Male novine

/?•

ВРОЈ 136. СРЕДА 3 МАЈА 1889. " """ Ј1 ~ и " " ' 1 'шнвтшт ----- г I Јшшштшшшшттшшштш . 11шшмиИ1|{11 ■■■ 1Пшммншашшшпившжшшшши И8ДА8И СВАЕИ ДАН ■,= МДЛЕ НОВИНЕ На 3 меееца 3 динара 1 V I О# I 8м I 1 ?!в# ВГ I I 8 1ш ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ: дневни лист за свакога На годину 30 динара На гго године 15 динара На 3 меееца . . . 9 динара 1Е РЕТ1Т ЈОПЕШ СВАКОГ I. 10. и 20. ИМА КЊИЖЕВНИ ДОДАТАК За свако оглаше&е плаћа се држ. 1аис 20 гр •.

ГОДИНА П.

ПрЕТПЛАТА , 1шсма и рукописи ШАЉу се ВлАснику „Малих Новина " — Хоткл „Империјал" вр. 24. Може ов претплатнти и код свију пошта у Србији.

ЦВНЕ ОГДАСИМА На првој етрани од речи 10 пр. д., а на четврто од петит реда 10 пр. дин. ШШЕ ШТЖ

.'УУУ УЧЛк^ -У^

ВЕИИ 0ГЛАСИ П0 П0Г0ДБИ

Уредништво се од 1. маја преселило у ку ћу на Топличином венцу бр. 17.. на горњем спрату. ПРЕТПЈ1АТНИЦИМА 7 БЕ0ГРАД7

Молимо г.г. бео* 1'рмдске иретплатнике да нам иаволе јавити иромену етана, како им ее вбог тога не би прекидало елање лиета. х >: Ш;.Ш рПОСОБАН агент тра^ \ј жи ее за Београд. Понуде ваља елати на ад* миниетрацију н о д ши* Фром „Меркур." 246 2—61

Претплату нека не полажу никоме другоме еем нарочито за то овлашће^ ном човеку, који ће еваком поднети иризнаницу с иотпиеом власника ли* ста. -///// / т шшшмтшт$$ Т/АФАНА „ДВА ТИГРД" \НА „ТЕРАЗИЈАМА" ИЗДАЈЕ ОЕ ПОД КИРИЈУ. i инннм 1111111111 1 ншиијнн КАДЕНДАР Среда Нравославни: 3. Тимотије муч. (ередоруса) Катодички: 15. СоФија мученица.

Сунце и8дави 4 маја у 4 е. 6 м. Сунце валази у 7. с. 19. м. Меме месеца: Нун мееец 4. дгаја Дан је с почетка 15 1 Д сати, а ноК 3 1 ј 2 с. 1ли до краја овог месеца дан одужа још аа 15 м., а ноћ 8а толико окрака К У Р с Дукат 5.64 Нанолеон 9.44 Српски лутријски 3% лозови 37 - 75 ИЗ ОПСЕРВАТОГИЈЕ Београд 2. маја 1889. год. 7 с. пре п. — 2с. п. и.

Нритисак ва8душни (на 0°]

3 751,03 м. м.

750,87 мм.

Температура ваздуха (С°)

16°, 5

" .. 26°,8

Влажност вавдуха (релативна)

Ветар <правац и јачина) југо-западни слаб 1 ' •

тишина |

Максимална температура 26°,6. Минимална температура 13°,8. Време : Лепо

СТАЊЕ ВОДЕ За последша 24 сата од 1 2 о. мес. вода је опала је за 3 сантимет. пролаз испод куприје 7'27 7.30

колика Је вода 1. Маја 6-73 2. Маја 6.70

Поводом „црквеног питања" У ред важних иитања, која имају везе с применом Устава, свакојако, спада и питање, које „Српска Независност" истиче под називом „црквено питаље". Ми данас, истина, живимо нод новим Уставом, али је заостала у свима нолитичким логорима још сувише јака стара ћуд, а и она иста моћ или, боље, немоћ схватања. Радујемо се новом Уставу, а живимо и радимо св > по староме, — није ли то доиста занимљива нојава ? ! И данас се на исти начин осећа и мисли, на исти начин пише и ради, као год и пређе. Остале су исте ножуде, па исте и зебње, а за аравилап уставни рад у земљи, богме, и старе оиасности. Еле биће доста, и за дуго тош време, и занимљивога и смешнога у нашем политичком животу и у нашој журналистици, само кад неби било и — опаснога ! У такве онасне нојаве морамо забележити и т. зв. „црквено питање" и милосрђа „Одјекова". Оно прво иде правце и отворено ка гажењу Устава, и законог реда, који вће постоји ; а друго на изазивање на неред и насиља у земљи.

П0Д1ИСТМ

,.АААААААЈ^ и .'

СИЛАЗАК С ПРЕСТОЛА РОМАН ИЗ 5КИВОТА (у 90 глава — с поговором)

(писац вадржава сва права)

(21)

(наставак) „Данас постоји читава наука о отровима — Токсикологија. — Ту су оаисани сви отрови за које се данас зна, иа ипак ту нећете наћи оне страховите отрове, којима су се служили чувени исгориски тровачи , отрове који су имали тако чудна и необична дејства, која ћу сиоменути мало даље. „Тако, на прилику, ми ни данас не знамо каквим су се отровима служиле чувене тровачице из владалачке породице Медичи, или злогласни Цезар Борџија , који најпосле отрова и рођенога оца свога, папу Александра VI. (Истина нехотице и случајно, јер су на гозби били измењани пехари, те они с отровом, снремљени за госте, дођу случајно баш папи Александру и

његовом сину страшном Цезару Борџији. Веома снажан телесно, Црзар преболе- ово тровање, а отац му умре). „Још мање су познати страховити отрови Лукреције Борџије, отрови од којих је за једну ноћ седила коса у младића , а снажни људи у најкраћем року претворили се у немоћне старце. „Ова страшна жена знала је такве тајне у вештини тровања , које ни пре ни посте ње још нико није постигао. „Ти отрови имали су чудна дејства, каква нема ни један од данашњих, у науци познатих, отрова. „Има ноузданих казивања од сувременика да су ти отрови производили читава чудеса, какве данас не би могао извршити ни највештији токсиколог. „Ја ћу овде споменути само неколике при мере. „Тако, на прилику, ти су отрови имали особину да не дејствују одмах на нречац, при чему је увек лако познати да је човек отрован. Данас, на прилику, скоро је немогуће извршити тровање, а да се то одмах не нозна по брзом настуиу смрти и по начину, где се и како јављају болови. „Међу тим отрови Борџије имали су ту особину да дејствују тек поступно и после

много временаида дејствују тако несрећно, да никоме и не пада на ум да је то од отрова. „Тако су Борџије знали за један отров с оваким дејством. „Помешају отров у вино и даду га госту. Гост иопије, и ве само што у тај мах не осећа никакве болове но, на против, баш услед узета отрова, он осећа се веома добро расположен. „1ост одлази са забаве и носи са собом најлеише успомене о дражесном Цезару Бориџији, иди о дивотној Лукрецаји Борџији. „Тек после десетак дана отровани жалосник ночне осећати да га ноћу спопадају као неке грознице, да ноћ дочекује с ужасном неком ватруштином , која као да му је уналила сваку капљу крви, а у јутру устаје из постеље сав окупан у зној с тешким задахом. „Мало по мало отрована жртва почне осећати да малаксава, да губи снагу, да стари. „Младић од својих 20 и 5—6 година, он на један иут с ужасом опажа да његова, још до јучс црна коса, сад на један иут почиње нагло белити, а после и онадати. С његових образа губи се руменило; његове рујне усне постају сваки дан све блеђе и блеђе. Његове до скора сјајне очи сваки дан све више и више застире нека тама, те све више почињу личити на посукнуло стакло. Бајна младост нагло се гу-