Male novine

Пред Њ В: Краљем прочитао је акт г. аредседнвк скупа Јаков Алкадај, а по прочптању, преставнпда снупа пзводели су поздравити Њ. Величанство громким „Жпвео" За тим пм је кргљ изјавио благодарност на нодвесеном му акту и изволео пх је задржати још 1 / 4 часа, за које је време раснитивао за више ствзри. Акт благодарностп гледаћемо да у једном од пдућих бројева донесемо У вече око 6 час. носили су овд. Јевреји бакљаду преставништву скуаа Приређпвачи те бакљаде биаи су г. г Мика Мејухос, Гавра Коен, Аврам Меламед н Аврам Медина. Бакљада је пошла из зграде скупа, уз пратњу муззке аојие у 7 1 /* часова, певач. Друштва и многобројне светане, па дошла вред стан г. председнпка, где јс цело вреставништв > бпло. Кад се г. председипк појавно поздрављен је С1 „живео врли нам председпвк, живело представништв)" ; за тим је војна музика одсвпрала срп. химну, а певачко друштво отпевало прву строфу химне. Свршетак прве строФе поздрављен |в громким: „Живео Краљ" „живс пре стонаследнпк" „живео супсаи народ" Ба тпм је у пме грађчна полдравпо г. председника И друг ве му једним дужам гозором г. Давид Алкалај Говор је прекидан впша пута гроаким узвицпча

„Живела Краљ п Краљевић" „Жавео сри. народ" „Жавело преставништво скупа." Цела јевр. мала била је осветљена.

<♦»>

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Извучена срећке. — Пралик>м забаве „Кола јахача Кнеза Мохаило" у Шапцу извучене су ове сре} ке, које су по релу добпле и то: 1, Број 391Ј јзхаћи бпч. 2, Број 3647 слика Књаза Мпхаила на коау, урамљеаа. 3, Број 2929 елика Књаза Мијанла на коњу, урамљена. 4, Бр >ј 2010 слпка Књаза Михаила па коњу, урамљена. 5, Бр'(ј 827 иушка ловачк. поклон од Пере Раствћа. 6, Број 1692 јахаћи бич. 7, Број 3386 слика Књаза Михавла на коњу, урамљена. 8, Врој 247 слики К.љаза Махапла на коњу, урамљеча. 9, Врој 1653 једно ћебе параћинско. 10, В;!ОЈ 32 22 сдика Књаза Михаила на коњу, урамље >а, 11, Број 821 слика Књача Мохчјла иа коњу. 12, Врој 1898 слпка Кња,за Махаила на коњу. 13, Врој 2989 Слика Књаза Мпхадла

Свршетак говОра п« здрављен ]еда~ #а коњу.

кођ« узвицама „Жзвели КраЉ и ћраљевић" „Живео сриск ' народ" „ЖаБелп председ. скупа п врли му друг' 1 „Жпвео г. беседник Алкалај" ' На овај говор лзволео је председнпк скупа у нме своје п својпх другова пзјаватн грађ. благодарност на указнним им овацпјама. Свршетак је говора так г ђе иоздрављен громким „жа,вео", а музпка је одсвирала химиу в ( Пђвач. друштво ошевало последњу: ЛроФу химне. Уз громке уввнке мво-ј гобројне светпне бакљада је пошлг

каква тајна науми да их уходп п када су они сами у вече усв »јој с^би били мајсторипа пх је прислушкпвала а чула је од њих кико причају о неким појединостима о убиству: које су она пре четрпест година у породици гостпоничара „код Собјеског" на турск >м шанцу у Бечу учинили. Сутра дан одмах ипсала је опа бечкој полицнја и питала је, да ласезапста догодил > у Бечу у оно доба убаство при околностпма, за којеје она призлушкујућп дознала. Бечка нолицпја је одмах ;ал 'лпла н в садску власт, да та два раденика у пратв-р ставп, што је одмах а учпњено Радници при пспиту одбијалп су сваку сумњу од себе и признали су да су се они разговаралп о нелелу како су то новипе у ово д>ба о томе јављчле. Међу тим госпођа Хавранек је тврднлг, да је она ч.ула да су раденпци овп сама извршили убвство. Истрага је настављена п већ довршена. Међутпм из Беча стиже вест «а се истрагом показало да је један од двојиие затворених раденпка ста-1 н ^вао у Бечу, но још се нпје нашлој повода каквој сумњп, да јерн учеснпкј у злочину. Обноза богомоља из Далмације На северозапад. од широке Суториаске долане, на сумеђп херцеговачко-далматпнској, ј бдазнии села Мо.крина и Сверчуга, од којих је нрво далма.твнско, а друго херцеговачко уздпнге се дивотан Видов-врх Велпчанствен је а.>глед с тога узвашен >г места, ода-

14, Број 1203 јеДио ћебе параћ, 15, Бј.ој 1293 елнка Књаза Махајла па коњу. 16, Врој 2318 слпка Књ;.за. Махаилч кле се зачуђеном еку отвара шпроко на коњу/ и дивно обзорије, од Пељешца до 17, Број 3154 Једна пушка коњи- Ловћена н од снежна Врбањг п Субра

(Свршоће се) о '

чка К кпна. до Јадрансвог мора п магдоватпх тадијннсках међа. На тои вису иодагнута је бнла, бог зна кад, нрав славна срнсиа црква. посвећена св. Впду, од које данассто— јес.амо жалосае рушевпве, а над њама Убиство. —У II О-В. Саду се пре иекп се диже столетна. брснатп храст, јеЧЛРН.Р. скуна, где 1е музика од-јдан случајно ушло у траг убиству дпчп чувар п једина стража овога сада. . г Ј~ ? .' и ! »'ЈТ? ггтт • 1- \ ! ј '7Г7ТП 1

113 СРПСКИХ КРАЈЕВА

совске бнтке, чију ћемо 500 годншњицу славитн кроз којп месец. До 15. Јуна ове годнне та црквица треба да се обнови, а тогд дана да се оевети и да се у њој одслужи подушје српским Косовскам јунацама. Да би то могло бити, иотребно је да сва српскн крајеви прпложе по што год за ово сввто, ридољубиво дело, пошто сиротнч стап 'вппци тпх. срн. крајева немају довољно срестава да све то изврше о свок трошку, У то име склопљеи је одбор у Херцег-Новом, који скучља нрилоге за ово добро дело: Прилози се шаљу Г. Марку Тер швићу у Херцег-Иовом (Негсе§К оу1 Ваеса сН СаИаго): Коме је лакше може предати прплоге н уредништву „Малих Новчва", а оно ће нх на време отправпти. И најмањи првлог сведочиће, да су Срба бур у духу и мпслп уједињенн, ако их и дели ве ■ лика даљина н. гладна туђпна. -^3813® ИВ БЕЛА СВЕТА Бугарски [Јнзбзјници. — Бугарски разбојници често се крзју по суседнпм земљама. Ошз често узпемаравају наша псточче крајеве. У децемб.ру пр ,шле годане, похватапи су бугарскч разбојници ( ко Неготана а сад је баш ухваћен у Царигр чувенн буг. разбојник Јапко Тодоров — Вримбарскн а његов друг — Омар Качамачаов. Српске власта руковођеие осећајима добра суседства одмах су издавале похв .тане злпковце. Сад се бугарска вдада обратала у Цариград аа ове дпуге злаковце. Да впднмо како ће јој се бдазватп Турска. Чзститкв у СОФИЈИ. — 0 нозој годана пр^шло је преко соФНЈске поштанско -теЛеграФеке станице 17.000 честитака. Телеграма је 900 отпраћен пз СоФвје, а 2.200 нримљено.

лаашиалл

ћп, где им је нредседник д .нет пзја впо благодарност у име св >;е п својих другова на указатам прчасгвма а и благодарност Њ В. Краља, за нослати му акт благодараости. Сврше так говора поздрављен је бурнпм

код Хаврааек^ веВ три године радпКосова н> кп Јопан Сакала. Када дедш; вадсо са Сакал м су слаћп. да ту мора да пма међу

—К Д.1Л-Р у т »м оеседнику шнавском, вођа шианублик, страеко н иегдашњем дседнику крч.тковремепе републикз њојлске — умрла је ту скоро сеI. Краљица — регепткања добоје н крвавајову веот у сред највећега весеља, баш :на сами рође:« дни малога краља, кад

са .акал м С ™ Р ;" т^ б 1 С6 ГГ° с « омеи <>«о™ ме-;се то свечаио нразноваЛо > двор^ ајсторнци Хавранек као да вх 1 'е пон ч°твч чпп ' , т ПЈК0Љењл с Рпска ,јУдазећи у двораму где су бпда ску .гГСР.ТУ сиопао обо,п ц у * ** Г ™ 0 ЖГв У ~! у = ~ 8

а будале! Онда вад'те! Сад ћете друкчије маслити о мени! СтеФана иодигне једну кесу новаца у вис. — Ти си лукнва и умега добро твој еснан да продајеш, — рече Амадео. Дакле опет нуна кеса новаца ! — И баштованство тамо ! рече СтеФана. — Ако ко то разуме , онда ћеш ти, ■— обрну [јој се Јеринимо и пође право њој. — Е, гле, сад друкчије гудите! смејаше се СтеФана. — Кад видиге новац, онда сте најбољи људи! Ва сте мислили да сам ја као ви црквени миш ! Не! Не требате ви мени ! Ја не марим за вас! — Чуј, СтеФана ! Зар теби не треба муж ? Како би било, кад би се ми узели ? — упита Амадео, пришавши СтеФани. — Е то би красан пар био ! — насмеја се Јеронвмо. А куд се деде лудч Нела? упита СтеФана.

. 0В У ДРКвицу п да је нрпђе маиистру нредседннку н пекњпмаиосвете жалосио.1 ус.помени Тужн е Ко -Јне му : Зар ти то ниси знала још од&вао унита је, Амадео. Мн се вачега не бојимо. Ма све радимо! А зар ми нисмо бали код ускока ? Тамо је ишло крваво! Ну овде се може више зарадити, кад је човек у служби код тајног трнбунала ! — То се види по СтеФани! — до даде Јеронвмо. — Она се све внше богати! Нобеже ! иобеже она! — рекоше оба војннка и ббазреше се. — Та чини ми се као да је вештица, — додаде Амадео> ^ ек бега ! Куда ћеш ти СтеФана? У црвену крчму, — одговори она. — Онда смо ти гости ! рече Јеронимо. То вам верујем! Чим имам новаца, вас ето ! Познајем ја вас! — одговори СтеФана. Ви ћете и нронасти! Имаш право толако новаца као ти ми не можемо заслужити, — рече Амадео и понуди СтеФани своју руку. — Ходи само, да зидиш како смо красан, изврсан пар! СтеФана се смејала. Ми ћемо с тобом у црвену крчму, — рече Јеронимо. — Само да ми је знати, где си толвки новац добила! Дај н нама да што тако заслужимо! Може и то бити,. — одговори СгеФана и пође с ;оба војника право крчми. Али најнре се морам уверити, да ли вам се човек може поверити !

Ја могу имати што год хоћу! одговори СтеФана. Она то добија еве од оног гроФа тамо, од гроФа МвраФијора, —- окрете се Амадео своме другу. Одкуд знаш ти то? унита гаСтеФана. сла

Та ја знам, да ти с њим имаш понродужи Амадео. — Њему ћемо и ми који пут понудити своје услуге , оа је неизмерно богат! Ако ви мислите, да тај вовац тек онако отура, онда се варате! — одговори Мени, нак, даје колико хоћу!

СтеФана.