Male novine

у буџсте, у делања и у успехе подобних друштава у оеталим државама и кад би прорачунали колика нам је штета од тога, што у наштој земљи нема ни ириближно потребан број добрих коња ни за мирнодобске а још мање за ратне потребе — о извозу и да не говоримо — онда би кам свама врло јасно бизо шта и на Србима, у нашем рођеном интересу, чинити ваља. Ми се гореизложеном чину велвког и моћног друштва „Св. Саве" од срца радујемо. Ми честитамо колу јнхача што је се у тако кратвом времену радом својнм, удостојило речене материјалне а нарочито моралне нажње, друштва Св. Саве.

ДОМА .ЂЕ ВЕСТИ Удавило се, — Каквој су нези и чувању остављена деца по селима, зна сваки, који се ијоле бавио по селима и познаје живот њихов. У селу Мрзићу дееио се један случај, који потврђује ту немарност родитељгку спрам деце. Тек што је ископао бунар један домаћин там а већ му је платило дете главом, нгго га није чувао. Бунар је био неограћен и непокривен; те му дете играјући се око бунара упадне и удависе Још је карактеристично, што се и једно псетаице удавило играјући се с дететом, ваљда из вераости своје према њему. СТРАНЕ ВЕСТИ Батенберг. — Бивши бугарски кнез Александер Ватенберг дошао је у Беч примио је већ више посета из царсве породице а и надвојвода Рудол® посетио га је. За тим је ишао на аудијенцију цару у двор и тамо два сата провео. У вече је био гала ручак, који је надвојвода РудолФ давао у част његову. Окружница. — Бугарски митропо а::т вравоелавним владика ма и свсштеницима у Бугарској окрулс цицу у којима је иадожио мотиве, ио којима треба сви Бугари да сматрају кнеза Кобурга као ненријатеља и гониоца православне вере. Ови су ти мотивн: 1-во што је се лањске године месеца Јула, противно канонима црквеиим, настанио са својом свитом у манастиру КалоФеру. И док је тамо седео давао забаве војничке, а поред тога и позоришне представе, којимје оскрвнио свети дом, и што је дирнуо тако рећи у живац народ бугарски, што је у истом манастиру подигао католичку канелу. 2-го што је поди гао католички манастир 3 ће што впди

оружане трупе у цркву за време службе, пјто је противно канонима црк веним. 4 то што гледа да натури нравославној цркви неку неутралну службу.

Беседа, коју је дрзкао г. Мих Ст. Ризнић, учит. на светосавској прослави у Нишу: Ваше ареосвештенство! Поштована госаодо и госа ође (Свршетак) Која је прво уређена држава поетала у овоме крају, незнга се наснгурно. Али се зна то, да околина ова беше пре 2500 година под влашћу Римљана. Јуначки овај народ, освајајући онда познати свет, допрео је до овога краја, видео његову дивну околину и голему важност у с аком погледу, и сазидао на обалама реке Нишаве град Ниш. У том времену ноникоше у околини нашој и други мањи градови, од којих се данас види у раЗвалинама: Латински грат на Сухој Планинв; Зелени град у клисури код._Св. Петке; стари град код Кнез Села; Град код Малче и други. Римски легијони продирући у туђе земље, бирал«! су згодна места те подизали градове куле и своје насеобине. Многобројно камење од жртвеника, плоче са римским записима; римске гробнице; стари новци, комади од судова земљаних; што се овде налази; све пам то јаспо казује; да је за време Римљана град Ниш био најславнији у области римској, која је се онда звала Горња Мезија. После гордога града Рима — те вечите вароши и престонице негда целог нознатог света; — римски су се великаши највише отимали за град Ниш, ту им живети беше најугодније. Сва десна обала реке Нишаве од Медошеваца па скоро до Бање Нишевачке, беше окићена тада горостасним дворовима римских великаша; варош беше тако велика, богата, и сјајна; да јој друге не беше на далеко равне, V тако славној и големој вароши, роди се најславнији нишлија од његовог постанка па све до сада; велаки римски цар Константин, год. 274 ио Христовом рођењу. На обалама ове ис/ге реке Нишаве, у а поднебију овако дивном и чаровитом, одрастат је и ојгојио се млади Константии и ностао цар римски! Опај горди Цариград, око кога се да-ис отимају сви пареви и краље ви;

подигао је од малене Византије, један Нншлија велики цар Костантин.; Ову свету веру Христову, којој се данас клања и у коју верује цео образован свет; ослободио је од гонитеља и слободном учинио један Нишлија велики цар Костантин. А своје родно меето Ниш, окигио је овај цармногим дворовима и обукао у такав сјај н богаство, каквог не беше на дакеко У то време беше Ниш, као нека нрестоница римског царства; то беше његово најсјајније доба Тргови од талашње варогаи одкопавају се данас почевгаи, од села Медошевца па све до Горњих Врежана дуж десне обале реке Нишаве. * Али на свету не остаје нигата вечито. И римска слава и величина, би и прође. Почетком деветог века по Христовом рођењу, дођогае са далеког Севера Европе у ов1» земље словенски народи: Срби иЦХ}шати; очистигае их за владе грчког цара Ираклија, о ,ч Хуна и Авара и населише се у њима, али је требало да прођу још иуна три века па да горди Нига отргну наши Срби из грабљивих руку грчких царева. Год 1183-ће славни жупан срнски Стеван Немања, освоји град овај од Грка, украси га тпто боље могаше; подиже у њему храмове Св. Пентенејмону и Св. Николи; а њсгови синови; унЈци н параунуци; окитише околину његову 1'радовима и црквама, дворовима и кулама, и другим грађевинама. То беше друго цветно доба града Ниша, под »ладом СЈ1авних Неманића.! Из тога су времена градови: око Сићева и Св. Њ>тке; град Ноиријан ниже Ћурлини; с». Вогородица код Г. Матејеваца; ск. Богородица код Сићева, и миоге друге цркве и зидине у овој околини. * На 4 године цре несрећне битке на Косову, око града овога слеже се силна војска турска. Кнез Лазар и његова војска брањаше се јуначки иза бедемова овога града, и одбијаше дуже времена од бедема градских ове крвопије. Али ко ће грдној сили одолетш? Срби падаху као снопље, са бедема градских, а цар турски грмљаше овако: „Царе Лазо од Србије главо, „Царовати оба не можежо; М Н' го подај од градова кључе „И хараче ша 7 годана! „И злосрећаи цар, предаде кључе града овог; учини себе вазалом турским, али у дугаи својој гајио је народу да то дуго не ће трајати, ла

ће он ускоро осветити губитак овога града. Не прође ни четир године, после тога, а цар Лаз^р у Кругаевцу, кликну као соко сиви војводама својим; Ватезови сабље прииасујмо! Па хајдемо на Кос<)«о равно, Да требимо земљу од некрста. Шта је даље било на Косову, свакоке је Србину познато. Земљу српску поеотеше Турци, у Нишу се сруши св. Пантелеја а на храму св. Наколе уместо кубета и звона, диже се турско мунаре. „Л села и вароши красне, „Постадоше згарип^те Турака. „Где певаху песме божанствене, „Заурлаше х^џе и дервиши, „Где је Србин жив<»вао лепо, „Башигае се турски јаничари!" Тако је то трајало вигае векова. Нечовечни Турци трудили су се да униште сваки сиоменик срнске славе и величине, и да угасе кандила и вогатмчице по српским богомољам . Срби су трпељиво сносили зулум и тиранију логаих господара; куиили се око развалина и молили се богу: да гх ослободи нечувених мука и да им поврати негдагању слободу, која беше на Косову закопана. Па и у том ропству, наши стари нису равнодушно могли сносити урлик мујезина са потурченс цркве св. Николе; они су више пута планули гњевом! латили се мача пламенога, иолетили на душмаве горде да по1ину за слободу златну! Потоцима своје крви, заливали су они пољане око овога града; а јуначким главама својим, житили су они бедемове његове. Из тога времена има у околчни нашој пуно мученичке гробова. Тада пониче од Јуначких глава Срба Ресав, ца знаменита и дична „Ђеле Кула" Крвожедни Турцм, да застраше рају потлачену подигоше драгоцени споменик овај. Они нису никад могли мислити: да ће из те крви понићи слобода,, да ће оне .тужне гл >ве будити у срцима Срба, пламен за освету и учити младу Србију, како ваља мрети за домовину своју. * Ви сте сведоци борбе за слободу вога града пре 10 година; пред Вагамм очима ниче «з турских раавадина овај поносни Нига у коме сад живимо Као очевидцима ја Вам о тој витешкој борби нс ћу ни говорити, На завршетку овог говора, Подсетићу Вас драги моји слушаоци на старе сибаденнке наше околине. Ви сте чули шта они вреде; ви сте вид«ли, како је народ срећан, кад може да их обнавља. Чувајте их као свети амаает и драгоцено благо; учите и децу вашу

ви Мнго. „Дужда треба цувући на одговор, и мало час ја сам еаредио да се Дужд позове овамо!" „Ол долази овамо!" рече Контариније. Врата од силе отворе се. Стари поштовапи достојни Дужд уђе лагано и са озбиљннм лицем. Пошто поздрави присутне он заузме место поред стола. „Ви сте ми позвали, Монсињори, да суделујем у вашем саветовању," рече он. „ Ја се одзивам вашем позиву с тога, што ми тако налаже закон! Али ипак морам изјавити, да служба еије тако лака, као што сам ја замишљао пре, ео што сам био изабрат за Дужда! Морам вам признати, Монсињори, да сам се у последње време често кајао, зато, што сам изабран за Дужда, јер верујге ми, та ми је служба постала теретна!" „Дозволите ми, Светлости, да речем и ја нешто. Служба поетаје тек онда теретна, кад се врши бесправно и не савесно," одговори Инго. „Ако вије такав случај, онда је служба лака!" „Али овде, Монсињори, где човек нема права да каже сво.је мишљење, да суди оеако, како он мисли, него је само једна

лутка у извршавању туђих мислн — за такву службу, нико се неће решити тако лако," рече Дужд одважпо. „Онзј, који престаје да буде човек, онај који нема своје сопствене вол>е, може бити. задовољан са овом службом!" „Свакоме, који се прими те дужаости, Светлости, позната су та правила," примети Дапонт. „Ви мислите законска правила ? Али не заборављајте да се мењају личности, које треба да врше законска правила," Одговори Дужд! „Личности се мењају а са њиме и ћуди!" „Да то није какво пребадивање нами?" упита љутито Дапонт. „Чнни ми се да се ми удаљујемо од главне ствари, Монсињори," рече Инго. Знамо, Светлости, да имате достојанство Млетачког Дужда, а знамо и то, да сте злоупотребили то достојанство/" Антонијо Пријули устаде са столице. „Каква ми се здоунотреба може нриписати?" повиче љутито. „ Ја сам уверен. да сам н пред богом и пред људима радио само оно, што се клони на добро Млетачке републике!" „То остављамо на страну, Светлости,

што ви говорите, јер и ми сви раднмо за добро Млетачгге државе,- 1 настави Иего. „Али злоупотреба Дуждеве власти мора се расправити по правди и закону, јер је Дужд узео у заштату и склонио .једну личност, која је крива са својих злочинских намера!" Сад је Дужд знао зашто су га позвали, и у чему се састоји цела ствар. Он поново заузме своје место. „Сад ми је позиата ваша намера, Мон сињори," рече он мирно. „Ви хоћете да знате зашго сам узео у заштиту и дао склонкште Сињорини Едитн АмалФијевој! Објаснење ће бити лако и брзо! Сшњорина је рођена кћи граФа Ореста МмраФИјора!" (наставиће се)