Male novine

лруги је и смрр и главни илелмет (^ве мале изјаве. Главноје м ни, господиаа урегниче, овде то: да се, збиг и< >станка сонств »ног лиога, иридрухим вашем одзиву на нозив г. Мллочана Г. ЈлнК))вић^за 1 в 1 јуни ове године. Ако се не варам, ви рекосте, да вам је п у теорији а јасна цељ збора који г. Јанковић аредлаже. А ја мисл-ш да тај збор има једну веома арактичну страну, као и да би могао и требао да има једну тако исго аракгичну иоследицу, а на име, да покаже целом с«ету : да Срби и српски грађ .ни више љ}бе слободу више цене ред ли иоштују законе свОјв зелље, иего и што могу Д4 ирзе један другог! У нади, дакле, да ће гај дан то и доказати — да Ие иатриоте из свију, и СЛОВОИ ИЗ Свију, аартија заједно видети, и у иравој их оцени као и у нужј осуди 14 и 15 маја саставити. — Молим вас, госиодине уредниче да нримиге уверење мога одличног поштовања. Београд. 27 Маја 1889 год. Никола С. ЈоваповиК. „Американац" 0ДГ0В0Р „ОДЈЕКУ" *) (свгшетак) 3. Ви сте у заблуди, ако мислите да је неки посао само зато, или само дотле частан, докле онај, који га ради. не почне раснрављати и патриотска иитања по новинама, или ако ви држите, да је један исти посао частан, кад се ради на нр. у Београду, а бен(частан, ако се ради у Женеви, иии на коме другом месту. — Консултирајте о томе — да не идемо даље — него на пр. самога г Косту Таушановића, ца ће вас он надам се ■потнуно обавеетити о вашем ногрешном мишљењу. 4, Ви сте и недоследи и неправедни, кад се и јавно борите и из свега грла хвалите, да оћете: слободу збора и договора, слободу јавне речи и исказивања својих мисли и својих жеља... . а овамо то исто оћете гругоме да закратите. б, Ви сте напослетку у бризи о томе: оће ли се мој нозив на „Српске натриоте" успехом крунисати и велите: да је сва прилика да ће и то иснасти, као што ми је „и досадашњи дугогодишњи посао ерећно за руком ишао." Е, па и ту ћу вас прилично моћи утехом послужити. Г1ре свега, ви као да нисте добро нрочитмли мој нозив. Он и не обећава ништа тако велико од моје стране, него све очекује од „искрених катриота", на које се и обраћа. Па ако се они не одзову како ваља, онда је и њина а не моја срамота за неуспех, и знате шта још? Онда ћу и ја с вама заједно да их за то кудим и осуђуЈем. Али на вашу утеху, ми већ и сада можемо да забележимо један леп успех мога ( ,Позива," а тај је у томе: што сте баш ви таку усплаирену пажњу на њега обратила! — Или зар мислите да то није никакав успех? 0, још те какав! Он нас већ наводи на неки траг, одкуда као да „нешто шушка", а томе <се |а нисам ни надао, нити је то од малог значаја ! — Оћу да вам утолим и другу жалост односно мојих „досадањих дугогодишњих" послова. — Они су и досад били у томе : да радим колико сам кадар за оншта права и слободе свога народа, и ја у томе никад па ни у врло тешким нриликама нисам себе порекао ни осрамотио; а што се тиче самога успеха, па Бога ми — кад се сетим државног цензора новина, покојног Косте Бранковића, који је брисао сваку и најпзметнију и најневинију реч и друге знаке пи-

еања, само ако је у својој страшљивости мислио, да то може узнемирити чисту савест тадашњих власника, и који је догонио на своју ђувију и сам штил и замењивао читаве реченице евојим речима, тако да је допис испадао и еасвим противан ономе штоје цисац био написао и хтео рећи (и тај цензор . .. то је био пр >®есор ФилозоФије, и нико мање!) — — Кад се, велим, тога сетим, и погледам како се данас могу слободно писати и какве оћете будалаштинне, па и свасвакојаки безобразлуци, што је све опет, сто и сто пута боље, него цензорски катанац на устима божијих створова; — и кад се даље сетим покојвог „г. Николчета" и г. „Љоље," који су те на сред сокака својим нолицајск<.м палицом могли деветати до миле воље, или и на са^у калдрму београдску у по падне повалити, па ти небројено пута „оца и матер" благословитн, а уз то, и без пресуде и без икаквог протокола, по 25. врућих одвалити, — а сад то не сме ни сам министар да учини; кад се свега тога сетим, е, онда бане Бога ми! биће да има мало и успеха у моме и мојих другова „досадањем дугогодишњем" раду, и ви се само грешите и срамотите, кад миелите: да тек од вас свет ночиње. . Но има још нешго, шго вас, наивне људе, буни. Прво ви ваљда мислите да само онај и живи на свету и нешто за народ рад к који се унисао у списак какве партије и извадио партиеку карту за чланство, па трчи овамо онамо као бесомучан, те се свађа сн светом и грди, где кога стигне, а сви остали, којима су те кавге и грдње весносне и одвратне, по вашем мишљењу, као да само за то и јесу на свету да их ви нападате и злоста вљате. Друга је једна велика заблуда ваша, што ви у вашој простодушвости ваљ да држите, да би и свет лронао, кад би ви нрестали трзати ову и онако сувише растрзану и намучену земљу, па се и, као бајаги, бојите да мој „Позив натриотима" ■ије управљен на разрушавање „радикалне партије". — Оно до душе, на разрушење нече га он и иде, али то није разрушење ни једне партије, нрго , ако има поштења, свести и патриотизма у чланова наших артија, оии треба сви, као један човек. да скоче и прекр>те ту срамну, будаласту и братоубилачку борбу, која само рачунима онштег нашег ненријатеља, а на очигледну нропаст нашу служи и служити може. — Јест, ми нећемо да трчимо ио селима и градовима, те да, уписујемо никога у нартиске тевтере; али за васуаисане у такве тевтере — ми тра жимо и оћемо да се створи једна оашта аатрмогска контрола, те да не да никоме да на рачун наролне будућносги и његова образа игра обеену и онасну игру разоравања, — па звала се та игра „Радикалка," „Либералка," „Напредњарка" или како друкчије; јер је већ додијало народу вечито зидање Скадра на Бојани. Па имате ли ви, дико моја, што против оваке тежње и жеље моје? То ви мени кажите, а оетавите ви на страну бриге о томе, чиме је ко и где трговао, како је се лебом ранио или боље без леба гладовао (кад га само од вас није тражио), шта је ко ручао, и да ли је после тога имао добру или рђаву столицу и т д. и т. д. — све то неће донети никакве користи нашем народу, али извесно доноси срамоту онима, који у своме безумљу и та питања унлећу у расправљање општих задатака партиских и народних. Да не заборавим још неш го,' а то је, да ви рђаво мислите, ако држите: да једна, ма која партија, сме и уништити оно. што је, рецимо, баш она сама и стекла, и да ту немају и

други нрава, да такве тековине, као законито опште народно добро и достојање, бране од обести нојединих пар гиских пшекуланата, па ма ти бранитељи сами и немали никакве своје заслуге у задобићу тих тековина. Јер, кад би сваки од нас нонео са собом једино оно, што смо сами стекли и задобили, а одузело би се од нас све што нам је други стекао и у наслеђе предао, онда би ми остали голи, као она врана без туђег перја, и новратили би се у првобитно стање животиња. Прогиву таквих појмова, противу таквих тежњи и делања ја сам и изишао с мојим позивом на „Српске па триоте" и — зар ту и такву реч ви да закратите? И коме то? — Зар мени, кеји сам вас (један од првихј штици и азбуци слободе и слободне речи учио?! Не ! то не може да буде. на то и не нокушавајте, него се вратите н~ пут истине и поштена братска договора. Оволико нека је доста за сад, а дао Бог, да и немаднемо више потребе да се на ову тему наново враћамо. Београд, 25. Маја 1889. г. Жилован Т. Јанковић.

ИЗ ВАЛКАНИЈЕ — Из Једрена добили смо приватно пиемо, у коме нам један наш пријатељ јавља, да 1е последња три дана погинуло деветнајест хришћана и да је услед тога у вароши завладао велики страх. Ова убиства врше огорчени турски исељевици из Бугарске, који се евете Бугарима, чим само уграбе нрилику Убиства се махом в ше у околини вароши. Боје се, да та убиства не узму веће размере и да не изазову с нротивне стране освету.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Збор социјалиета. Од 2 до 9 јуна биће у Паризу међународни социјалистичко-раднички збор. На нозиу су потписани осам сазивача Француза и све социјалисте-ппсланици у немачком царевинском в<-ћу. Из Аустрије иотпис но је њиу 35 лица а за мађфеку социјалисгичку странку потписан је Лео Франкл. — Паника у циркусу. Из Загреба телеграФишу: ужасна олуја која је била 23 ћег овог месеца у вече за нреме преставе учинила је у Рихтеровом циркусу велику панику. 0 луја је бацила, у ваздуху кров од с< гелтуха, мотке изломила. Кров је после иа« на публику а лампе се угасиле. Публика онако у мраку појури излазима. У оном гурању многи су пали на земљу а уплашени коњи разјурили се Сем неколико лаких повреда, за сад се не зне ни за какву већу несрећу,

ТЕЛЕГРАМИ „МАЛИМ НОВИНАМА" 27. Маја Берлин. Вест неких листова, да ће цар Вилхелм крајем августа ићи у Шпанију, са свим је неоснована. Занзибар. После топовске борбе немачке ескадре, Висман је ваузео и сагорео Садаип Увинци. На немачкој страни један мртав, осам лако и два тешко рањених. Губитак непријатеља још је непознат. Софија. Прекјуче су погубљени разбојници Јанко и Омер. Париз. Известилац је у сенату нриликом дебате о учитељским цлатама предложеио да се нредлог огласи као хитан и усвојен је са 159 против 106 гласова. Јуче после подне био је у Вресту земљотрес с јаком подземном тутњавом. Сиднеј. Пароброди који су стигли доносе вест са острва Самоа од 26. маја, да примирје још траје. Верлин. У част персиског шаха биКе у недељу у замку Белви ручак, на коме ће бити шах, нринчеви и припцезе. У уторак је велико вежбање артнлерије у Тагелу, иосле чега ће бити свечан ручак у белој сали. Шах ће по свој нрилици отнутовати у среду. Будимаетта. Вест да ће Ј иса узети портФељ унутрашн>их послова, изазвала је у опозицији велику узбуђеност. Софија. Синоћ дошла прнцеза Клементина и свечано дочекана. Лондон. „Рајтеровом бироу" јављају из Сире да су на острву Криту букнули немири. Појединости још се не знају. Букуретт. Одговирајући у сенату на интернелацију о потпомагању млинарске индустрије, министар трговине демантовао је весг, да влада намерава да са свим промени економску политику, што је предложила смањење неких царина аутономне тариФе. Смањење нема никакве везе с општом еконочском политиком. Пододборима, повереницима, члановима и пријатељима „Друштва св. Саве." Изишла је из штампе и дата на повез тре&а књига друпггвенога Ћ Враств«",тећеее кроз који дан моћи разашиљати свима друштвеним члановима. Ове се јавља редовним члановима Друшгва Св. Саве с чим, да изволе што пре — или преко пододбора или непосредно — нослати главној друштвеној благајници свој годигањи члански улог, ако га до сад нису цослали, јер ће се III. књига „Браства" давати бесплатно само 'оним члановима, који су платили свој улог за годину (1889.) У исго време јавља се члановима да је дата у пггампу и III. књига Извешткја о лруштвеном раду (за годину 1888.) и да ће се и она разаши*ати само оним члановима који су платили свој улог за ову годину. Сви утемељачи и редовни чланови, који нису добили другу књигу „Браства", нека се јаве у прави, па ће им се накнадно нослати. Предеедник „Друштва Св. Саве" Свет. Накслајеви& Уредник „Братства" тајник, Пера Ћорђевић.

К У Р С Дукат 5.61 Наполеон 9.39 Српски лутријски 3°/ 0 лозови 37'—•