Male novine

из српског сввта Заоставшина. „Наше Доба" дознаје, да је иок. Јаша Игњатовић оставио по себи збирку знаменитих бележака и хартија из времена пре и по°ле 1848 године. Ове белешке и хартије покојник је наменио српској краљевској академији у Београду. ИЗ БАЛКАНИЈЕ Војна школа у Софији . Она даје ОФицире за пешадију, коњицу, артиљерију и инжишерију. Курс траје 3. године. Године 1888. било је свега у школи 300 подоФицира —питомаца. Програм школски обухвата следеће предмете: 1. Аналитична Геометрија; 2. Валистика; 3. Физика; 4 Хемија; 5 ТонограФија; 6 ФортиФикација иољска и стална; 9. Опсадна војна; 10. Наука о оружју и гађање; 11 Артиљерија; 12. Војна историја; 13. Адамнисграција; 14Санитетска служба и Хигијена; 15. Хипологија; 16 Руски језик, 17. Француски језик; 18. Јахап>е и борење (Ратник за м. Јуни). ПИСМО ПОЉСКОГ КРАЉА СОВЈЕСКОГ које је 12. Септембра 1683 год. поелао својој жени, поеле одржане победе над Турцима код Беча. (свршетак) Две ноћн и један дан сваки је вукао шта је хтео, а дошли су и из вароши људи. Ја сам уверен да се ни за недељу дана не може све рашчистити. Турци су напустили млоге Аустријавце а особито женске, но млоге су и поубијали. Млоге Госиође леже поубијане ио пољу, а млоге су и рањене, које би се још могле спасти. Јуче видох једно дете од три год., коме је неиријатељ гадно уста и главу исекао. Везир је био отео из царске иалате дивног Ноја; па да не би пао у наше руке наредио је те га убили. Неописане су удобности биле у његовим шаторима. Ту су топла куиатила, баште, шадрвани, питоми зечеви и мачке, а био је и један папагај,

кога не могосмо уватнти што је био у слободи иа одлете. Дапас сам прегледао варош, која би једва само још пет дана м<»гла издржати опсаду. Око човечије још није видело толику гатету, коју лагуми Вечлијама нанеше. Шанчеви су тако разрушени, да се у њима не би могло даље опстати. Краљева је палата грдно ошгећена. Цела наша војска, која се је врло храбро борила, благодари В гу и нама за ову победу. Пошто је непријатељ побеђен, он почз уступаги, а ја се морадох, са Везиром борити. Цела каваљерија и друга војска Турска била је послата на моје десно крило, аошто центрум и лево крило није имало шта радити, С тога се пошљу мени све немачке сномоћне војске у помоћ. Мени су долазили кнежеви л кур®иршт Баварски Валдек; грлили се са мном и љубили ме Генерали љубили су ми руке и ноге; ОФицир-! и сви иукови пешадије и каваљерије узвикивали су: живео наш јуначки краљу. Тако су ми се' покоравали, као и наши војници. Херцога од Лотрингије и КурФиршта Саксонског нисам могао видет; јер су они спољ ш лево крило нредводили, к ,ји.ма сам нослао у помоћ неколико хусарских ескадрона. Штархенберг, овдашњи главни ко мандујући, и свн, остали грлише се са мном и поздравише ме као свога избавиоца. После овога одем у две цркве, где ми је народ љубио ноге, руке и хаљине. Неки се само ватаху рукама за м<>ју хаљину и узвикиваше: Ми ћемо еамо ове јуначке руке да љубимо. Пошто сам ручао к<>д 1лавно командујућег, испратн ме народ до на капију. Кнежеви су сви зјелно а краљ јави да се за једну миљу далеко одавде находи. т- • Ово нисмо закључујем у зору, нз да ми се да га до краја иепишем и да се даље радујем са мојим срдашцем. Млоги су од наших у овој борби изгинули, одстранаца кнез од Које ногинуо је. Браг је рањен, а погибоше и неколико првака. Подре Авијано прича, како је видео да бео голуб лети у округ више наше војске.

Н дааас гонимо непријатеља и крећемо се за њим у Маџирску. Еиезови неће никако да ме оставе. Велики је благослов Божијн излипен на нас, нека му је вечита хвала. Пошто везир виде да нас ;;е може потиснути, сазове своје синове и нлакао је нред њима као мало деге , и рекао Кану: избави ме, ако можеш. На то му овај одговори : Ми познајеми овога Краљч, одбити га не можемо, но се морамо старати да се и ми сами избавимо. Овде је таква врућина да ми од самог пића жививмо. Баш сад нађо сми велику количину кола с барутом и ол <)Вом, и ја не знам са чим ће они даље пуцати. У овом тренутку дозвадоемо да ј е непријатељ оставио и неке мале тон<1ве. Сад ћемо се бацити на коње и крећемо се у Муџарску да гонимо ненријатеља. Тако се догоди као што сам прорекао да ће мо се у Струји видети. Нека Г. Визицки доврши вуруне и старо здање оправи. Ово је иисмо најбоља новост. Ич њега треба сасгавити и објавити целом свету овај знаменити догађај. Кнежеви : Курфиршит Баварски и Саксонски дадоше ми реч : да ће ићи са мном на крај свега. М >рамо две миље^далеко марширати, због весносног задаја од ноубијаних коња и камила. Неколико речи писао еам краљу Француском, да му као краљу кез сћгеИеп д:ш извешће с!е 1а 1)а4аШе ^у^пее. Краљ је једну и по мчљу удаљен и предузеће пуг к Дунаву. Он жели што пре да дође у варош те да буде на благодарењу ; но ја ово избегавам, ношто држим за срећу, да се овакових це >емонија ослободим, сем којих нама овде ништа друго у део неће ни иасти. Јов. Собијески (ср )

из бела светд. — ЈЈутриски згодитак. Већ се по целом свету зна, клко је некоме упалила срећа, да на темишварскоЈ лутрији доби]е 480.000 Форината. Тог „неког" зову Мелхиор Фаркаш, и његовом особом још се пенрестано за-

нимају и у штамик и у публиц . И ако су иештанеке новинс јавиле, да у Будимпешти није познат никакав Мелхиор Фхжаш, ипак данас знају већ све појединости о његову животу, у коме има и нешто мрачних сграна, Мелхиор Фаркааг ступио је 186^ као бесплатни иракгикант у службу код варошке власти у Араду, где га отарешиаа доцније тако заволи да га узме к себи и остави му нека запис. Временом иоетане замењеник старешмне, али доцније ночиви неке веуредности, због којих је морао врећи у Вршац. Ту је без икаквих средстава живео као нигар код некаква адвоката. 1888 пресели се у Будимиешту, пошто му је жена умрла, осчавив троје, деце. У Вудимиенгги имао је сјајан стан, држао је гувернанте, увек је нутовао итд. Откуда је црнао та средства, није познато. 17 јуна о. г., пет дана пре вучења 3 Темишвару, отпутовао у Веч и добије згодитак од 480 000 Фор. Пр* неколико дана стигао јс у Пешту и преко уредништва „Немзета" покло нио 5000 Фор. мађарском културном друштву, о коме смо ми једном говорили, и 1000 Форината новинарском ценеионом Фонду. Мађарска унрава лутрије телеграФСким путем тражила је од управитеља темишва))ске лутрије, да одмах пошље записвик о носледњем вучењу. — Доцније вести казују, да се у Темишвару ириликом вучењадесила нека неправилност. Вројеве је требало да вуче неки Јулије НикиФор. КадЈедошао пред ррата дворане, ! де се врши вучење, врата су била закључана. Чим Је закуцао, изађе из дворане неки гоеподин, који га одвед ' у своју нисарницу, иенлати му две Форилте, као награду за вучење, и рече му да може ићи кући јер ће вучење извршити неки други младић. У исти мах наредио му је да изађе на друге стененице, а не на оне ко јима је ушао. „Тешевуагвг 2еиип§" доноее опие носледњега кучепга. Пре^ ма томе опису, оно је извршено са евим законито. Сваки изнучени број занисан је у књигу• Али је већ доказано да је пепознати човек отпратио дечка, који је, као без оца и мајке, имао вући бројеве. Управа није тога дечка познавала. па је вучсње извршио један дечко који се представио као ла га је власт позвала. — „П. Лојду" телеграФишу из Темишвара, да су та три дечка, који

ПОДЛИСТАК

БЕОШДСКЕ ШНЕ ИСТОРИЈСКИ РОМАН ИЗ ДОВА БОРВЕ И РАТОВАЊА ЗА СРПСКО ОСЛОБОЂЕЊК (у 10 КЊИГА С ПРОЛОГОМ) (Лисац аадржава сва арава) (34.) Било је цо мени месеца. Мало по мало мрак се спусти на земљу. Млад месец појави се на обзору, колико тек да обрадује свет својим узаним српићем, па га наскоро нестаде иза Фрушкого^^х врхова. Баш у тај мах хитри шајкаши довршавали су своју вечеру, те су лаке буклије већ почеле обигравати но дружини. Млађи су пробирали вечеру и склањали нреостале добре комаде хлеба и меса, Ко зна жад ће их и где ће их затећи други оброк није згорега да се што нађе у торби.

Остали су надизали буклију. Неки су чачкали луле и крижали дуван да по једну загаламе. Неки се извалили полеђушке, па замишљено гледају у тавно небо, тек овде овде пре шарано звездама. По негде се чује лена сриска здравица. Кроз гомилице живахних шајкашашетао је овде онде по какав онаљен, брканлија официр граничарски, застајући по где где, да прими понуђену буклију. * Кад се ноћ добро ухватила, на дунавској обали, међу вењацима и колебама, чуше сезвуци пиштаљке; с разних страна даде се један исти знак. „У шајку сви, у шајку сви!* За тили часак лаки шајкаши наиунише шајке; цигло после по часа све је било у реду. сваки шајкаш био је на свом меету; све је било исправно. Веслари су већ седели мирно на својим местима. сваки притегао своје весло па само чека знак да махне и заграби. Ноћ је била доста мрачна, али извеџбано око шајкашко и у мраку је разпознавало све што му је ваљало видити* Свака шајка имала је по два Фењера, на свом крају по један; али од свију тих Фењера било је уиаљено само њих 5—6.

Ти су Фењери били удешени као оно познати хајдучки Фењери, а могли су се окретати на све стране, тако да си уаек морао закдонити светлост с оне страае с које нећеш да се види. Сад су свих ових 5—5 уиаљених Фењера били окренути уз Дунав, тако да се с Београдске стране никаква светлост није могл опазити. Од времена на време, акроз мрак се чуда тиха команда шајкашких оФицира : „Извиднице напред!" „Ватрењаче на бокове!" Не потраја дуго, па се онда зачу оншта команда „напред.!" Танке звиждаљке одјекнуше. С велике шајке, што се наместила у средини али ближе стражњем крају, дадоше знак за полазак и лаке шајке као тице галебави, раширише своја крила и полетише низ тихо Дунаво глатко и нечујно (наставиће се)