Male novine
БРОЈ 75.
СРЕДА !. МАРТА 1889
ГОДИНА
ИЗЛАЗН СВАКИ ДАН ЦЕНА ЗА СТБИЈУ: На годину 12 динара На по гвдине 6 динара На 3 меседа 3 динара Мееечно . 1 динар ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: На годину 30 динара На по године 16 динара На 3 месеца 9 динара Х.Е РБТХТ ЈОПЕШ.
МДЛЕ НОВИНЕ
Прктмлата пиома и рукописи шаљу ое Власнику „Малих Новина" — Славија, ВгАЧАР. Може се претплатити и код свију пошта у Србији
Д Н В В Н И Л И 0 Т 3 А С В А Е 0 Г А На „ рвоЈ Л"ЦТ.Т»,.» од петит реда 10 пр. дин.
-«о«>
Ш1НЕ 2КТПН0
СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК
За свако оглзшење плаћа се дрш. таксе 20 пр. д.
ВЕЋИ ОГЛАСИ 00 ПОГОДБИ
I >, « , , , , V "
ЕДА.Н ВЕЛИКОШКОЛАЦ V жеди даватп кондиције ђацам. основних и средњих ткода.
Упит. уредништво.
Д н е в н и к
К ^гендар С р е д а Иравссл.: 1. Муч. Евдакија Антонин. Катод.: 13. Розина, | Кват Сунце излаза: у 6 ч. 4. м. а залази у 5 ч. 48. м. Мене мвсеца: пун месец: 6. у 9 час. и 15м. по подне. НАРОДНО П030РИШТЕ Четвргак, 2-огДобре воље, шаљива игра у четири чина- Од Милана Сав. Субота, 4-ог ТартиФ, комедија у пет чинова. Од Модијера. Недеља, -5-ог Максим Црнојевић траге^ија у пет чинова. Од Лазе Костића. К у р с
Дукат. . Наподеон
5.69 9.63
Рвд цзкзура по новчгним згводима Нривилегована народна банка, ионедељак. среда и петак. Беогр кредитни завод ; уторак и петак Ј ^Задруга за ме1)усобно помагање и штедњу понедељак и четвртак. Срлска кредитна банка; нонецељак, среда жетак и субота.
Ред примања по министарствима ( сада надазн у таквом стаљу, где ] ој Министар унутр. деда: сваки дан пре ш> је неопходан највећп мир то ће изадне од 9 и по до 12 час. и по подне од4-5 ' оданик у МО лити КраЉИцу Да, бар 3а сад, не долази у Србију
часова. Мин. ипостр. дела : четвртком од 11—1 ч пре подне Министар војни • сваког дана од 11 — 12 ч сем недеље и празника. Мин. правде: сваког дана од 9 и по час до подне, Мин. гра!)евике ; сваки дан од 11 —12 чд нре подне. Мин. просв. и црвв. дела; петком од И до 12 час. пре подне. Мин. привреде, суботом од 3—5 по подш: Мин. ФинансиЈв; уторником и петком '-д 10—12 пре подне. -4 БЕОРГАДСКЕ ВЕСТИ
Остазка, — Ђенерад Катарџија дао је оставку на свој чин У исти мах он се одрекао и свију своЈ1»х чинојзнпчких права у Србији. * Аудијенција. — Управа београдског певачког друштва биће иримљена у аудијенцију код Њ. В. Краља Адександра, кога ће молвти да и даље остане заштитнпа тога друштва. * Осуђен. — Г. Петар Ћурчић, уредник „Народног Даевнпка," осуђен је на шест месеци затвора и две хиљаде дин&ра новчане казае коју ако пе би подожио, да замени са још осам мзсеца затвора. за увреду нанету г. А сандру Константиновићу ирошле годпне у »Београдеком Дневнпку." * Изасланик. — Чујемо да ће се отправити нарочити изасданпк Краљици Наталији, да јој нредстави, како би н,ен долазак у Србију, сада у ово доба, изазвао узбуђеље. Па како се земља
док се духови не прилагоде и не свпкну на ново ставе. Кажу да ће ова мисија бити поверена г. Адимаију Ваеиљевићу држ саветнику. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Племенита појава. — . Из Пирота нам пишу: Некодико ђака ондаш. нпже гвмназије, купиди су једну кутију за прикупљање добровољних придога за друштво Св. Саве. Ова је појава као рујна зора светдога дана. Она је не само пр?шерна за сваког Србина, пего је и јасан доказ, да се у мдађаним српским срцима буде братски осећаји за светом идејом. 0 хвала нека вам је српчићп мали. Дај Воже да се с ењпгом у руцп оснажите науком и српекпм духом, те да као јака нотпора Младог нашег Краља остварвте свету идеју која вас покрену на оваки племенитп пример. =вк5®о«ввИЗ БЕЛА СВЕТА Несигурност. — У Нов. Пешти за кратко време било је тако много кра^ ђа и разбојнпчких напада, да се пешапски дие.тови почињу жалити на несигурност. * У гроб затворена. — Уједном маџарском месту — (Балмаш-Ујварош) десио се пре кратког времена страшан случај. Некаква богата гоепођа оде на гробље и заповеди те јој отворе мужевљеву зидану гробнпцу. Уђе
у нутра, и ма да јој Је муж умро ]ош нре три годнне, она је ипакдугоплакада а богу се молила. Но п томе дође једвом крај — она убрнса сузе и пође али, о чуда, на гробницц врата беху затворена. Преетрављена покуша да их отвори. — Аја! тешка, гвоздева вра а не хтедон1е мрднутв. — Да лн је прилуппо ветар, или се по тежини сама од себе прилупла ? Жеиа почне дупати н впкати. — Нигде живе душе — гробар беше кекуд отишао, а нању и заборавио. У томе се почне и мрак хватати. Кукавна жена врискала је, запомагала, и од страха скакала, али све узалуд. 'Гако је морала провести целу ноћ са својпм „драгнм покојником." Како јој|је било само она зна. Тек сутра дан, кад је понова почела силно внкати једва, једва једном чује гробар, дође и отвори. €>2-
мисли
2.
Зна се да је г. Чеду Мвј&товвћа први нут узео у свој кабинет г. Ј. Р стић; он га је први дигао н» министарску стодицу, са које је поеле тако дуго и много служио нааредњадима, док се најпосле ово дава вије и љих одрекао, Иу Т2) вре.лаа—ед г, Ристића нанредњадима (тада консервативцима) није извршен тако нагло ш на једаннут. У почетку је г. Мијатовић припитивао г. Риетића за сваки свој важнвји корак. *
подлгстјк 2РА&ВЦА ВО&П
нлн ЛОВАЦ МРТВАЦА У ВЕНЕЦИЈИ Р 0 М А Н из 2сторије млетачке репувлике књига девета преводи А. Ж. И л и Ђ
(Настдвак) (245)
Нико није нитао за убијеног нити г& ко жалио. У дуждевој оалати није било личности, која није одобравала, што је издајицу тако брзо казна постигла. Чим је грануло еунце н обасјало мраморне Стубове одмах се нареднло да се спере крв.
Мимонролазећи заетрашено ноказиваху руком на то место. — То значи нешто, — говорили су они. — Још више ће се крви пролити! Дужд ће умрети! Сваки нут, кад крв попрска стубове, мора се догодити каква несрећа у дуждевој палати! — Света богородица. нека заштити дужда и нас! — говораше неко други. — Ко ли је то ногинуо? —запиткивали су трећи. — Пст! Не питајте! Ви сами знате да се не сме питати, — говораху други и одлажаху дал>е. Крв није се дала лако спрати с мраморних стубова, радеице су имале много посла око тога. И њима је позеата она стара празноверица по којој се вели, да ће увек нова крв нотећи кад се ти стубови крвљу попрскају. X. „Не могу живетибез тебе!" Видели смо како је СтеФана ослободила Нелу од Инга и којајеотишла брзо одатле. Неко чудновато осећање овлада девојком. Нела и сама не знађоше шта је то тако одвраћам|од колебе њеног оца. Ова је слутила, да ће се тамо нешто догодити. И тај јој се страх увећавао сваки час* То је био узрок, те Нела није била онако снажна, кад ју је ухватио Инго и хтео да уб је. Тако се нешто чудно променила. Од пре у таком тренутку била би тако снажна и одважна, д& би се и људи од ње бојали. А сад ? Све је више хитала! А само је то мислила, да што пре кући дође. Она није више ни номишљала на Инга, на борбу, на бившу опасност, она је само осећала, да се у том часу догађа нешто тамо на насељено.ј страни острва. Срце јој је почело дрхтати.