Male novine

СЛУЖВЕНИ ГЛ.АСНИК

п р о с в е т а.

„Срис. Ноз." од 10. ов. м. доносе ове увазе: — Тодор Пинтеровић, благајник пете класе у народвом позоришту. по. стављен је за благајника четврте кла се у истом позоришту. — Постављају се: — за начелника четврте класе округа пожаревачког, Вићентије Бешевић, секретар друге класе Управе Фондова; ?а начелника четврте класе округа рудничког, Јаков Јаковљевић, номоћник прве класе иачелства оируга пишког; заиачелниКа четврте клаее округа чачанског, Мнхаило Рајковић, члан прве класе упразе вароши Београда ; за начелвика нетврте класе округа тоиличког. Петар Божовић, председник општине вароши Нпша; за начелника треће класе среза прокуиачког, округа тоилдчког, Деспот Баџовић, бпвша срески начелппк. — Постављају се : — за начелника друге класе среза моравачког, округа ужачког, Михапло Трпковић, пачелннк срески у пензији; за начелника треће класе среса темнићског, гкруга јагодинског, Божпдар Гавриловпћ, секретар друге клаее начелства округа крушевачког ; за начелника треће класе среза млавског, округа иожаревачког, Јеврем Шпшмановић, секретар прве класе начелства округа алексина чког ; за начелника треће класе среза голубачког, округа пларевачког, Еоста Петковић, секретар прве кла е начелства окр. топличког ; за начел ника треће класе среза пожешког, округа ужичког, Коста Скендеровић, секретар прве класе начелства округа вчљевског; за начвлника треће класе среза омољског, округа пожаревачког' Јовап Антоннјевоћ, секретар ирве класе начелства окр. нишког; за начел дика трећ е класе среза кључког, о круга крајписког, Божидар Маршића нин, сеаретар прве класе пачелства овруга смеде евског ; за секретира прве класе начелства округа чачанског Сава Јанковић, ванреднз писар прве класе среза ариљског, окр. ужичког, и вршаод дјјкностп иачелника истог среза; п за писара друге класе начелства округа ужичког, Јован Л.еовац ппсар начелства у оставди.

БЕЛЕШКЕ. КЊИЖ, И УМЕТНИЧКЕ

Најстарији шпањолски песник Зорила биће у Алхамбри, коју јетолико пута сјајно опевао, Формално окруњез за пееничкога краља. Тако је то ономад закључило захвално заступство у Гранади. Крунидба обаваће се овога пролећа у старој кули КалиФа; позвани гости биће до 10.000. Круна пзрадпће се од злата, које је нађено на дну реке Дуеро.

И пошто смо тако показали услове једне биљке која се ио својој вољи иокреЛе, како можемо поставити одсечну поделу ? То је проблем који остављамо надлежнијим људпма да реше. А к о је баш тражи једна одсечна демаркадиона линија између жикотињског и биљног царства, онда озбиљан паучник одговара ово: може се лако пасти у такву погрешку, по којој један соФпста може вашим соаственим доказима да вам докаже да ви човека изједначујете са пасуљом на прилику, и обратно!

Н А У К А

ПРПВРЕДА

Ботаника: о теорији Ђел&зја (Свршетак) .. Утврднти уочљиву разлику између два царства, животињског и биљ ног, то нпје никако лака ствар. Доиста, научници се сваки дан сукобљавају са бесконачнпм заплетпма, који сметају да се наука изрази на аисолутан начнн у прилог једног или другог царства. Зоолог ће казати : „Прппадаће царству жпвотнњском сва она тела, која се могу кретати, вршитп измене са спољном средпном, унашајући у свој организам позајмљена тела, извучена материјално, из те спољне средине Биље аисорб Јваће увек кисеонак а иснуштаће угљену кп елнну, Ботанисте, на против; тражиће за се свако оно тело које ао изгледу као да је лигаено сваког покрета, које ће у пзвесним прилпкама, моћа апсорбовата угљепу киселипу а испуштати кисеоник. Алп кајаовија истраживања прокопала су п растурила те теорије, јер са промеиама се увек више погрешака јавља Допста налазп се једна Фамилија гљивица, које се неизменично шехају од једног царства до другог и које иоказују вољна кретања , ну које се ре продукују умножавањем и делењем,

(Свршетак) Мп ћемо рачуиати од ока, па нека нам не замере читаоци, јер би нам тачно рачунање много одузело времена, а читаоцу не ба зише користили. Ако се лптра млека може продатн по 15 пара динарских, теле од седам дана, које потроши млека 45 литрп, а као живо мери 41 килу, заклано 25 кила, ако га продамо, кошта нас свака кила меса, кад урачунамо колпко је потрошило млека, 27 пара динарскнх. Ако теле .сиса 14 дана, онда оно потроши до 95 литри млека, као живо мери 47 кила; као заклано 29 кила, онда нас кошта кила меса до 55 пара линарских. Сада већ можемо сабпрати. За то, што смо теле пустили да сиса иосле 7 дана још 7 дааа, добили смо више меса 4 киле, што вреди (по 55 паре кпла) 2. 20 динара, а потрошнли смо за тих 7 дапа више млека 50 лптри, по 15 пара, чини 7,50 динара — то смо оида у штети са Б.ЗО динар. Даље, теле које сиса трп не деље дана потроши млека 150 литри, а од тра недељз теле као жнво тешко је до 52 киле, као заклапо 32 киле, онда нае кошта кпла меса 70 пара динарских. За то, што смо теле цустили да после 7 дана сиса још 14 дана, добили смо меса 7 кила више, а кошта нас кпла кад га пустпмо да сиса три недеље дана 70 иара динар-

кнла а као заклано 42 киле, кошта, нас свака кила меса 1.44 дин&ра, те не можемо га јевтивије продати од 60 динара, јер иначе не би наплатили ни млеко што је до тога времева посисало, Држимо, да је сада свакоме јасно да™је пробитачније продати те!е одках, него га пустити да сиса 7—8 недеља дана, јер за седам недеља дана теле посиса млека у вредности до 60 дпнара ако литра млека кошта 15 нера динарскпх, дакле уштедимо 60 динара само на млеку и кад додамо цену коју можемо за теле добити одмах чим се отели, рецимо, да губамо до 80 динара, ако га одмах не продамо. Ми смо јасно доказали бројевпма, да телад која ћемо касаиима нродатв, ваља што пре продати, јер иначе не само да не ћемо имата никакве вајде, него ћемо претрпити огромну штету. Ону телад коју мислимо задржати за приход треба пустити да дуже сисају, а колико треба теле које за приплод остављамо да сиса, то свакн вољоаривр едник врло добро зна. -=аКО®0@»>-

Мн хоћемо да говоримо о миксомице-, скп ' шт0 чиии добпти на месу тама. И саме микробе, о којпиа се тако ^-90 динара — а потрошзли смо млемного говорп последњих година — !ка 105 лптри впше, по 15 пара ди особито од Паетерових радов на бе- на Р оких шго чиии 22.50 динара сНилу, — микробе, велимо, које толи-! ОН Л а см0 изгубпли на том телету за ко научника сматрају као бесконачно т0 шт0 сму га више од седам дана мале жпвотињнце, нису ништа друт п У стилн А а СИСа 17.00 динара, до гљивице; тако непрестано потвр-ј Тел«, које сиса 49 дана, потрошп ђују најновија пстраживања. ј млека 400 литри, као жаво мери 68

ЧЛАН0ВИ1А И ПРИЈАТЕЉИМА „Уједињене Омладине" Управни одбор „Уједињене Омладине" у тежњи, да прпђе ближе остваривању дружипскога задатка, пзмеђу осталих покушајау томе правцу аокренуо је био ц часоиис „Омладаву*. Са каквим се тешкоћама пмало борити п какве препреке савлађпвати те да се часопас „Омладина" одржа појамно је за свакога, који поле по-' знаје наше прилике у Србији. Ну покрај све добре воље и наше> заузимљавости, глас „Омладине," за време угашен је оном истом мором, која у нас косп обично сваку књагу, иза које не стоји потпора државе или какав јак фонд . Неуредна уплата претплате — вересија, обуставила је издавање „Омладине." Па ипак, одбор пије малаксао на чуту добре воље п тврде решеиости да уложи сву своју снагу ради одржања часоппса „Омладане." Није малаксао за то, што је из дојакошњега рада увпдео, да такав часоппс може оистати, развајатн се и напредовата, и уз најобичпију припомоћ чланова и пријатеља „Уједпњене Омладине. Усљед тога одбор је на последњој седници одлучпо: да се нредузму све

— Света богородице! — узвикну дуждевица, склопивпги руке. — Шта јс то? — Будн мирна и прабера се , драга моја! Умирићу је те занесењаке одговори дужд. — Хајте са мном ! Сви нођоше у једну оближњу собу, на којој је био балкон, који је гледао на Маркову пнјацу. Све је једнако вика светине нроламала ваздух. Дужд изађе на доксат. Он диже своје руке да би се ућутали. Зачуше се неки узвиди, који умиривмху светину. — Вратите се кућама , људи ! викну им краљ доле. Равиђите се одатле, да не дође до боја, који мора наступити, ако не послушате моје речи." Разнђите се/Повинујте се законима! Не заносите се и не чините бесмислена дела! Чињаше се, као да неки нослушаше саветне речи дуждеве. Они захтеваху да и остади иду својим кућама.

Међутим завереаица, који беху нродрли у налату и сузбили дуждеву телесну стражу, успну се уз степенице и јурну у салу. — Где је наш господар, наш краљ? — узвикиваху они. — Хоћемо дужда за краља! Доле трибунал! Живео Антонијо Први! Дворјане тајнака и дворкиње обузме ужасан страх. Дуждевица виде, шта је. Сад увиди тек ужасну несрећу, Једини дужд беше и тада миран и одважан. Он пође с доксата у салу на сусрет људима, који при његовом иогледу, клекоше на колена. — Венецијанци! помислите само да увлачите и мене и вас у несрећу! — рече им он јасннм гласом. — Ви сте пошли за потплаћеним вођама, који су вас овде довели! Вратите се. Послушајте мој глас. Вратате се док не буде доцкан.

— Саслушај нас пресветли господару, рече један из гомиле. — Ми смо дошли, да вам, у име народа, који стење подјармом трибунала, дамо круну. Казните оне неправедне судије својом руком , ми смо сви уз вас! — Ви сте у заблуди , ви сте заслепљени! одговори дужд. — Ако ме заиста волите , а вн одустаните од те намере , која вас чини издајницима! Ви ћете сви пропасти ае успевши ништа ! Ви , као коловође , бићете осуђени на смрт, а ја вас на моју жалост, не могу спасти, ако ме не послушате! Људи се сташе колебати Али већ беше доцне. (Наставиће се)