српских друштава, не само иевачких него и осталих, јер иам је оно прво показало шта вреди удружење, нарочито код народа малих и растројених, као што смо били ми. Нарочито се ие може онростити равнодушност што су оком приликом показала остала певачка друпггва београдска и у оиште омладина. Од свију певачких друштава било је застушБено само „Корнелије", а од дрјгих ни помена; међу тим браћа Панчевци нису жалилл ни труда ни пута, да из Панчева потегну на ову забаву Волели бисмо кад би друштво ускоро приредило још једну забаву — са истим програмом — те да видимо какав ће бити одзив нашег света, јер мора бити да овде им ^каквих стварних узрока, које ми не можемо предвидети. — Овога вечера пало је на каси 280 и неколико дикара, а чист је приход 91 динар!/ Е па нек нам опет кажу, да ово друштво располаже капиталом — као што је то било пре неколико дана — и да може издржати борбу!

Д0МАЋЕ ВЕСТИ — Као што пишу из Шапца на таиошњем ђумруку јако напредује извоз шљива. Тако од 1. Септембра ов. год.

иа до данас, 4.300.000 кл.

изнео ]е таЈ извоз

СТРАНЕ ВЕСТИ *Читул >,1 Као што јавл>а „Сарајевски Лист," његово преосвештенство митрополит мосторски Леонтије РадуловиЛ нреминуо је 14. ов. мес. Ова тужна вест —■ вели тај лист — потресла је све кругове по вилајсту, а нарочито српско — православно становништво у Херцеговини. Таман нас је огрејало сунце, продужава исти лист, а већ нас ошину мраз неумитне смрти, преране -за њега, који је био у најлеишем добу мужанства, преране за народ и паству његову, која га је пазила као зеницу ока својега. Над отвореним гробом покојног митронолита сваком сину а пријатељу Босне и Херпеговине отима се дубок уздах из груди а искрена суза из ока. Нека му је вечан и мио спомен док траје Босне и Херцеговине! — тако завршује исти лист. И ми од своје стране додајеио, лака му црна земља, којој ; е тако верно послужио! *Латинип,». Румунски црквениконгрсс у Сибињу решио је: да се црквене књиге одсад не штампају више кирили*ом него латиницом. *Директор. За директора новог беч ког бург-театра изабран је, у етраном свету добро познати, доктор Август Феретер. *10 Година. У Немачкој Ове године испуњава се тачно десет година од како је изашао први закон против социјал-демокрације. По^одом тога пар тија соц. демократска издала је нарочиту брошуру у којој су сакупљена сва Фзкта и дате иримене тога закона у Немачкој од 1878 године. За тих 10 година, стоји тамо, да је забрањено 1038 разних издања, растурено 290 друштава и скупова и око 1000 људи протерано из појединих вароши

П0Д1ИСШС

А Р Г А Т И

и

ПРИПОВЕТКА

оригинад

(СвршетакЈ — Само ћеш рећи своме татици додаде ђакон благо — да те од сад мало боље одева... То је све спало с тебе, реци му... До душе, не нознајем га, а баш ће ми бити мило, да се упознамо... Ја оборио главу од стида и чињаше ми се да се нод угиба под а-мном. „Ђубре" као ,,ђубре" церека се од срца. Ах, како ми је било!

Кад се пустисмо, дигла се читава ајка за мном. — Што слага? — Варалице! — Лажовчино! — Вала, казаћ г те, детенце, госнодину. Дерњају се другови, а ја само грабим кући, грабим. Сутра-дан и ја „слишавам," и ја пазим, и ја употребљујем своју силу, све као и остали „анђели." Мећем руку на срце и признајем, да сам био много пакоснији него сви „анђели" укупно, а за што ? враг ће знати! Силим се, бесним, млатим ,,ђубре'' и триста чуда. Али моја сила не би дугог века. Управо, од четвртка до понедеоника. У понедеоник из јутра, како дође ђакон, нросто, како отвори врата, притрча ми разјарено, зграби ме за оба ува и, не обзирући се на препоне, оличене у „анђелима," извуче ме иреко свију, па ме тресну о нод. Не бејах још ни одануо, а он ме већ стиште евојом меснатом песницом, по омиљеном му месту. Скочио сам као опарен. — Је ли, ул^о? Је ли, разбојниче ? дречи он.

— Молим, госп< дине! — дерем се, а управо не знам шта да му одговорим. — Дрворезац? је ли? скоте! При том, тако горопадно полете на мене, да не беху врата отворена — Бог да ме просги/ Чепам око врата, плачем и опипујем уши, а он им прича и луиа песницом у сто. — Јес, синови моји — вели им — ја му поверовао и баш се од срца зарадовао. Као велим: баш и добро што си дрвореш чев син, твој ће ми отац израдити рам за свету Петку, па бисмо се лако наплатили, ако баш никако не би хтео поклонити... људи смо... Али, јес — мућак! Ту се ђакон тако згодно пљесну по челу, да сам и ја лепо чуо. — Завирим у каталог, оћеш!... Какав дрворезац, каквн бакрачи — тестераш, уља банатска! Сви се засмејаше гласно. — Па, јесте ли ви то знали? — пита их он. — Јесмо — ори се. — Ах, скотови и свиње!... ах, децо моја! — узвикнуо је, нодразумевајући ту и „ђубре" и ,,одличну децу." » Кид су се пустили, обазриво уђем у