Male novine

хватио" од Лесинга. Гете је заисга написао „Фаусга" л без икакве припомоћи Лссингове и према томе велики немачки песник није дакле „велики кљижевни крадсц," као ојто су га неки листови назвали. БИОГРАФИЈА Дора д' Нстрлја. — Ми смо већ једном донели тужну вест да је велика књижевница Дора д Истри)а умрла у Фиоренцнји. Цод тим имеаом она је била нозната у књижевности а ираво јој је мме квегиња Јелена Гика. „Сриски Глас* лист што излази у Задру, доноси њену биографију, иа, сматрајући за своју моралну дужност, да ма чиме одамо пошту сени велике књижевнице, доносимо по томе листу њену биограФију. Ова велика жен < родила се године 18 28 у Букурешту, престоници данашње краљевине Румунске. Отац јој цнез Михаило Гика био је велики бан и министар унутрашњих послова у Влашкој кнежевини. Михаилов брат Александар X. наследио је влашки престо год, 1834 од кнеза Ђорђа IV. Јелена, још као дете обилазила је јевропске дворове са својим оцем који је био прогнан из домовине. Путујући тако по великим јевропским варошима, дала јој се лепа прилика, да усаврши свој ретки дар, упознавајући се с културом и са животом на западу. Била је прешла своју двадесету годину, кад се је венчала с руским великашем, квезом Алексавдром Колцовом Масалским. Мало се је науживала породичке среће у брачноме животу, јер јој је муж мало за тим умро, не оставивши за собом порода. Тако је могла лепа удовица да се носаети сва науцИ и књижевности, те место да остави након себе силној Русији племића и јунака, оставилаје целоме образованоме свету велику збирку дела, која су јој створила одлично место у реду најславнијих жена свих времена и народа. * * * Васпитање ове славне жене потпу _ но се слагало с њезином богатом природом, те је тако могла да развије сва своја ретка својства. Још у детињству своме одликовала се особитом даровитошћу и големим знањем. У иетнајестој години предузела је бииа, да преведе негато с јелинског оригннала Омирове Илијаде на немачки језик. Краљ Фридрих Вилхелм пруски наредио је био великоме немачком научењаку Александру Хумболту: да му прочита и растукачи

неке грчке занисе. Овај ее обрати младој кнегињи Јелени, кеја је тај старински запис на први ноглед објаснила на опће дивљење. Она се није држала у овоме васиигању једне школе, с тога и не прииадају њезина дела једноме народу, Она је, путујући и тако уцознавајусвет и живот, црпела сок из учених дела свих образованлх народа. Ваш с тога, што дела Доре д' Истрије не носе на себи апсолутни иечат никакве школе и никакве књижевности, јамче да су дубока и узвишена, јер се чувају пристаносги и слободно се крећу, обухватајући истом љубављу цео свет, све народе и све људе. Дора д' Истрмја развија у својим делима своје дубоке мисли и њежне осећаје и с њи*.а једнако грли цело људетво, које је онако к срцу примило сва дела ове ретке жене. Исток, где је поникла. огледа се у вру. ћој машти, која провејава њезина дела и запад. друга њена домовина, т чистини и елеганцији стила и у помњивом разглабању ствари и догађаја. * * * Д<»ра д' Истрија много је путовала Њезина жива природа тражила је, да све види властитим очима и да се увери о свему, што је чула и читала Још као девојче оетавила је своју до? мовину, Влашку и походила је вемач® ке градове Беч. Берлин и Дражђане где се је бавнла но више времена. У Русији живела је Дора д' Истриј ја нек лико година. Пропутовала је Велгију, нроживела је неко време у Швајцарској, била је у Грчкој, коју је после св је домовине највећма љубила за тим у Италији, где се дуго бавила а ту )е и смрт снашла. Ова необичва жена била је и у Америци. Обншла је Сједињене ДржаВе. и утиске тога путовања изнела је ма видело у дариградскоме Неологосу под насловом Радња у Америци. Дора д Истрија ту не давно намеравала је да предузме далеки пут, чак у Индију, али су је нријатељи одвратили, предочујући јој опасности и незгоде тако дугог нутовања, а још у време, кад је беснила колера на индостанском полуострву. Шго год је видела м доживела Дора д' Истрнја у своме путовању, све је то изложила на хартији; 'тако је иостало мноштво дивних њезиних нуто" писа. (свршиће се)

КАКО ТРЕБА НЕГОВАТИ [ УЖДРЕБКЕ КОВИЛЕ ? (свршетак) Не треба никада да мислимо, да ће се наши коњп облагоро*ити или иоправити, ако се кобиле опашу са па стувима из *ржа»не аргеле, ко тако мисли, тај је на веома погрешном путу. Место даљег објашњавања, доводво ће бити да напоменемо само то, да ти који таво мис»е кад мало озб«љније поразмисле, уверени смо, и еам« ће доћи до мишлења до кога смо и ми Као што рекогмо, негж и оает нег а у опште а нарочито за време, кад ја кобила суждребна, одвећ је важан чинилац. С тога, а и за то, што ће ско, ро присаети време ждребљењу кобила. неамрни смо да у кратко изложимо на шта треба иоглавиту иажњу обра твти у нези суждребне кобиле. У оиште, а погливито пре ждребљења на два — три месеца, кобилу не троба оитереКавати да се јако вапреже, нити је пак гонити брзо, т. ј. да трчш. У колвко нма је познато, сви готово који имају кобиле суждребне, не мотре на т«, већ их гоне и оптврећавају онако исто, као и у добу када нису ждребне. Дд се у томе пог леду греши — нема сумње. Сем тога потребно је, да се суждребна кобила храни довољно, јер она сем себе има у утроби својој и ждребе да взрању)е. Ну, нужно је. да се мотри, да та храна не буде гојазна, јер може услед тога штетна последица по само ждребе д* наступи, па име та, да се ждре бе не иојави на свет у јаком или довољно развијеном стању. Храна би повајбоља била таква, кад би се поред нешто сена мало више нарочито овса давало. Сено или у онште сву кабасту храну треба за то смањити што кад се испуни стомак са кагвом хравом, с једне стране на неки известан начин оштећава се диеање кобили, а с друге оиет и ждребе се узнемирава у утробв. С та два гледишта, треба кабасту храну умањити а додавати зрнасту, од које, као што наведосмо, најбољи је овас. Кад се већ прнближило време ждребљењу, што се познаје по упалим боковвма, набреклом вимену од мдека ит.д. онда треба кобили већ спремити веће и пространије лежиште на чијем је ноду прострта доста меке и суве простирке — сламе. На дан — два нред ждребљење, кобила вришти, а опет пред само ждребљење, страшно се узнемири; окреће се чаС овамо час онамо; час лежи час опет устаје докле најзад и са свнм

не легне, и у томе се ноложају за пола или један час под доста јаким наирезањем и стен>ањем"ождреби. Ако се при ждребљењу, појаве опружене предње ноге на којима глава ждребета правилно лежи, онда сва је тешкоћа. док глава са ногама прође кроз одређени пут, а остали део већ врло лако прође; и при хаквом ждребљењу не треба никанве помоћи указивати На иротив, ако се ждребљење дуго отегне што је знак већ, да су се десиле неке неправилности раније, што је нарочмто случај код оних кобила које се први пут ждребе, онда ту не треба ни часа чекатн и оклевати већ одмах звати марвеног декара у помоћ, вако би ои предузео и вештим начином олакшао ждребљење кобиле. Пошто се сврши ждребљење, кобила обично одмах устане и ирекине иупину коју треба завезатн само у томе случају, ако се прнмети доста јако крволиптење. По ждребљењу, кобилу треба држати у сувоти и покрнвати је, и што је најглавније, чуввтн је одпромаје. Што се иак тиче хране, она за 3—4 дана не сме бити јака нити опет да је тешко сварљнва. А већ може се нешто више сена додати. Нужно је да прнметимо. да услед тога, што се незна насигурно кад ће се кобила ождребити т. ј.да!ли преко дана или за време ноћи, потребно је, да се на кобилу у свахом сдучају одвећ јако нази и да се увек под њом довољно меке и суве сламе налази, Обичио кобила ждребе олиже, које одмах посде тога покушава да устане, како би дисало и услед тога, на случај, да је слабо на ве може да приђе вимену, ваља га нодићи и цринети вимену да дојн. Најзад, пометину треба одман уклонити из кољушнице, јер могу да наступе штетне иоследице.

ШАЛА. Биће нх више. — Писар-. — Што прчдајете тако скупо месо? Касаиин: — Е, иа мало волова има на пијаца! Писар. — Добро, сутра ћу с комшијом доћи на пијац да се о томе уверим — Касаиин: — Е, сутра ће нх много више бити!!

вароши. Пустиљик је седео и са великим чуђењсм посматрао куле, и масу вели чанствених кућа. Тако што он ниЈе видио у овоме веку. Он је питао гондолијера о свима великим здањима, о њиховом значењу, и није могао од чуда да се нагледа ових ленота. А кад је изашао уз степе нице, и видио оне велике палате, његовом чуђењу не беше краја. Пустињик у овим величанственим и сјајним просторијама, обитаваше Дужд? Пустињик је ннје могао надледати од чу да. Чудио се овим мраморним стубовима, степенидама, просторијама, у опште чудио се свему што је видио у налати. Стража не хтеде да пропусти овог човека! који им је изгледао као какав просјак. Тек кад је дошао капетан Бембо, и кад му је пустињик приповедио да долази из Сења; да има важну вест о Ускоцима, реши се Бембо да га одведе у салу Савета десеторице. У сали је била седница, а седници је присуствовао и Дужд оа својим тајним секретарима. Сем чланови Савета беху присутни: Инго, Дапонт и ново изабрани трећи члан Кнотариније. Отмени племићи седили су у круг, а

Дужд је заузео сво.је место на престолу. Поред њега беше сто, на коме је радио тајни секретар. Кад је Бембо ушао у салу, приближи му се ссбар. Капетан јави собару због чега је дошао у салу. Собар јави присутнима, да је овога часа приспео у Венецији један пустињик, који долази из Сења, и има важне вести да саопшти о Пиратима и њиховом разбојнигатву. Сви присутни беху радознали да чују тога старца, пошто разбојништва беху тако узела маха, да је трговина готово престала, а то је много шкодило Млетачкој републици. Собар добије налог да уведе пустињика, који је учинио толики пут, само да јави о разбојништву Ускока. Одмах за тим укаже се пустињик у суром пастирском огртачу, поштапајући се са великим пастирским штапом. Кад је ушао у салу он се окреташе на све стране. Оно раскоштво готово га је заслепило. За тим се приближи Дуждевом престолу и клече. „Ко си ти старче?" упита га Дужд.

Ја сам Анко, пустињик, господару", одговори старац дрхтајућим гласом. „Ја сам Анко, пустињик. Дошао сам овамо да јавим теби и високом Савету о злочинствима крвожедног народа, које називају Ускоцима! Ја сам обитавао у оној колиби близу Сења!" „А шга те је довело баш сад овамо, кад си толико дуго времена гледао њихова разбојништва, старче?" упита Дужд.

(наставиће се)